Nekada sjajni urugvajski fudbaler Dario Silva je u 33. godini doživeo saobraćajnu nesreću, kada je pijan automobilom naleteo na stub za osvetljene.

Stub se srušio na auto, zdrobio mu desnu nogu, koja je amputirana ispod kolena.
Život mu se donekle vratio u normalu nakon što mu je napravljena proteza po meri. Od tada se posvetio odgoju trkačkih konja, a pomaže i siromažnoj deci.

Tri godine posle nesreće, Dario je nastupio u dobrotvornoj utakmici.Zaigrao je ekipu estradnih zvezda Urugvaja i Argentine. Trčao je terenom, šutirao na gol, dodaovao. Postigao je i gol iz penala za pobedu i bio junak.
Nesreća koja se dogodila 2006. dovela ga je do prekretnice. Shvatio je šta mu se dogodilo tek kada je sve video na televiziji u bolničkom krevetu i kako kaže, zaplakao prvi i jedini put u životu.

Zaplakao je i brzo shvatio da suze neće pomoći, već da se svaki dan mora boriti.

Impresionirao je sve oko sebe životnom energijom, pored gajenja trkačkih konja prešao i na veslanje. Taj je sport vrlo popularan u Urugvaju, a Dario Silva je pokušao da se kvalifikuje na Olimpijske igre u Londonu.



Posle kratkog izleta u politiku, vratio se fudbalu i to kao skaut za mlade talente, pomaže agenciji prijatelja Renea Ramosa.

- On je jedan od najboljih napadača sa kojim sam igrao. Razumeli smo se savršeno, na terenu i van njega. Znali smo kretnje napamet, bili sjajan tandem - prisetio se njegov bivši saigrač Deli Valdes.


Silva je bio dobro poznat napadač. Igrao je u Kaljariju, Espanjolu, Malagi i Sevilji, a poslednji klub bio mu je Portsmut. Nastupio je na Svetskom prvenstvu u Japanu i Koreji.

Bio je strelac najbržeg gola u istoriji španske lige. Bilo je to u sezoni 2000/01, a trebalo mu je osam sekundi da pogodi za Malagu protiv Valjadolida na Rosaledi. Njegov rekord srušio je Hoseba Ljorente 2008. godine.