Na prvom svetskom fudbalskom prvenstvu u Urugvaju reprezentacija Jugoslavije sastavljena samo od igrača iz Srbije zabeležila je istorijski uspeh osvojivši treće mesto. Zahvaljujući filmu Dragana Bjelogrlića to danas svi znaju.

Ipak, sudbina kapitena te legendarne reprezentacije Milutina Ivkovića - Milutinca po povratku iz dalekog Montevidea bila je veoma tragična i, sramotno, u Srbiji do skoro potpuno zaboravljena.

Iako je ovo u filmu Draga Bjelogrlića "Montevideo, Bog te video" tek pomenuto, Milutin Ivković - Milutinac je i pre Montevida imao zavidnu fudbalsku karijeru.

Od 1922. do 1929. godine kao prvotimac beogradske Jugoslavije odigrao je 235 utakmica, a učestvovao je i na Devetim Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine kada je bio kapiten reprezentacije Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ekipu Jugoslavije koja je bila sastavljena isključivo od igrača iz Srbije predvodio je i na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu 1930. godine. Po povratku iz Montevidea Milutin Ivković je ostvario dva dugogodišnja sna – diplomirao je na medicinskom fakultetu 1934. godine i oženio se sa Eli, ćerkom poznatog beogradskog advokata Fridriha Popsa. Otvorio je ordinaciju u Knez Mihailovoj 5 gde je radio kao dermatolog, a porodica je uskoro proširena jer je sa suprugom dobio dvoje dece. Poslednju utakmicu u dresu reprezentacije odigrao je 16. decembra 1934. protiv Francuske u Parizu.

Milutin Ivković nikada nije prestao da bude blizak levičarima i komunističkoj ideji. Na inicijativu SKOJ-a bio je jedan od organizatora bojkota Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine.

Osim sportskog, Milutinac je ostao upamćen i po političkom angažovanju - sve dok vlasti nisu zabranile štampanje, bio je glavni urednik komunističkog časopisa „Mladost". Tako je dočekao i 1941. i nemačku okupaciju. Kako nije napustio Beograd, a počeo je da sarađuje sa narodnooslobodilačkim pokretom nije prošlo mnogo pre nego što je postao meta nacista. Zbog svoje povezanosti sa radničkim pokretom i Komunističkom partijom više puta je hapšen i proganjan.

Na fudbalskom terenu Milutin Ivković se poslednji put pojavio 6. maja 1943. godine. Tada je, na molbu svojih drugova, prilikom proslave 40 godina postojanja BASK-a zaigrao poslednji put.
Nedugo posle toga, 24. maja 1943. Gestapo je uhapsio Milutina Ivkovića. Zatvoren je u logor na Banjici i streljan narednog jutra u Jajincima, zvanično, zbog „komunističke delatnosti". Imao je 37 godina.

Nakon Drugog svetskog rata novoformirana, socijalistička država, pokušala je da sačuva sećanje na Milutina Ivkovića. Fudbalski savez Srbije postavio je 1951. godine spomen-ploču na stadionu JNA, a jedna ulica pored stadiona nosi njegovo ime. Po Milutincu su nazvani i palilulski dom zdravlja u Knez Danilovoj i zemunski fudbalski klub - Milutinac.

Nedaleko od spomenika svog dede, Radmira Putnika, i doktor Ivković je dobio bistu postavljenu 1970. godine, ali je ona 2012. ukradena.Za dugi niz godina lik i delo Milutina Ivkovića Milutinca bilo je zaboravljeno. Tek nakon filma Dragana Bjelogrlića i pisanja "Politike" pokrenuta je akcija "Vratimo spomenik Milutincu". Bista je ponovo postavljena 2013. godine.

Kurir sport / Dnevno.rs