Svetkovina. Praznik. Spektakl. Poslastica. Magnet. Euforija. Tradicija. Njegovo veličanstvo – Derbi!

Svet, Evropa, Srbija, Beograd, Topčidersko brdo, Autokomanda, Hram, Marakana, Humska ili Ljutice Bogdana.

Crno ili crveno. Štef ili Rajko. Čigra ili Šeki. Šole ili Beara. Paun ili Džaja. Moca ili Pižon. Mijat ili Piksi.

Partizan ili Crvena zvezda.

Sedam decenija rivaliteta. Sijaset pehara u muzejima. Ukus najslađih pobeda. More prolivenih suza. Večiti...

Mija ili Čkalja. Duško ili Ršum. Tempo ili Krcun. Mića Minimaks ili Mića Orlović. Cane Partibrejkers ili Bajaga. Sergej ili Bane Trifunović. Bjela ili Bekjarev. Dragojević ili Šotra. Viktor ili Novak.

„Parni valjak neka melje“ ili „Hej, Zvezdo, crvena“. „Za druge se navija, Partizan se voli“ ili „Zvezda je život, sve ostalo su sitnice“. Evo, idu dolaze, otvarajte kapije: Grobari i Delije.

Partizanova 45. ili Zvezdina 63. pobeda. Crno-beli na putu ka 27. ili crveno-beli na korak do 28. titule. U 152. večitoj epizodi slavlje rezervisano za Jug ili Sever. Dan kada žene ne varaju muževe, svi pravi muškarci su na Derbiju.

Veče kada je Beograd prozor u svet, Partizan i Crvena zvezda šalju sliku širom planete: niko nema što Srbin imade.

I treći trijumf – Marko Nikolić ili Miodrag Božović. Kapitenski šampanjac – Saša Ilić ili Aleksandar Luković.

Brazilska samba ili gabonski ples – Everton Luiz ili Gelor Kanga. Lopta u mreži – Valeri Božinov ili Ugo Vijeira. Srpski biseri – i Nemanja Mihajlović i Mihailo Ristić.

Privilegija. Zadovoljstvo. Uživanje. Puno srce. Vulkan emocija. Radost. Tuga. Ponos! Dan koji ću večno pamiti. Dan kada sve drugo staje. Dan kada strasti uzavru. Dan koji sanjam. Dan za koji se živi. Dan „D“.

Pitali, svojevremeno, poznatog političara, Titovog najbližeg saradnika: „Druže, hoćemo li na derbi, igraju Partizan i Crvena zvezda?“ Tek će ti drug, očito naklonjeniji petogodišnjem planu u privredi i u smokingu prvom redu u pozorištu: „A to sam već gledao prošle godine.“

Svaki derbi je priča za sebe.

Vreme je za 152. predstavu!