NJU SVI MUŠKARCI SLUŠAJU: Marija je lepa, razume se u fudbal i razbija predrasude o ženama u sportu

Voditeljka Marija Sekulović je jedno od zaštitnih lica sporta u Srbiji. Njene emisije su veoma gledane i poštovane. Kada ona priča o sportu, svi je pažljivo slušaju.

Zašto novinarstvo, i to sportsko?

"Iskreno, ne znam... mozda zato što sam tokom studija na Političkim naukama želela da pobegnem od politike, pa sam se okrenula sportu, misleći da je tu neće biti. Jedan od prvih zadataka na predmetu novinarstva, bio je da se napiše neka vest u vezi sa opštinom na kojoj se nalazi fakultet. Pošto me nikako nije zanimala dnevno-politička situacija, a još manje me zanimao nestanak struje i vode u bilo kom delu grada, okrenula sam se sportu. Tih dana se najviše pričalo o osvajanju titule fudbalera Crvene zvezde, pa sam odlučila da napišem vest o tome, otišla sam kod njih jer su mi lokacijski bili najbliži. I dan danas se nasmejem toj svojoj prvoj "vesti"."

Kako se desilo da su ti već na početku predvideli uspešnu karijeru?

"Sasvim slučajno. Intervju za praksu sam "zakazala" tako što sam kupila "Sport", dnevne novine, tražila urednika i rekla da mi je neophodna praksa. Prilikom upoznavanja nesvesno sam želela ja da budem ta koja će se raspitati o svemu što me čeka u toj redakciji, na šta mi je tadašnji urednik rekao: "Trebalo bi ja tebe da pitam, a ne ti mene", malo sam se zbunila i nakon što sam mu "predala reč", rekao mi je: "Samo nastavi, mislim da je ovo početak uspešne karijere". Tada mi je to bilo tako daleko, a danas taj san živim. Nakon pisanog novinarstva okrenula sam se radiju, gde mi je glavni sport bio fudbal. Kasnije sam prešla na televiziju, jer sam više za "živu reč". Svaki odgovor bilo izrazom lica ili rukama, je neka vrsta odgovora. Divim se ljudima koji umeju da pišu kvalitetne tekstove."

Da li su postojale predrasude, otkud devojka u sportu, posebno fudbalu?

"Jesu, naravno. Ali sam bila spremna na to, znala sam u šta se upuštam. Ne volim da pričam o taktici, jer ne razumem "ukrštanje odbrambeno-vezno-napadačkih linija" :) Više me zanima, vanterenska priprema utakmice, jer je to nešto što malo ko iznosi u javnost. Drugo, način na koji vi pristupate raznim intervjuima i konferencijama, takođe mnogo govori o vama. Za to je neophodno vreme, iskustvo... Stvaranje kontakata je takođe veoma bitno, odnosno, poverenje koje se gradi između vas i sportista. Nikada me nije bilo sramota da pitam nešto nekoga od kolega ukoliko ne razumem, ali isto tako volim da znam, recimo, kako i koliko je drugačije sportsko novinarstvo u drugim zemljama. Što se tiče ravnopravnosti, zaista mogu da kažem da imam poštovanje od strane kolega i ljudi sa kojima sarađujem."

Posao koji radiš zahteva poznavanje većeg broja sportskih disciplina. Koji sport je pravi izazov za tebe?

"U fudbalu se jako dobro snalazim, to mi je bio "osnovni sport", a u tenisu sam imala pomoć kolega sa Sport kluba. A poseban izazov bio je raditi Moto GP i Formulu 1. Tu saznajete neverovatne stvari i moram da kažem da mi je Srđan Erceg, za koga smatram da je doktor u smislu poznavanja tog sporta, mnogo pomogao. Kroz te sportove saznajete neverovatne stvari kroz koje prolaze ti sportisti, "adrenalinski zavisnici". Ali kada ste okruženi kolegama koji su najbolji u svom poslu, onda priprema emisije i rad sa istima, predstavlja veliko zadovoljstvo."

Imala si prilike da vidiš kako se u inostranstvu priprema neka emisija koja ide uživo. Da li postoji razlika u odnosu na nas?

"Ima razlike, pre svega produkcijski. Boraveći skoro u Španiji, pratila sam njihove kanale, generalno... Ali, recimo, uzeću za primer Real TV. Oni umeju da naprave od najobičnije utakmice "La lige" spektakl. Tu je jednosatna najava utakmice o kojoj pričaju eminentna imena španskog fudbala. Zatim, analiza poluvremena, analiza nakon utakmice, recimo Real Madrid - Selta. Umeju od najobičnije scene, kada igrač poklanja dres dečaku koji ga je tokom čitave utakmice dozivao, da naprave spektakl. Da se vi prosto raznežite i solidarišete sa emocijom dečaka u tom trenutku. Mogu da zamislim kako izgleda priprema neke utakmice Lige šampiona ili recimo, čuvenog "El clasica" dva izuzetno velika kluba."

Sa kojim klubovima iz inostranstva si sarađivala?

"Imala sam prilike da sarađujem sa kolegama iz Atletiko Madrida, Čelsija, Sautemptona, Njukasla, Barselone... Mnogo mi pomaže što sam kroz ovaj posao stekla veliki broj prijatelja preko kojih na preporuku dođem do ljudi koji su zaduženi za medije u njihovom klubu. Recimo, Španci su veoma rigorozni kada je davanje intervjua u pitanju. Ali u tim situacijama simpatije su na mojoj strani, jer sam dama u svetu sporta. Moram da napomenem veoma tradicionalne Engleze, recimo, pi-ara Čelsija Stiva Etkinsa koji je bez pogovora izašao u susret mojim željama za intervjue i verujem da ćete uskoro čitati zanimljive priče igrača koje predvodi temperamentni Antonio Konte."

Da li je odnos sportista-novinar isti ili sličan ovom u Srbiji?

"Svima je poznato da fudbal u Srbiji i generalno na ovim prostorima još dugo neće biti na nivou Premijer lige ili La lige. Ono što je "normalno" u svetu fudbala, nama nije, jer mi te "uslove" nemamo. Recimo, ako uzmemo za primer ekipu Liverpula - na dva igrača ide po jedan kondicioni trener. Za svakog od njih postoji poseban sistem vežbanja, hrana prilagođena krvnoj grupi. Niko ne jede isto. Takođe, u mnogim klubovima, imate ljude koji sa vama biraju jastuke i dušeke na kojima ćete spavati kako kod kuće tako i u karantinu. Odnos prema medijima je mnogo drugačiji. Kada igrač sa ovih prostora ode preko, onda shvati koje su njegove obaveze prema medijima. Mi smo uzajamno povezani. Da nema nas kao novinara da prenesemo šta je neki "nn" sportista uradio na utakmici, ljubitelji sporta generalno, širom sveta bi bili uskraćeni da saznaju ko je "nn" osoba. A, mi ne bismo imali o kome da pišemo. Odlaskom u inostranstvo, sportista shvata koje su zapravo njegove obaveze."

Čim se spomene TV, odmah se nekako javi misao kako novinari nemaju slobodu da postave sva pitanja. Da li je baš tako?

"Što se mene tiče, imam zaista slobodu u postavljanju pitanja i ne mogu da zamislim, da u našem poslu reč "cenzura" postoji. Nekako želim da verujem da je ima samo u knjigama, kao definicija. Sa druge strane, ukoliko ste vi slobodni da pitate ono što vas zanima, da se upustite u egal konverzaciju sa sagovornikom, mislim da tada dobijate simpatije, ne samo gledalaca već i osobe sa kojom razgovarate. Tada pokazujete stav, a i znanje o temi koja je na "meniju"."

Svedoci smo da ženski sport nema ravnopravan tretman u javnosti, iako beleži možda i bolje rezultate u odnosu na muški sport. Kako gledaš na taj problem?

"Mislim da će još dugo muški sportovi biti popularniji od ženskih, bez obzira na odlične rezultate dama u svim sportovima. Ljudi su navikli na "tvrde" utakmice, mečeve kada gledaju muškarce. Poseduju jaču energiju, možda zbog toga. Sport je način života, prvo vam je to obaveza, a kasnije to prerasta u veliku ljubav. Da biste došli do vrha, treba mnogo odricanja, volje i pre svega, neophodan je cilj. A, kada imate zacrtan cilj, svaka želja je moguća. Toliko puta smo bili svedoci neverovatnih priča koje je sport pisao godinama unazad."