Ove godine je tačno četvrt veka utakmice između Crvene zvezde i Bajerna iz Minhena koja se i danas prepričava. Bio je to dan kada se "nebo otvorilo". Jedan od junaka utakmice bio je i Siniša Mihajlović.

Nasmejano dečačko lice i duga lepršava kosa nisu u skladu sa njegovom snagom i upornošću na terenu. To što je Zvezda za njega platila čak dva miliona maraka, isplatilo se vrlo brzo na Marakani...

Nekima su potrebne godine da uđu u holove fudbalske slave. Siniši Mihajloviću, jedinom "čupavcu" u timu Crvene zvezde i junaku polufinalne utakmice Kupa šampiona sa Bajernom (2:2) bila su dovoljna dva meseca. Tek koliko da upozna nove saigrače i čvrsto zgrabi iz ekonomata dres sa brojem između dva i jedanaest. Baš tako, jer Siniši je sasvimsvejedno koju "numeru" nosi!

Igra svoju igru... I to kako.­ Majko moja, kako ovaj "odvaljuje" ­ slušali smo uzdahe naših gastarbajtera na Olimpijskom stadionu u Minhenu.­ Majko moja cvili i Roland Auman, drugi golman Nemačke i jedan iz galerije bavarskih asova koje je Mihajlović sa dva pogotkaprošle srede zavio u crno.

Te njegove "bombe" sa 20, 30, 40... metara uglavnom su ga i dovele u Crvenu zvezdu. Uz najveći transfer u istoriji jugoslovenskogfudbala ­ blizu dva miliona maraka!Milionče Vojvodini, 500 za stan na Novom Beogradu i novu "mazdu 323 f". Plus oko 250 Siniši ­ da mu se nađe.

Kad je u januaru stavio potpis na papir kojim je postao zvezdaš bio je srećan kao dete.­ Nisu tu u pitanju nikakve pare ­ govorio je. ­

"Uvek sam hteo u Zvezdu, otkad sam pipnuo loptu."

A pipnuo je prvi put u rodnom Borovu, gde mu i danas žive otac i majka. Otac vozač, nedavno je dobio otkaz u firmi ("kažutehnološki višak, ali ko zna šta je iza toga" kaže nevoljno).­ Mlađi brat je išao u srednju školu unutrašnjih poslova u Zagrebu. Kad je počelo "prebrojavanje" spakovao se idošao kod mene. Upisao se u istu školu u Sremskoj Kamenici, nadomak Novog Sada. Tada sam bio u Vojvodini...

Što se tiče Ljupka Petrovića, Mihajlović nije doveden samo zbog "bombi". One su samo njegov spoljni imidž. Pravi razlog je neštodrugo:­ Jeste Siniša slavonska duša, ali u osnovi ­ germanski igrač! Mislim na trčanje, kondiciju, upornost. O talentuvaljda ne moram da pričam.

Zna Ljupko zašto to govori, simpatični momak koji se uvek smeje bio je glavna poluga u šampionskom timu Vojvodine. Ej, Vojvodina šampion ­ kad će to biti sledeći put? I sa kojim igračima.I direktor Dragan Džajić govori već dva meseca:­ Nismo doveli Mihajlovića zbog ovog Kupa šampiona, izgurali bismo daleko i bez njega. Doveli smo ga zbogbudućnosti, jer on je igrač kakvi su "retke ptice" u jugoslovenskom fudbalu.

Oni koji ga znaju kažu da ne može da se naljuti. Stalno osmeh ­ zarazan, gotovo dečački, Uostalom, tek su mu 22 godine. Još uveksamac i, kako kaže, slobodan kao ptica. Samo, malo­malo pa sedne u svoju crvenu "lađu" i odjezdi do Novog Sada. Ima li tu nešto?­ Što je bilo bilo je, sada sam Beograđanin i još uvek "neopredeljen". Stvarno...

Zbog duge, tršave kose, drugovi i novinari ga već zovu "Barbika". A devojčice uredno pišu... I lepe njegove slike po zidovima,sveskama...­

"Kad sam dolazio u Zvezdu pitali su me da li se plašim konkurencije. Šta je to konkurencija? Ako misliš da vrediš,ako hoćeš da radiš kako treba, to ne postoji. Igrao sam već u svim jugoslovenskim reprezentacijama, ali Zvezda jeprava potvrda vrednosti. Ne samo u Jugoslaviji, valjda je to svakom jasno. Mi smo danas evropska velesila...Jeste da me u početku malo drmala trema kad sam istrčavao na Marakanu. Samo do trenutka kad sam dao prvi gol u novom dresu. Posle je "procurelo", a ono protiv Bajerna bio je šlag na moje napore, kilometre koje pretrčavam. Najdraže mi je zbog Ljupka, možda ga je neko i popreko gledao kad me je dovodio u tim mega­asova i forsirao me koliko je mogao. Znam da nije iz protekcije, jer to kod njega ne postoji."

Granata koju je poslao iza leđa Aumana odškrinula je Zvezdi vrata raja (čitaj: finala Kupa šampiona), onaj polucentaršut koji je Augentaler skrenuo u svoj gol ­ definitivno ih otvorio.­

"Po Uefi sam dvostruki strelac, gol se pripisuje poslednjem igraču koji loptu uputi prema tuđem golu. Ali, to nije ni važno. Važno je samo da 29. maja odemo u taj Bari, da izginemo na terenu i donesemo pehar na Marakanu!", rekao je Mihajlović u intervjuu davne 1991. godine pred odlazak u Bari.


(Yugopapir)