Poznati hrvatski trener Miroslav Ćiro Blažević priznao je da bi mu majka umrla da je posle služenja vojnog roka prešao u Partizan.

Blažević je u intervjuu za "Jutarnji list" govorio o tome kako je postao fudbaler, trener i zbog čega je odlučio da bude kandidat na predsedničkim izborima.

"Igrao sam fudbal za Bratstvo u Travniku. Dinamo čuo za mene i pozvali me 1954. godine. Dinamo je bio šampion te godine, a sam uđem među 18 talentovanih igrača. Imao sam 60 kilograma. Onda dolazi vojska. 18 meseci u Čačku. Rusi nešto napravili u Mađarskoj i ja ostao u vojsci dve godine. Igrao sam fudbal za garnizon. Očekivali su da odem u Partizan. Moja majka bi umrla da se to desilo. Nisam otišao u Partizan. Majka mi je bila poverenica Dinama. Sanjala je da se probijem u Dinamu. Nisam uspeo. Otišao sam u Lokomotivu, pa u Sarajevo. Onda povredim koleno u Ljubljani. Bio sam hrabri centarfor. Posle toga sam postao trener", rekao je Blažević.

On je podsetio da je bio blizak sa bivšim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom.

"Jednom mi je Tuđman rekao: "Vi nemate pojma o politici. Nemojte nikada pričate o politici kada sam ja tu. A da budem iskren, ni o fudbalu nemate pojma". To mi je rekao pred drugim ljudima. Bio je ljut. Bili smo jako bliski. Igramo karte, a ja kibicujem. On mi promrmlja: Da li možemo da znamo sastav tima protiv Ukrajine? A ja počnem: Mrmić, a ne kažem Ladić. Tuđman besno baci karte na sto: A ja viknem, Ladić, Ladić, Ladić! Smirio se, voleo je Ladića. Ja sam bio prijatelj sa njim od 1982. godine. Kada su oko nas bili ljudi govorio sam mu vi. Kada smo bili sami, bili smo na ti. Bio sam i kandidat za predsednika na izborima. Neko me zaj... pa sam pristao. Ankete su tada pokazivale da mogu da pobedim Mesića. Ja se kandidujem, a ispao sam naivan", rekao je Blažević.

On se podsetio utakmice Srbija - Hrvatska koja je bila prekinuta zbog nestanka struje na stadionu Crvene zvezde.

"Igramo mi u Beogradu protiv Srbije. Odjednom nestane struje. Svi su mislili da je sabotaža, možda je i bila... Neprijatna situacija. Potpun mrak. U tom času svaki srpski igrač uzima u zagrljaj u zaštitu hrvatskog igrača. I čuva ga. To je ostavilo utisak na mene. To je prijateljstvo. Sportisti prave mostove, dok ih primitivci razbijaju, traže belaja, prave rat. Svašta sam video i doživeo, ali taj gest me zapanjio. To je sport. To je prijateljstvo. To je fudbal", zaključio je Blažević.