Fudbaler Partizana Miroslav Vulićević zaigrao je u Surdulici protiv Radnika posle duže vremena.

Iskusni 30-godišnji desni bek prošle godine je doživeo dve teške povrede, kolena i ruke, koje su ga na dugo odvojile od terena, zbog čega je izgubio kontinuitet prethodno odličnih igara.

Ipak, fudbaler rodom iz Leposavića ne posustaje. Svakom treningu i svakoj utakmici na kojoj dobije priliku pristupa kao da su mu poslednji. Takav je Miroslav Vulićević. Upravo zbog takvog karaktera navijači ga obožavaju.

Božinov i Mihajlović su bili dvostruki strelci u pobedi Partizana nad Radnikom zbog čega su im pripale najveće zasluge, ali je Vulićević podsetio na dane kada je bio u vrhunskoj formi. Šansu je u Surdulici dobio zbog suspenzije Ivana Bandalovskog.

"Složio bih se da je Partizan odigrao jednu od najzrelijih utakmica u polusezoni s obzirom na to da smo imali protivnika koji nas je u protekla dva duela zaista namučio. Kontrolisali smo meč od prvog do 90. minuta, iako nismo odmah dali gol. Ali ono što treba da nas raduje je da, iako je to ekipa koja ima izuzetno brze igrače i poznata je po kontrama, nije pravila mnogo problema. Samo smo čekali trenutak kada će Partizan da otključa njihovu mrežu i da završimo utakmicu u velikom stilu, kao što je i bilo na kraju", počeo je Vulićević priču za klupski sajt.


Vulićević je zadovoljan svojim izdanjem naročito jer je bio na dugoj pauzi.

"Nisam igrao dva meseca, ako izuzmemo utakmicu protiv OFK Beograda, tako da nisam mogao da procenim kakvo mi je stanje organizma, iako sam normalno trenirao. Ipak, utakmica iziskuje nešto novo, gde se potrošite i fizički i mentalno. S obzirom da nisam igrao dva meseca, mogu da budem zadovoljan svojom partijom, ali neka drugi sude o tome".

Fudbaler koji je 2014. došao u Partizan iz Vojvodine poznat je po igri u oba smera uz desnu aut liniju.

"Znamo da je baš po mojoj strani u ekipi Radnika najopasniji njihov igrač Ovusu, koji nam je u prethodne dve utakmice zadavao dosta problema. Nezgodan je za čuvanje, brz, hitar, koji u svakom trenutku može da vam pobegne i da samim tim napravi vašoj ekipi probleme. Zato sam se više koncentrisao na defanzivu, jer nisam puno igrao, pa nisam znao da li ću moći baš da izdžim 90 minuta u ritmu koji ja želim i u kojem me javnost poznaje. Mislim da sam uspeo da neutrališem Ovusua, iako sam ja poznatiji po ofanzivnim akcijama. Kada ste u Partizanu, gleda se šta radite u ofanzivi i koliko učestvujete u tome. Uvek može bolje na obe strane, ali kad se sve sabere, bilo je na zadovoljavajućem nivou".

Malo je nedostajalo da se upiše u strelce, ali i da "zaradi" penal za Partizan.

"Imao sam tu nesreću da je njihov igrač ostao na gol-liniji kada je lopta već prošla golmana i krenula ka mreži, a on ju je izbacio. Golovi se pamte, ali nema veze, biće drugi put. Što se tiče penala, nisam igrač koji folira, mislim da je bilo kontakta, ali u tom trenutku sudija to nije video poput mene. Bože moj, svi pogrešimo. Sreća, pa te sve situacije nisu uticale na rezultat".

Vulićević je profesionalac "od glave do pete", što mu je mnogo pomoglo u vraćanju forme posle pauze,

"Treninzi su jedno, bez obzira koliko oni bili zaista raznovrsni, a utakmice su nešto sasvim drugo. Vodim računa o ishrani, treniram i invidualno, ali moram da istaknem da je ekipa odigrala na visokom nivou, pa kada svaki pojedinac u timu odigra tako, onda je i vama kao pojedincu lakše, iako niste dugo igrali".

Kao i za svakog igrača Partizana i Crvene zvezde, i za Vučićevića su "večiti derbiji" posebne utakmice, a naročito poseban mu je bio 147. duel komšija sa Topčiderskog brda, jer ga je odigrao sa pokidanim ligamentima.

"Kada ne dobijete derbi svaki je težak za gledanje. Zna se da su to utakmice koje se pamte. Ne volim da mnogo govorim o tome, jer ne želim da budem ni heroj ni žrtva. U tom trenutku tokom utakmice o bolu nisam razmišljao, iako svi znaju da sam već tokom same utakmice osetio da nešto nije u redu sa kolenom. Ali kao i svaki derbi adrenalin vas udara, razmišljate samo o lopti, o terenu, o akcijama i šta moźete dobro da uradite za tim da bi pobedio. Bila su pomešana osećanja, jer sam posle utakmice skakao ispred južne tribine, bio super srećan i zadovoljan, a već ujutru primio vest da ću morati na dužu pauzu. Derbi će mi ostati u sećanju, ne samo jer je bio debitantski, već upravo zbog pomešanih emocija sticajem okolnosti".

Posle oporavka od povrede kolena Vulićević se nije štedeo.

"To je zaista teška povreda i želim još jednom da se zahvalim i doktoru koji me je operisao, kao i Andri Milutinoviću, koji me je ne samo brzo oporavio, već me i zaštitio da se povreda ne obnovi. On mi isto nije savetovao da posle tolike pauze uđem u ritam sreda-subota-sreda u tri takmičenja, ali ja jednostavno nisam neko ko kalkuliše i ne igra sledeću utakmicu da bi malo odmorio. Prihvatio sam taj ritam i rizik, i hvala Bogu, nisam imao povrede loža. I na tome dugujem zahvalnost Andri. Možda je to uzelo danak da ne budem u formi u kojoj me znaju navijači i javnost, ali jednostavno iz ove perspektive nije baš poučno što sam uradio, jer je povreda mogla da se obnovi što nije redak slučaj. Sam sam doneo odluku da ću da igram, da neću birati utakmice i sa te strane ne žalim".


Partizan igra sledeću utakmicu kod kuće sa ekipom Voždovca, a potom i finale Kupa Srbije protiv Javor Matisa u Gornjem Milanovcu.

"To je trofej koji nemam. Do sada igrao tri-četiri finala, a i sa Partizanom sam izgubio prošle sezone. Osvojeni trofeji u karijeri se pamte, titula je titula, ali s obzirom da smo na korak od osvajanja Kupa Srbije, bilo bi lepo da ove sezone podignemo i taj trofej, jer mislim da zasužujemo ovim igrama. Čeka nas teška utakmica, Javor prvi put igra finale Kupa i oni imaju istu ambiciju da ispišu svoje stranice klupske istorije. Kup je specifično takmičenje, nema baš favorita, ali mi ćemo kao i uvek dati sve od sebe, kako bismo obradovali naše navijač".

Vulićević ne voli da se eksponira u javnosti.

"Kada ste mladi, volite da pročitate članak o sebi, ali to sa godinama jenjava. Mislim da treba intervjue da daju mladi igrači i deca iz naše škole, jer znam da im to više znači nego meni u ovim godinama. Ali, pošto je ovo intervju za klupski sajt i za naše navijače, koji nas uvek bodre, rado se odazovem, jer znam da ih uvek zanima, ne samo u kakvoj smo formi, već i šta je novo u crno-belom taboru", završio je priču Miroslav Vulićević.