Sport je nama vazduh koji dišemo jer klince treba odvojiti od ulice i društvenih mreža. S druge strane, tužno je što ni u klubovima širom Evrope, pa ni u Zvezdi nemamo igrača kome navijači skandiraju, kaže legendarni fudbaler

Simbol jedne fudbalske epohe u Srbiji, ali i kultna ličnost ovdašnjeg društva - Marko Pantelić. Uvek je bio mnogo više od običnog fudbalera, pa smo tako i razgovor s njim vodili na razne teme.

Prvo, nema te dugo u javnosti, zašto?
- Izlazim u javnost kad imam nešto da kažem i kad nešto zavisi do mene. Ako budem ponovo počeo da se bavim nekim javnim poslom, onda ću verovatno biti češće u medijima. Stalno me zovu novinari da komentarišem Srbiju, Zvezdu... Navijač sam svoje reprezentacije i Crvene zvezde, ali ima ljudi koji su plaćeni i rade tamo, oni snose kritike, odnosno dobijaju pohvale. Njihov rad i odgovornost trebalo bi da mere oni koji su nadležni za to, a ne ljudi sa strane.

Nedostaju srpskom fudbalu neki novi Stanković, Vidić, Pantelić... Mi nemamo više fudbalera u inostranstvu koji je zvezda, kome publika skandira?
- Pa, ni u Zvezdi nemaš igrača kome navijači skandiraju, a ne samo u drugim zemljama. To poštovanje prema nama najbolje ilustruju navijači tih klubova u kojima smo bili jer i dan-danas pričaju o nama i tom vremenu.

Fali i Zvezdi i Delijama da pevaju Žigi i Panti. Prođe decenija, a ni traga od takvog novog ubitačnog tandema?
- Ne igramo u tom sistemu, dok ne promenimo sistem i ne počnemo da igramo sa dva špica, nećemo ga ni imati. Šalim se, malo, naravno. Ne mešam se u Grofovu taktiku, zna on dobro šta radi. Mislim da je bilo dobrih napadača u Srbiji, ali da, sticajem okolnosti, nisu došli u Crvenu zvezdu zato što su su stranci zauzimali njihovo mesto i bili plaćeni mnogo više od domaćih igrača koji je trebalo da budu tu. Uvek treba pre dati šansu domaćem igraču nego strancu. Vidimo koliko smo špiceva doveli koji su samo uzeli novac i otišli. Teško možeš da se identifikuješ s nekim strancem napadačem jer znaš da je on tu isključivo iz interesa i, da ima nešto bolje, otišao bi „juče“. Toga je svesna i Zvezdina publika, koja je nenormalno iskrena, obožava svoj klub, ali je isto tako surova i ne oprašta neuspeh.

Koje je to igrače Zvezda propustila u tom periodu i kakvo je to vreme došlo kad ovdašnji klinci neće da igraju u crveno-belom dresu?!
- Da se radilo kako je trebalo, mogli su da budu dovedeni Pešić, Pavlović i Stojiljković, ali mnogo pre nego što su postali to što jesu. Znači, ne kad su dali 15-20 golova u Superligi, nego mnogo ranije. Napravili bi i oni veći uspeh, a i Zvezda bi imala benefit od toga. Nisu igrači Rada, Čukaričkog ili Vojvodine ponikli tamo, već su dovedeni sa strane, Zvezda je tada trebalo da ih dovede. Neću da pričam kako treba da radi i posluje klub koji ja obožavam, jer ja sam navijač. Ako nekad budem deo toga, za pet-deset godina, ili ako uopšte dođe do toga, tada ćemo pričati. Svestan sam da su mnogi izgubili poverenje u Zvezdu, ali bih savetovao igračima, pogotovo iz naše lige, da ako ih traže crveno-beli, dođu i odigraju dve-tri godine i sebi izgrade sportsko ime.

Šta nam se dešava sa našim fudbalom, mnogo smo nisko?
- Imamo veoma dobre primere u komšiluku, ne mislim na ovaj naš, nego na inostranstvo. Cela fudbalska struktura, kako kod nas u zemlji, tako i na Balkanu, moraće da se promeni jer ovako ne ide. Pa, da nije države, ne znam da li bi se fudbal i igrao. Nije idealna situaciji kod nas, ali sport je jedino što imamo, gde se narod prepoznaje i zaboravi na probleme koji ga svakodnevno okružuju. Moramo da budemo zahvalni državi na pomoći koju je pružila sportu, a zamolio bih ih da nastave da pružaju podršku i dalje. Sport je nama vazduh koji dišemo, jer klince treba odvojiti od ulice, telefona, društvenih mreža i prebaciti u sport.

U Srbiji se samo govori o prošlim, lepšim vremenima, kako kad se povede priča o Zvezdi, tako i o reprezentaciji. Sećamo se ko da je juče bilo Južne Afrike, Svetskog prvenstva 2010. godine...
- Evo, i sad me podilazi jeza i oči su mi pune suza. Pričali smo tada mi igrači između sebe kako nismo svesni uspeha koji smo napravili, ali nama je to tada bilo normalno jer smo u timu imali par vodećih igrača iz najjačih klubova Evrope. Tek kasnije smo shvatili kakav smo uspeh postigli.

Kad ćemo opet gledati „orlove“ na nekom velikom takmičenju?
- Nadam se da možemo da se vratimo na mesto na kojem smo bili. Iskreno se nadam. Za nove stvari potreban je model po kome će ojačati naši klubovi.

Dakle, privatizacija?
- Zašto? Pa, kako su radili ljudi pre 30 godina. Niko ne traži da Crvena zvezda ili Partizan osvoje Ligu šampiona. Ne slažemo se da na način na koji funkcioniše fudbal ne može da se ostvari uspeh. Može da se napravi ovde jako dobra priča. Daj bože da neko hoće da uloži u fudbal u Srbiji, ali u ovom trenutku, ako nemamo to rešenje za privatizaciju, hajde da vidimo koje rešenje možemo da imamo, pa da podignemo naš fudbal i da dođe do toga da neko i uloži novac i napravi bum.

Nego, je l‘ veruješ da bi neko kupio neki ovdašnji klub?
- Iskreno da vam kažem, ne znam nikoga ko bi došao sada, investirao novac i kupio bilo koji klub u Srbiji. U početku je možda i postojalo nteresovanje, ali to je sve prošlo.

Kad će se u Srbiji živeti bolje, veruješ li u obećanja političara?
- Da se malo našalim: „Mene tetka davno zaklela da se ne bavim politikom“, kao što reče Bora Todorović u „Balkan ekspresu“. Želim da verujem da postoji dobra volja da sutra bude bolje i da oni teže da to i ostvare. Veliki broj ljudi živi jako loše, jedino što mi ostaje jeste da se nadam da političari pokušavaju sve što je u njihovoj moći da obezbede bolje sutra.

Da li je, zapravo, naš veliki problem u mentalitetu, kojim se toliko dičimo?
- Ne možemo da napravimo predavanje i kao - menjamo se. To moramo da promenimo tako što ćemo u raznim sektorima promeniti mentalitet određenom broju ljudi, pretežno omladini. Mi čoveka od 50-60 godina ne možemo da promenimo, ali možemo omladinu i buduće generacije. Ovo društvo je prezasićeno kombinacijama. Ovde ljudi ustaju s planom da naprave ovu ili onu kombinaciju, da zarade na neki način, ja tebi ovo, ti meni ono. Dosta je toga više. Možemo da se promenimo, ali su potrebne svest i volja, prvenstveno političara. Neće to doneti promenu u roku od dve-tri godine, već kroz generacije, postepeno.
marko-pantelic.jpg
Foto: Dragana Udovičić

Zbog čega mladi treba da ostanu u Srbiji?
- Svako donosi odluku za sebe. Reći ću na svom primeru, mogao sam da živim u bilo kom gradu Evrope. Vratio sam se da živim ovde. Koliko je to u mojoj moći, pokušaću da učinim da se društvo promeni. Ako imaju mogućnost da rade i prihvate se posla ovde, neka to učine. Ako nemaju, neka idu u Evropu da rade. Ako imaju mogućnosti i ovde i u Evropi, onda neka prvo naprave uspeh kod kuće i uz to edukuju druge da se razviju. Ako svi napustimo ovu zemlju, šta će od nje ostati? Okej, možda mi nećemo imati benefit od toga, ali ako postavimo temelje, naša deca ili njihova deca sigurno će živeti u mnogo boljoj i jačoj Srbiji.

Na čiji nagovor si se ošišao? Navikli smo se na tebe s dužom kosom?
- Mnogo mojih prijatelja odavno mi govori šta će mi druga kosa... Nikad nisam davao ni pet para na to šta kažu (smeh). Dve godine mi je već u planu da se ošišam, nije mi se uklopio tajming da se ošišam pred prošlo leto, posle dođoše jesen, zima, pa rekoh da sačekam, i sada se to dogodilo. Jednostavno, došlo mi je da se ošišam, dosta sam imao dugu kosu.

Kad smo kod zabave, Pantela - kultna ličnost, čijem si nastanku ti bio inspiracija. Je l‘ ti to nekad smetalo?
- Mnogi su mi govorili - zabrani, uradi ovo, ono... Nikad nisam video da je nekog vređao. Shvatio sam da on narodu pruža smeh. Najviše štete sam imao ja jer je stavljao mene u usta i ispadalo je, kod dosta ljudi, kao da ja to pričam. Da sam saznao da je nekog uvredio, reagovao bih, ovako, ako znaš da se šališ, moraš da prihvatiš šalu na svoj račun.

O Stankoviću
DEKIJEV POSAO U UEFA JE VELIKA ČAST ZA SRBIJU

Kako gledaš na put Dejana Stankovića, koji će da radi u UEFA kao saradnik predsednika?
- Zna kum da ima moju apsolutnu podršku u svemu što radi. Poželeo sam mu sreću na novom zadatku. Od desete godine uvek smo tu jedan za drugog, sada smo ušli u ozbiljnije godine, kad više ne trčimo za loptom, već donosimo odluke poučeni iskustvom. Dekijev posao u UEFA velika je čast za njega lično, kao i za srpski fudbal, koji ima svog bivšeg reprezentativca u evropskoj kući fudbala.

Istina o parama
LAŽ JE DA STRANCI U SRBIJI IMAJU MALA PRIMANJA

Sada se baviš dogovorima između klubova i savetuješ mlade igrače, pa si upućen i u finansijske tokove. Stranci u Srbiji ovde bolje zarađuju od igrača u Palermu, Empoliju, Đenovi?
- Želim da probudimo svest u fudbalskoj Srbiji! Nije istina da fudbaleri kod nas ne zarađuju veoma dobar novac i da zbog toga ne igramo u Evropi. Poznajem tržište i znam finansijske tokove, pa u skladu s tim mogu da kažem da fudbaleri kod nas igraju za jako dobar novac. Mislim u ovom trenutku na Zvezdu i Partizan.