Dvadeset i sedmi septembar je datum koji je uknjižen kao jedan od značajnijih u istoriji Crvene zvezde. Gradeći svoj put ka mestu gde borave velikani, Crvena zvezda je prolazila kroz mnoge prepreke, a neke su poslužile kao prava lekcija kako navijačima, tako i svima koji vole crveno-beli klub.

Te 1978. godine, Zvezda je započela svoju, kasnije će se ispostaviti, pravu evropsku odiseju koja je završena istovremeno slavno i neslavno.

Malo, jako malo je nedostajalo da klub dođe do pehara namenjenom osvajaču Kupa UEFA, a u to "malo" spada i volja jednog čoveka koji je u finalu ovog takmičenja delio fudbalsku (ne)pravdu.

U prvom kolu ovog takmičenja, Crvenoj zvezdi se na putu našao Dinamo iz Berlina.

Prva utakmica odigrana je u Nemačkoj, a tim Zvezde koji je tada vodio Branko Stanković pretrpeo je rezultatsku katastrofu - poraz rezultatom 5:2!

Zvezda je već tada bila velika i mnogi su verovali da se prednost nemačkog tima može nadoknaditi u Beogradu - u prilog tome govori i podatak da se na revanš utakmici okupilo 60.000 navijača.

Ipak, neki su bili i skeptični, a skepticizam je narastao nakon što je Dinamo u Beogradu na poluvreme otišao sa prednošću od 1:0.

Nastavak utakmice doneo je pravu crveno-belo rapsodiju. Ekipa koju je na terenu predvodio Vladimir Petrović Pižon pokazala je svu svoju moć.

Najpre je Dušan Savić načeo Dinamo golom u 58. minutu, da bi potom dva gola postigao Zdravko Borovnica, i na taj način uveo utakmicu u veoma neizvesnu završnicu. Crvenoj zvezdih je bio potreban još jedan gol, i on je dočekan – u 90. minutu, kada je Lauk zatresao sopstvenu mrežu, želeći da interveniše ispred napadača Zvezde.

Crvena zvezda se na taj način plasirala u narednu rundu Kupa Uefa nakon velikog, neverovatnog preokreta, i postarala se da 27. septembar postane podsetnik svima koji, makar za trenutak, sebi dozvole da posumnjaju u ono što ovaj klub može.

Oprez uvek. Sumnja nikad!

FK Crvena zvezda