"Tukli su me i pljuvali, ne samo navijači, nego i igrači raznih klubova. Za takvo ponašanje policija bi vas odmah uhapsila negde na ulici, ali na terenu je to potpuno opravdano i normalno", kaže Rajan Hampson, koji deli pravdu na nižim utakmicama u oblasti oko Mančestera.

Fudbalske sudije, mahom one na mečevima nižih liga i mlađih kategorija, konstantno su izložene verbalnom, a neretko i fizičkom nasilju, zbog čega je dobar deo njih u ranom uzrastu odlučio da prestane s bavljenjem ovog posla. Nekolicina njih, odlučila je da u otkrije šta im se sve dešavalo na pomenutim mečevima u Engleskoj, a Kurir prenosi najzanimljivije priče

"Sudim mečeve po provincijama i gotovo svaki vikend imam svađe s fudbalerima na terenu. U mlađim kategorijama mi se događalo da me i fizički napadnu treneri ukoliko im se ne sviđa odluka koju donesem. To je užasno ponižavajuće", kaže Džo Kraven.

"Imam 17 godina i koliko sam mogao da zaključim, problem u amaterskom fudbalu nisu mečevi seniorskih ekipa, već oni u mlađim kategorijama. Jednostavno je nemoguće da donesete neku tešku odluku, a da vas ne napadaju i trener i roditelji te dece sa tribina", ističe Evan.

"Sećam se jedne situacije kad sam imao 18 godina i pojedinim roditeljima se nije svidela moja odluka, pa su počeli da negoduju, što je sasvim normalno i uobičajeno. Međutim, tokom pauze između dva dela igre imali smo razgovor u kojem su mi pretili da će mi polomiti obe noge i poslati me u bolnicu. Pokušao sam da smirim situaciju, ali oni su bili sve više ratoborni. Odlučio sam da prekinem utakmicu, sve sam to lepo napisao u izveštaju, ali se nikad ništa nije desilo po tom pitanju. Osetio sam da nemamo zaštitu lolaknog fudbalskog saveza i odlučlio sam da napustim suđenje", kaže Martin Pričared.

"Sudio sam meč dečacima uzrasta od šest do 10 godina. Bio sam verbalno napadan, psovan, prećeno mi je na svakom meču, čak su me jednom ugurali u automobil i provozali oko parka. Razlog je bio taj što sam odlučio da odložim utakmicu jer sam čuo trenera jedne ekipe kako daje instrukcije igraču da polomi nogu protivniku. Nešto kasnije, kad sam postao roditelj, video sam situaciju kako dečaci od 13-14 godina guraju i udaraju protivnike, a sudija ne sme ništa da dosudi jer je toliko uplašen. Napustio sam suđenje jer nisam želeo da doživljam takve situacije iz nedelje u nedelju", otkriva Najdžel Rotband.

"Na mojoj prvoj utakmici isključio sam jednog fudbalera i on mi je rekao da će me posle meča pronaći, razbiti mi glavu i polomiti kolena. I dalje sudim, ali potpuno razumem sve one kolege koji su zbog ovakvih stvari odlučili da odustanu", kaže Karl.