Hravtski reprezentativac i prvotimac Liverpula Dejan Lovren u dokumentarnom filmu prikazanom na Liverpulovoj televiziji govorio je o teškom detaljima iz detinjstva koje je obeležio rat.

"Rekao bih da smo moja porodica i ja imali sreće. Moj deda je radio u Nemačkoj i imao je papire, pa smo svi mogli da odemo kod njega. Da nismo, ne znam šta bi se desilo. Ko zna, možda bismo moji roditelji i ja danas bili pod zemljom. Da, vrlo je moguće", počeo je svoju ispovest Lovren.

Dejan Lovren je rođen 5. jula 1989. godine, a kada je počeo rat fudbaler je bio isuviše mali kako bi se sećao svakog detalja. Imao je svega tri godine kada je sa porodicom u ujakovom starom Jugu izbegao u Zenicu.

"Zenica je više nastradala jer je veći grad, ali najstrašnije stvari su se dogodile da selima. Brat mog teče ubijen je ispred svoje kuće, zaklali su ga nožem. Nikada o tome nisam pričao sa tečom, nisam se usudio da ga pitam", iskren je fudbaler koji se priseća perioda bežanja u podrum kako bi se spasio bombi.

"Taj rat se odjednom dogodio. Preko noći. Ratuju tri strane, svako je bio protiv svakoga. Sećam se da sam, kada bih čuo zvuk sirene, mislio kako će bomba pasti na nas i da će se nešto grozno dogoditi", priseća se prvotimac Liverpula koji se itekako saoseća sa izbeglicama koje su preplavile Evropu.

"Ne mogu ni da zamislim osećaj da danas, kao otac, moram da zgrabim decu i pobegnem iz svog doma. I još da strahujem za život... Baš iz tog razloga treba pružiti ruku izbeglicama koje dolaze, jer i ti ljudi zaslužuju da žive u miru i slobodi", zaključio je Dejan Lovren.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO - (KURIR TV) KURIR U SOLUNU NA CRNO-BELOJ FEŠTI: Pogledajte kako navijaju GROBARI I PAOKARE