Fudbaler Nenad Marinković otkriva kako izgleda život u blizini Alepa i kako je igrati za Gazijantep

Na samo 97 kilometara od grada strave i užasa Nenada Marinkovića odveo je fudbalski put. Nekadašnje dete Partizana član je Gazijantepa, koji se nalazi na samoj granici sa Sirijom i u neposrednoj blizini Alepa.

Pozvali smo Nenada i čuli od njega šokantnu priču, koju je podelio s nama.
- Svi u Turskoj se svakodnevno pitaju šta nam se ovo dešava i dokle više? Na svaka dva dana dolazi do terorističkog napada, narod je ogorčen, oseća se velika mržnja prema džihadistima, ali i političarima, jer narod smatra da ima i njihove odgovornosti što im se život pretvorio u iščekivanje novih vesti o napadima, bombama... - počeo je ispovest Nenad Marinković.

Kako uopšte izgleda život tamo?
- Relativno normalno, stalno i svuda se prate vesti. Naravno da ima straha među ljudima, ali mora da se živi se, radi...

Da li se oseća da je rat u blizini, u Gazijantepovom bratskom gradu Alepu?
- Idem na trening auto-putem, pored mene prolaze tenkovi, koji nastavljaju ka Siriji, iznad lete helikopteri i avioni. To ti je odgovor. Meni je to već postalo normalno.

Migratni?
- Prolaze kroz grad i nastavljaju ka Evropi, ima ih zaista mnogo.
alep-sirija.jpg
Profimedia 

Teroristi?
- Iz Gazijantepa ka Evropi kreću bombaši-samoubice. Svi oni koji su izvršili terorističke napade na evropske gradove odavde su krenuli. Oni neće takve stvari da rade u ovom gradu, jer su vezani za njega, mnogi su rođeni ovde...

Čekaj, a gde je tu policija da ih pohapsi?
- Pokušavaju. Nedavno je policija upala u jedan stan u kojem su se nalazili. Tom prilikom ubijeno je devet policajaca.

Ima li tu još Srba, ima dosta klubova u Gazijantepu: košarkaški, dva fudbalska, odbojkaški, rukometni?
- Koliko znam, nema. Pričaš s najhrabrijim (smeh).

Običan dan
DO STANA DVE RAMPE

Osećaš li se bezbedno s obzirom na to gde se nalaziš?
- Znaš kako, u ovo vreme nigde nisi bezbedan, teroristi ako odluče da krenu na nešto... Ovde sam, da tako kažem, u malo sigurnijem delu grada. Imaju dve rampe koje moraju da se prođu da se dođe do moje zgrade, mada, ni to ništa ne znači (smeh).