Morao sam da odem, plašio sam se da će mojoj deci idoli biti devojke sumnjivog morala i gole pevačice. Nije to više ona zemlja iz koje sam otišao kao klinac

Miloš Ninković je osvajanjem titule u dresu Crvene zvezde ispunio sve životne snove. Ipak, o tom trofeju, ali i povratku u Srbiju priča sa velikom gorčinom u ustima.

Miljenik Delija otkriva za Kurir kako je tadašnja generacija posle šest godina vratila titulu na Marakanu, koliko su bili složni na čelu sa trenerom Slavišom Stojanovićem, ali bez ustezanja priča o tome zbog kojih ljudi je napustio Srbiju, danima provedenim u Ukrajini, reprezentaciji sa Antićem na čelu i novom životu u dalekoj Australiji.

Već drugu godinu si u Australiji, da li ti je bio potreban odlazak na kraj sveta?
- Ne znam da li mi je bio potreban, ali u tom trenutku sam imao ponudu iz Kine i ponudu iz Sidneja. Kina jeste bila bolja finansijski, ali s obzirom da imam decu, u dogovoru sa suprugom odlučili smo se za Sidnej jer je mnogo bolje da deca odrastaju ovde, gde mogu i engleski da nauče nego u Kini - počeo je razgovor Miloš Ninković.

Kako se porodica Ninković snašla u Sidneju?
- Sidnej je prelep grad, možda i najlepši u kom sam bio. Plaže, restorani, uvek lepo vreme... Jedina mana je što je baš daleko i što smo devet sati unapred u odnosu na Srbiju... Mada to može da bude i prednost. Kad ste vi budni ja spavam?! (smeh)

Da li ti se sviđa klima i način života, ideš li na plaže, srpske klubove? I kako živi običan svet?
- Na plaže idem redovno, a u srpske klubove poneki put jer su oni malo dalje od centra. Ovde ljudi imaju mogućnost da sebi priušte sve, jer dobro zarađuju, ali isto tako rade od jutra do mraka i nemaju vremena za druženje kao što je slučaj kod nas u Srbiji!

Šta možeš reći o svom klubu Sidneju?
- FK Sidnej je jako dobar i organizovan klub. Mnogi ga smatraju i najbogatijim klubom jer su poslednjih godina igrale mnoge velike zvezde poput Žuninja, Dvajta Jorka, Alesandra Del Pjera, Marka Janka...

Kakve su ambicije kluba ove sezone?
- Ozbiljno smo krenuli što pokazuju i trenutni rezultati. Ubedljivo smo prvi na tabeli, primili smo samo jedan gol, a igraćemo i finale kupa!

Kako se sada sećaš Crvene zvezde, da li si morao da odeš, taman kada su te zavoleli navijači?
- I posle svega mislim da mi je ta godina u Zvezdi najlepša godina u karijeri!

Šta ti je sve smetalo u Srbiji?
- Smetalo mi je dosta toga, ne samo u srpskom fudbalu nego uopšte i o samom životu u Srbiji! Ja sam iz Srbije otišao kad sam imao 19 godina i uvek sam dolazio kući na kratak period i nisam mogao da vidim stvarnu sliku. Video sam je tek kad sam došao u Zvezdu i kad sam tu živeo godinu dana... Mogu da kažem da to nije ona ista Srbija koju sam napustio kao klinac. Imam dve male devojčice. Ja bih najviše voleo da one odrastaju u Srbiji, ali plašim se jer su današnjoj deci uzori starlete i gole pevačice... Najgledanije emisije su nam Farma, Veliki Brat i Parovi. Po novinama su glavne vesti ko je kakvu torbu kupio, a imamo toliko bolesne dece i dece bez roditelja.

Ima li problemima kraja?
- Ne znam... Ljudi se druže samo ako imaju neki interes i sve je manje iskrenog prijateljstva. Dok sam bio u Zvezdi mnogim ljudima je prijalo moje društvo, a sad isti ti ljudi neće ni na poruku da mi odgovore... Ima i onih sa kojima sam ostao i dalje u super odnosima i njih posebno cenim!

Da li je neko od ljudi iz Crvene zvezde pokušao da te zadrži?
- Ja bih bio najsrećniji da sam ostao u Zvezdi i da sam igrao još dugo godina, ali sad imam porodicu, imam decu i morao sam da razmišljam šta je za njih najbolje! Videćemo da li smo doneli pravu odluku.

Po čemu se sećas sezone u Zvezdi, kakve emocije ti budi, bilo je tu svega, ispadanje iz Evrope, besparice, pisma igrača upravi, određene tenzije, osvajanja titule i nemogućnosti da se igra Liga šampiona?
- Tu sezonu nikad neću zaboraviti! Velika grupa dobrih ljudi na jednom mestu. Žao mi je što se ta ekipa raspala i što nam nije dozvoljeno da pokušamo doći do Lige šampiona, A, imali smo veliku želju...

Možeš li nešto da nam kažeš o slozi u svlačionici i treneru Stojanoviću?
- Možda je i najzaslužniji za sve što smo uradili bio trener Slaviša Stojanović. Malo ko bi izdržao ono, što je on izdržao. Imali smo pet predsednika, pet potpredsednika, pet direktora... Trebalo je to sve izdržati, a biti koncentrisan na rezultat. Radio sam sa mnogim trenerima, ali retko sam imao priliku da radim sa dobrim trenerom i još boljim čovekom kakav je Slaviša. Na žalost kod nas je tako, što si bolji sve te više jašu.

Kako ste vi igrači došli na ideju da sredite Zvezdinu svlačionicu? Kupatilo i danas podseća na vas.
- Na tu ideju smo došli mi stariji igrači. Znali smo da ima dosta ljudi koji bi pomogli Zvezdi, ali da ti ljudi vide gde te pare idu. Organizovali smo donatorsko veče u restoranu "Flert" koji su držali naši prijatelji i gde smo redovno odlazili. Sećam se da smo za to veče skupili preko 20.000 evra, što je neverovatno. Celu svlačionicu smo uradili, u kupatilu smo stavili nove tuševe, đakuzi, saunu... Sećam se da je prvih dana bila tuča ko će da uđe u saunu! (smeh)

Tu se nije završio vaš legat prema Crvenoj zvezdi, zar ne?
- Ostalo je para da se ofarba i prilaz svlačionicama. Kad smo to sve uradili pozvali smo svakog čoveka koji je učestvovao u akciji da dođe i da vidi šta smo uradili. Svako od njih je dobio dres sa potpisima svih igrača. Imali smo u planu i karantin da uradimo ispod pomoćnog terena, ali eto ideje da to možda uradi neka nova generacija!

Zašto si izbegavao da na treninge dolaziš sa Mercedesom?
- Istina je! Izbegavao sam da dolazim tim kolima na trening. Mislio sam da to nije u redu prema saigračima, ali ne bih mnogo o tome. Kako da dođem u skupocenom autu, a oko mene pojedinci jedva sastavljaju kraj s krajem. Uglavnom me je Džoni Mijailović dovozio i odvozio jer smo živeli na 20 metara jedan od drugog. On mi je bio privatan vozač! (smeh)

Ukrajina, kijevski Dinamo, devet lepih godina. Čujes li se sa nekim iz tog kluba i kako vidiš sve što se dešava u toj zemlji?
- Dinamo ne mogu da zaboravim jer sam proveo devet godina tamo. Da nije bilo Dinama ne bih igrao ni Ligu šampiona, ni Ligu Evrope, ni Svetsko prvenstvo za svoju zemlju. Bilo je uspona i padova što je i normalno ako si toliko godina u jednom klubu. Čujem se s vremena na vreme sa ljudima iz kluba i vidim da nije baš najsjajnija situacija ni u zemlji, a ni u ukrajinskom fudbalu!

Kakav je život u Kijevu i sa kim si se najviše tamo družio?
- Život u Kijevu je sličan beogradskom. Svega ima i to duplo više. (smeh) U početku sam se najviše družio sa Milevskim i Igorom Petkovićem koji je već bio tamo, zatim sa Gavrančićem koji mi je mnogo pomogao, Pericom Ognjenovićem, Marijanom Markovićem. Bili su tu i Hrvati Jerko Leko, Goran Sabljić, Ognjen Vukojević, Niko Kranjčar.

Kakav si imao odnos sa predsednikom Igorom Surkisom?
- Ni rođeni otac me ne bi toliko trpeo, koliko me je trpeo Igor Surkis. I danas smo u kontaktu. Prve tri godine sam odigrao tri utakmice, stalno sam bio povređen jer sam vodio nesportski život. Upravo sam zbog toga i produžio ugovor posle SP jer sam imao obavezu da mu se odužim, iako sam osećao da ću napraviti grešku što se na kraju i desilo!

Kakav je Artem Milevski i zašto nije došao u Crvenu zvezdu?
- Milevski je jako izuzetan momak koji je za sve druge dobar, ali je najgori za sebe! Da je bio malo pametniji i ozbiljniji sad bismo ga gledali verovatno u Realu ili Barseloni! Jako sam voleo sa on dođe u Zvezdu, ali kad sam malo bolje razmislio, odustao sam od toga iz razloga što primanja nisu bila redovna, a i kad bi video splavove dolazio bi jednom nedeljno na treninge! (smeh)

Kako vidiš srpsku reprezentaciju sa Muslinom u kvalifikacijama? Imaju li makar malo sličnosti sa tvojom generacijom koja je otišla na Mundijal?
- Nisam iskreno gledao nijednu našu utakmicu. Vidim da stvari idu na bolje i to mi je jako drago. Slavišu Kokezu znam još iz Zvezde. On je jedan od retkih koji kad nešto obeća to i uradi. Vidim da sa njim i sa Muslinom to izgleda mnogo bolje! Mislim da je ta naša generacija bila kvalitetnija od ove sada i zato treba realno da sagledamo stvari: Nismo više velesila i svaki odlazak na evropsko ili svetsko prvenstvo je ogroman uspeh. Ako sada odemo u Rusiju, biće to ogroman uspeh. Verujem da to možemo i želim im svu sreću!

Koliko je Radomir Antić bio značajan da vas sve igrače okupi i ujedini, pa da napravite rezultat?
- Antić je bio jako bitan, imali smo preozbiljne igrače, ali sve je to trebalo uklopiti, držati disciplinu i napraviti dobru atmosferu. Šalio se sa svim igračima, ali je tačno znao kada to treba da uradi. Selektor, treba da selektira prave igrače, da ih uklopi, ujedini i da napravi pravi tim. Nema on tu mnogo šta da nas trenira jer su igrači zajedno maksimum sedam do deset dana. Zato se i zove selektor, a ne trener. Sećam se da smo mi igrači jedva čekali da dođemo na okupljanje reprezentacije.

Zašto je sve puklo u reprezentaciji posle Južne Afrike?
- Uh... Sve je puklo posle Antićevog odlaska. Bilo je tu svega i svačega što se odrazilo i na igrače! Ali, nije sada vreme da se o tome priča.

Šta dalje, koliko još planiraš da igraš i da li si razmišljao gde ćeš i kada završiti karijeru?
- Ne razmišljam još o tome jer se osećam odlično i vidim da mogu još da igram. Posle karijere ću sigurno ostati u fudbalu, a gde će to biti, videćemo. Ako se vratim u Srbiju voleo bih da radim u Čukaričkom, da pomognem ako mogu jer je to klub koji je meni mnogo dao i red je da ja njemu nekako vratim!

Žena se pita
SINA DA DOBIJEM

Imaš dve ćerkice, da li ti i supruga razmisljate o trećem detetu?
- Ja razmišljam o trećem detetu. (smeh) Voleo bih da dobijem sina, ali ne pitam se tu samo ja. (smeh) Videćemo, biće kako biti mora!!!

milos-ninkovic-crvena-zvezda-fk-sidnej-australija.jpg
Foto: Saša Pavlić

Poruka najmlađima
UGLEDAJTE SE NA NOVAKA

Šta misliš o Novaku Đokoviću kojeg odlično poznaješ?
- Upoznali smo se preko nekoliko godina, poslednji put smo se videli u januaru kad je osvojio grend slem u Melburnu. Igrom slučaja bili smo u istom hotelu. Šta reći o Novaku, a da se već nije reklo. Veliki šampion i veliki sportista. Mislim da bi mnogi klinci, bez obzira šta trenirali trebalo da se ugledaju na njega, kako se ponaša pravi sportista. Kod nas i dalje važi pravilo, što luđi i smešniji, to uspešniji.
31 godinu ima Miloš
5 golova dao za Zvezdu
28 utakmica ima za Srbiju

Aleksandar Radonić