KAKO SU ASOVI DOBILI NADIMKE: Moka bio Motka, Piksi ostao Miš!

Saša Ćurčić, Vladimir Petrović, Zoran Slavnić, Dragan Stojković i još neke legende srpskog sporta otkrivaju ko im je i kako dao nadimke, koji su im, maltene, zamenili imena

Zoran Slavnić MOKA
- U kraju su često izbijale dečačke tuče, pa smo često nosili motke. Jednog dana sam prolazio sam s motkom u ruci i taj ceo dan su me zvali Motka, da bi sutra promenili u Moka, i tako je ostalo do dana današnjeg. Mnogi i ne znaju da je moje pravo ime Zoran.

Dejan Petković RAMBO
Nadimak je dobio po čuvenom filmskom liku, koji je u nekoliko nastavaka tumačio Silvester Stalone. Kad je bio klinac i počinjao da trenira fudbal, bio je krupniji od svojih vršnjaka, pa su ga prozvali Rambo, jer je u to vreme taj film bio veoma popularan.

Zoran Tošić BAMBI
- Taj smešan nadimak dobio sam odavno. Igrao sam protiv dečaka starijih dve tri godine od mene i bio sam mnogo manji od njih. Svi su mislili da sam simpatičan, neki bi rekli i bespomoćan u takvoj situaciji, pa su me nazvali Bambi. Svidelo mi se, nemam ništa protiv da me i dalje tako zovu, naročito ako se prihvati da i mali Bambi može imati oštre zube.

Saša Ćurčić ĐANI
- U Partizanu su bili Ćirić, Ćurčić, Ćurović, a tadašnji trener Tumba je sve nas zvao Ćure, Ćure! Nikad nismo znali kome se obraća. Jednom mu kažem: „Daj, šefe, nemoj više tako!“ A on pita kako da me zove. U to vreme imao sam malo dužu kosicu i kažem: „Đanini“ (bivši fudbaler Rome). Od tog Đanini ostalo je samo Đani.

Dražen Dalipagić PRAJA
Dalipagić je u rodnom Mostaru najpre trenirao fudbal, a idol mu je bio kurpulentni fudbaler Veleža Dane Prajo. Dražen je često, igrajući fudbal s drugarima, vikao da je Prajo. Taj nadimak mu je ostao, a kad je došao u Beograd i poslao član KK Partizan, Prajo je preraslo u Praja.

Željko Obradović ŽOC
- Šutirali smo na koš do iznemoglosti, a kad bi lopta ušla „bez koske“, vikali bismo „Svaka cepa“. Kako je meni to išlo dobro, jedan prijatelj mi je rekao da sam ja Žoc - Željko Obradovic Cepač. Danas me tako zovu i u inostranstvu, volim taj nadimak.

Svetislav Pešić KARI
- Kad sam bio klinac, išao sam u bioskop da gledam film s Harijem Belafonteom. Vraćam se kući, a drugari čekaju u našoj ulici da čuju kakav je bio film. Krećem da im pričam, pa počnem da glumim kao u pozorištu... Viknem: „Ta-na-na-na - glavna uloga Kari Belafonte!“ Tu oni počnu da se smeju i da me zezaju, kažu nije Kari nego Hari... Eto, tako mi ostade nadimak Kari.

Dragan Stojković PIKSI
- Kad sam bio mali, obožavao sam crtani film „Piksi i Diksi“. Čak sam bio u stanju da prekinem fudbal s drugarima da bih odgledao epizodu. Jednom kad sam se vratio da nastavimo igru, drugari su se smejali, a jedan je uzviknuo: „Evo ga Piksi!“ Tako mi je taj nadimak ostao do danas.

Vladimir Petrović PIŽON
- Kao pionir bio sam mnogo bolji od starijih igrača, pa me oni nisu voleli. U igri mi ništa nisu mogli, pa su me udarali, gazili i tukli. Jednog trenutka sam zaplakao na terenu, a oni su me prozvali Piždra. Taj nadimak mi je ipak izbrisan u Zvezdi, jer je posle prvog treninga naš fudbalski učitelj Žarko Nedeljković ušao u svlačionicu i rekao da niko ne sme da me zove Piždra već Pižon (na francuskom i engleskom - golub).

Miroslav Nikolić MUTA
Košarkaški trener, pomoćnik selektora Saše Đorđevića, dobio je nadimak još kao dečak u Smederevskoj Palanci. Nikolić je u to vreme govorio vrlo nerazgovetno, pa ga je izvesni Bane Petrović, zvani Kasapin, prozvao Muta. Kao čovek s velikim smislom za humor, kasnije je koristio taj nedostatak i često se šalio na svoj račun.