Danas se navršava tačno 59 godina od minhenske tragedije kada je u avionskoj nesreći poginulo osam igrača Mančester junajteda koji su se vraćali sa četvrtfinalnog meča Kupa šampiona odigranog 6. februara u Beogradu protiv Crvene zvezde.

Tog 6. februara 1958. godine prilikom poletanja sa aerodroma u Minhenu avion „Elizabetan" britanske kompanije „BEA" srušio se i u smrt odveo 23 putnika. Među njima i sedmoricu fudbalera Mančester Junajteda: kapitena Rodžera Berna, Tomija Tejlora, Džefa Benta, Edija Kolmena, Marka Džonsa, Dejvida Pega i Bilija Velana. Posle dve nedelje, od zadobijenih povreda, preminuo je i 21-godišnji Dankan Edvards, jedan od najnadarenijih igrača u istoriji „Gordog Albiona", duša i pokretačka tima koji je u legendi upamćen kao „Bezbijeve bebe".

Taj mladi i supertalentovani tim, koji je pažljivo selektirao i vodio legendarni Mat Bezbi, vraćao se iz Beograda, gde je dan ranije, 5. februara, odigrao revanš utakmicu četvrtfinala Kupa šampiona sa - Crvenom zvezdom. Pošto je u prvom meču bilo 2:1 za Engleze, a u nezaboravnoj fudbalskoj predstavi na Stadionu JNA 3:3, plasman u dalje takmičenje izborio je Mančester Junajted. Sudbina se, međutim, pre 59 godina gorko poigrala sa timom koji je jurišao na evropski tron. Mat Bezbi i Bobi Čarlton na osvajanje „srebrne amfore" moraće da sačekaju punu deceniju, kad je neki novi Junajted u finalu savladao Benfiku. Dva engleska „sera" tada su se pogledali u oči i još jednom pustili suzu sa svojim stradalim učenicima i saigračima.

Suze su 6. februara 1958. godine tekle i u Beogradu. Samo dan ranije Mitić, Beara, Popović, Šekularac, Kostić, Tasić... vodili su žestoke duele sa Čarltonom, Vajoletom, Edvardsom... Na tribinama igla nije mogla da padne! O ovoj utakmici se priča i dan-danas jer je kao retko koja pre i posle obilovala uzbuđenjima, driblinzima, lepim potezima, pa i greškama. I što je najvažnije - golovima.

U prvoj utakmici, odigranoj 14. januara po gustoj magli, pred oko 60.000 gledalaca na „Old Trafordu", Zvezda je povela pogotkom Tasića u 35. minutu, ali je domaći tim nadmoćnost u drugom poluvremenu krunisao golovima Bobija Čarltona u 63. i Kolmana u 71. minutu. Naš tim je sačuvao rezultat 1:2 samo zahvaljujući fantastičnim odbranama „Crnog pantera", odnosno Velikog Vladimira Beare. Ipak, manjak od samo jednog gola ulivao je nadu crveno-belima da mogu da iznenade i savladaju Mančester Junajted u Beogradu. Tim pre što je i legendarni Mat Bezbi ocenio da „Crvena zvezda ima dobar tim, koji sjajno igra na svom terenu, i da Mančesteru nikako ne bi odgovaralo da se igra po snegu i mrazu". Engleski šampion stigao je u Beograd 4. februara, a utakmica se igrala sutradan u 14.45 časova. Kapije stadiona JNA bile su otvorene tačno u podne i vrlo brzo tribine su bile ispunjene do poslednjeg mesta. Stative su, da bi se dobro videle zbog snega koji je bio na terenu pre utakmice, bile ofarbane crnim prugama.

Navijači Crvene zvezde, međutim, već u prvih pola časa igre doživeli su pravi „hladan tuš". Zahvaljujući greškama domaćih fudbalera Mančester Junajted je poveo sa čak 3:0 i na pomolu je bila rezultatska katastrofa. Već u 2. minutu Tejlor i Vajolet su uzeli loptu Mitiću i Vajolet postiže prvi gol. U 30. minutu Čarlton oduzima loptu Kostiću i pogađa mrežu, a samo minut kasnije Spajić je u gužvi pred golom Crvene zvezde loptu kratko odbio do Čarltona koji je po treći put savladao Bearu.

Posle opšteg sumornog raspoloženja na stadionu je u drugom poluvremenu zavladala prava euforija, pošto je Zvezda odigrala čudesno drugo poluvreme, stigla do izjednačenja, pa i stvorila nekoliko šansi za pobedu! Preokret u igri najavio je već u prvom minutu nastavka Bora Kostić, koji je snažnim udarcem iznenadio golmana Harija Grega. U 50. minutu penal za Zvezdu! Tasić kreće da izvede najstrožu kaznu i - smanjuje rezultat na 2:3. U tom trenutku navijači Zvezde kao da osećaju da njihov tim ima snage da napravi totalni obrt i čak se plasira u polufinale. Ambicije rastu kad Bora Kostić postiže izjednačujući pogodak. Nažalost, iako je do kraja utakmice ostalo još malo vremena, a Zvezda nastavila da juriša, bio je to poslednji pogodak na utakmici. Ukupnim rezultatom 5:4 Mančester Junajted se plasirao među četiri najbolja tima u Kupu šampiona.



I dok su na terenu igrači dva tima vodili bespoštednu borbu, posle utakmice započeli su divno druženje koje je tokom večeri, najpre u hotelu „Mažestik" a onda i u Skadarliji, preraslo u pravo prijateljstvo. Doktor Aca Obradović je s velikim žarom pričao Englezima kako će izgledati budući, novi Zvezdin stadion, pa je iskoristio priliku da pozove Mančester Junajted da odigra utakmicu na otvaranju tog novog, veličanstvenog objekta. Sekretar kluba sa „Old Traforda" Krikner je obećao da će Junajted uveličati taj dan, a Mat Bezbi je i sam oduševljen prijemom i srdačnošću domaćina rekao predsedniku Crvene zvezde Blagojeviću da je za Mančester Junajted put u Beograd bio pun iznenađenja.

Zla kob je, međutim, htela da pravo, najstrašnije iznenađenje usledi sutradan 6. februara, kad se u 15 časova i četiri minuta avion srušio u Minhenu. Vest da su u olupini letelice smrt našli članovi najtalentovanije fudbalske ekipe na svetu zaledila je planetu...

"To je najcrnji dan u klupskoj istoriji, neizbrisiv deo naše istorije. Kao i Sir Met Bezbi, koji je sagradio novu odličnu ekipu koja je osvojila Kup šampiona 10 godina kasnije. Nikad nećemo zaboraviti" - piše na Junajtedovom sajtu.

Malo je međutim poznat detalj, koji je ispričao Dragoslav Šekularac:

"Da sam pogodio stopostotnu priliku, igrala bi se majstorica, verovatno tri dana kasnije u Italiji, a oni se ne bi vraćali kući. Što nisam bio bolji golgeter, svi ti momci bi ostali živi - seća se Dragoslav Šekularac, tadašnji napadač Crvene zvezde.

Fudbalski klub Crvena zvezda je već sutra ujutro posle tragedije poslao zvaničan predlog francuskom „L'Ekipu", koji je bio pokretač i organizator Kupa šampiona, da se Mančester Junajted proglasi za počasnog pobednika tog takmičenja. Taj isti predlog je, nešto kasnije, poslao i predsednik madridskog Reala Santjago Bernabeu.