Gol Dragana Stojkovića na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine urezao se u sećanje današnjeg kapitena svetskog prvaka i Barselone

E, Piksi, šta uradi dečku!
Jedan od najboljih fudbalera današnjice Ćavi Ernandez otkrio je da se kao dečak oduševljavao igrama reprezentacija Rumunije i Bugarske sa Svetskog prvenstva 1994. godine u SAD, dok mu se sećanje na Mundijal održan četiri godine ranije svodi na samo jedan potez, i to kakav.

- Uvek sam navijao za Španiju i više pratio svetska prvenstva od evropskih. Od SP Italije 1990. godine pamtim malo: jednu fintu i posle nje gol Dragana Stojkovića koji nas je vratio kući - priča Ćavi za El Pais.

Kada ste više gledali utakmice, sada ili kad ste bili dete?
- Bio sam „bolestan“ od fudbala. Skupljao sam i sličice, čak sam dobio i album iz 1973/1974. Najdraža mi je kolekcija iz 1994. godine, kada su igrali Rumuni Prunea, Radučoju, Hadži, a za Bugare Stoičkov, Lečkov, Balakov, Penev. Pravio sam albume „Najbolji fudbaleri sveta“ i idealni tim sveta sa Šmajhelom, Kafuom, Maldnijem i Barezijem. Ne znam da li se današnji klinci bave nečim sličnim. Šta smo uradili na EP 1992?

Španija se nije kvalifikovala.
- Nije ni zaslužila. Od 1996. godine pamtim kako je Mahnarin bio oči u oči sa Simanom. Igrali smo dobro, kolektivno, nismo bili talentovani kao sada, a i selektor Havijer Klemente je bio previše defanzivan.

Kasiljas retko dobar čovek

Šta se događa u reprezentaciji između igrača Real Madrida i Barselone?
- Sve je u redu. Raščistili smo s Ikerom i trenerom. Zahvalni smo Bogu što je Kasiljas dobar čovek, a i među nama ima takvih. Znao sam da s njim neće biti problema, ali morali smo da razgovaramo jer nije sve bilo kako treba.

Zašto se pas-igra Barse kritikuje, a hvali se kada isto tako igra reprezentacija?
- Zato što kritikuju oni koji imaju klupski šal oko vrata. Mnogi novinari ne bi imali posao kada ne bi govorili gluposti. Zato se postavlja pitanje moje odanosti reprezentaciji posle 100 nastupa.