Naš cenjeni fudbalski arbitar otkriva šta se dešava ispred svlačionica pre i posle utakmica, kako komunicira sa svetskim zvezdama i još mnogo toga

Milorad Mažić već godinama je najbolji srpski predstavnik u evropskom i svetskom fudbalu. Otuda ne čudi peticija da se cenjenom sudiji priredi doček ispred Skupštine posle nekog Evropskog ili Svetskog prvenstva, pa čak i posle nekog meča Lige šampiona.

U intervjuu za Kurir Mažić otkriva šta se dešava u tunelu ispred svlačionica, kako komunicira sa zvezdama, koji derbi mu je najdraži...

Šta kažete igračima u tunelu pred izlazak na teren?
- Trudim se da relaksiram atmosferu, koliko situacija i akteri to dozvole. Samo onaj ko je igrao fudbal
može da prepozna taj trenutak, igrači su na iglama, oseća se tenzija u vazduhu... Uz obične
konstatacije i pozdrave, uvek je dobrodošao pokoji osmeh i prijateljski pozdrav. U tome vidim suštinu
zdravog fudbala.

Možete li da uporedite naboj na večitom derbiju i nekoj drugoj utakmici koju ste sudili?
- Imao sam čast da sudim nekoliko gradskih i večitih derbija svetskog fudbala i svaki ima posebnu
draž. U njemu se očitavaju kultura i shvatanja društva, kvalitet i stepen fudbala, a naš derbi je poseban.
Ostao je zaštitni znak Srbije, jer o njemu se i danas priča sa uvažavanjem. Tu utakmicu igra cela
država, i to je glavna njegova različitost od ostalih utakmica.

Da li s igračima iz bivše Jugoslavije ili, recimo, sa Zlatanom Ibrahimovićem razgovarate na srpskom?
- Svi komuniciramo na našem jeziku, a i sa Zlatanom sam razgovarao na srpskom.

Pamtite li prvi žuti karton, isključenje, penal?
- Pamtim sve te detalje, prvu utakmicu i sve propratne sadržaje posebno. Ne bih mogao da nabrojim
tačan broj dosuđenih penala i pokazanih kartona, ali skoro svaki meč, verovali ili ne, držim u
memoriji.

Šta je sledeći san - finale Lige šampiona, Evropskog prvenstva ili Svetskog prvenstva?
- Ne sanjam nego se maksimalno trudim da, uz božju pomoć, dostignem te ciljeve.

Svesni ste da navijači u Srbiji na Evropskom i Svetskom prvenstvu navijaju za vas jer reprezentacije
nema?
- Drago mi je što je javnost kod nas napokon na strani jednog sudije i njegovog tima. Nije to mala
stvar, pogotovo zbog stereotipa koji vladaju o sudijama. Na drugoj strani, takva situacija me ne raduje,
jer reprezentacije duži period nema na velikoj sceni. Nadam se da će Srbija na sledećem Mundijalu
navijati za dva srpska tima - naš državni i sudijski.

Muka
PASOŠ MENJAM NA 20 MESECI

Kako provodite noć pred veliku utakmicu?
- Opušta me čitanje. Na dan utakmice nemam mnogo slobodnog vremena, postoje protokoli, moramo da ih ispoštujemo. Što se tiče noći, odmor je polazna pretpostavka dobrog posla, ali najbitnije je da je telo spremno za napore. Trudim se i da moj um bude čist, da psihološki spreman uđem u utakmicu.

Koliko često, zbog mnogobrojnih putovanja, menjate pasoš?
- Poslednji pasoš trajao mi je 20 meseci.

Poljoprivredni fakultet
UPOREDO SAM DAVAO ISPITE I SUDIO

Koliko je teško bilo uskladiti suđenje i obaveze na Poljoprivrednom fakultetu, na kojem ste diplomirali?
- Volja je najbitnija u svakom poslu. Uspevao sam, često i natčovečanskim naporima, kao momak, da sa ispita i predavanja odem na utakmicu i odsudim je i obrnuto. Često sam prednost davao suđenju, a trudio se da ispite očistim u roku i prvom slobodnom terminu. Na sreću, dok sam studirao, ispiti su po rasporedu zakazivani tokom radne nedelje. Vikend nam je uglavnom bio slobodan. U svim ostalim aktivnostima prednost je imalo suđenje.

Navijačka posla
DOBRO JE ŠTO SAM I ZVEZDAŠ I PARTIZANOVAC

Optužuju vas da ste i partizanovac i zvezdaš.
- Prihvatio sam i takve konstatacije kao sastavni deo našeg folklora. To ne mogu da promenim, niti sam se ikad trudio. U neku ruku, možda je i dobro što me svojataju na obe strane i optužuju da navijam za suprotnu. Kad se podvuče crta, tu smo negde na sredini, baš gde je i moje mesto.

Sudije nisu roboti

Moderna tehnologija u fudbalu da ili ne?
- Njen osnovni zadatak je da otkloni nedoumice i sudijama pomogne presuđujući i situacijama kad postoji nedoumica. Ništa više od toga. Sudije su, ipak, ljudi, nisu roboti, dozvoljene su i njima greške. Druga je priča što one kod nas imaju sasvim drugačiju, neprirodnu, konotaciju.

Kako izgleda komunikacija s pomoćnicima tokom meča?
- Naš pozdrav, ako mislite na rituale, završi se na centru igrališta, kad kao članovi sudijskog tima poželimo jedni drugima sreću. Prva radna komunikacija odnosi se na proveru pojedinih detalja na terenu. Svako od nas ima posebna zaduženja i tu počinje konkretnija komunikacija.


Želim svima više radosti

Poruka čitaocima Kurira u 2017. godini i koje su vaše želje u istoj?
- Da budu zdravi i isto tako razmišljaju. Mnogo uspeha na svim poljima i da im 2017. donese mnogo više radosti nego prethodna godina. Lično bih voleo, na profesionalnom planu, još jednu uspešnu godinu.