Slovenac Milenko Aćimović, bivši fudbaler Crvene zvezde za koju je odigrao 102 utakmice i postigao 34 gola, danas je na funkciji ambasadora UEFA Futsal Euro 2018, šampionata koji se sledeće godine, od 2. do 13. februara, održava u Ljubljani, u dvorani Stožice.

Funkciju ambasadora primio je iz ruku zeta Dejana Stankovića, koji je u februaru 2016. promovisao Evropsko prvenstvo u Beogradu. Sudbina dvojice sjajnih fudbalera se stalno preplitala, kako na terenu, tako i u privatnom životu, i odredila je neki njihov put, na obostrano zadovoljstvo. O odnosima sa Stankovićem, lepim uspomenama na period dok je nosio crveno-beli dres, Delijama, Beogradu, šansama Zvezde da osvoji titulu u Srbiji, o Grofu Božoviću, kao i o predstojećem Futsal Euro u Sloveniji, govori Aćimović…

Ko igra najbolji futsal u Evropi?
Od ovog što sam uspeo da vidim, najbolji je Rikardinjo, a samim tim i Portugalci. Ali, sistem igre je sličan kod većine evropskih reprezentacija. Zato mi je teško da se opredelim za samo jednu ekipu, kao što bih u velikom fudbalu mogao da izaberem na primer Barselonu. U futsalu je to mnogo teže.

Ko vam je omiljeni futsal igrač?
Njega sam najpre spazio. U tim odlučujućim momentima, što svi znamo iz iskustva u velikom fudbalu, on ume da napravi trik i postigne takav gol, da namesti asistenciju, da je to vredno pohvale. Mislim da dosta ljudi prati futsal upravo zbog majstora kao što je on.

Šta očekujete od FEURO2018, kako na planu organizacije, tako i kada je reč o rezultatima?
Poznavajući ljude iz Fudbalskog saveza Slovenije, i ambasadore šampionata, siguran sam da ćemo to uraditi onako kako se to i očekuje, i da će sve biti na najvišem mogućem nivou. Ubeđen sam da će dvorana Stožice biti puna, jer u Sloveniji nedostaje sportskog spektakla kao što će biti Futsal Euro. Podrška navijača će dati prednost domaćem timu u smislu da će im pomoći da izvuku tih dodatnih 10 ili 20 odsto na terenu, ali biće to uzbudljivo takmičenje.

Koja vam je najdraža uspomena dok ste igrali za Crvenu zvezdu?
Moja najdraža uspomena je gol koji sam dao Lester sitiju 2000. godine, sa 30 metara, pošto je tad bila baš teška utakmica. Oni su bili favoriti, dolazili su iz Engleske, a mi smo bili baš autsajderi, ali smo uspeli da damo gol i da odigramo 1:1 na strani. Onda smo revanš igrali u Beču, jer nas nisu pustili da igramo na Marakani. Pamtim spektakl koji su naši navijači uspeli da naprave tamo. To se nikada ne zaboravlja. Mislili smo svi da će biti poluprazan stadion, ali već je na zagrevanju sve bilo krcato. Dobili smo ih 3:1 i to je bio stvarno neki osećaj ponosa svih nas, igrača i navijača Zvezde po celom svetu.

Da li stižete da pratite rezultate bivšeg kluba, koji ide na novoj tituli šampiona u Srbiji?
Uspem da pratim koliko god to mogu, da odgledam neku utakmicu. Ali, što se rezultata tiče, svaki vikend ispratim kako su odigrali. Siguran sam da imaju ubedljivo najbolji tim i najboljeg trenera u Srbiji. Titulu treba još potvrditi, ali uz ovu igru i ove momke, ubeđen sam da će je osvojiti i ove godine.

Utisak je da vas navijači Zvezde i dalje pamte kao svog miljenika?
To tek posle osetite kada odete iz kluba. Dok ste u timu, nekako ste pod pritiskom pobede non stop. Nekad razljutimo navijače, nekad ih razveselimo. Ali, kad sam otišao iz Zvezde i kad je prošlo neko vreme, dobio sam mnogo pohvala od Delija i od ljudi gde god sam se pojavio. Bilo mi je drago da sam ostavio koliko dobar utisak u Zvezdi.

Koji tim volite da gledate u Evropi? Imate li nekog favorita?
Kod nas je malo u kući specifična situacija, pošto moj sin obožava da gleda Real Madrid, a ja mnogo volim Barselonu. Nekako volim taj način fudbala koji igraju, i ranije i sad kad su u nekoj krizi. Ali, kad je taj derbi, moj sin, kome je devet godina, navija za Madriđane i napravimo pravu atmosferu u kući, šalimo se, uživamo u fudbalu.

Koja je stvar koju ste se naučili od Dejana Stankovića i koja je najbolja Dejanova osobina?
Upornost. Deki je jedan fantastičan čovek, jak karakter kakvog nisam pre njega upoznao. Imam veliku sreću u životu što sam upoznao takvog čoveka, što smo postali familija. Svi znaju da je Deki oženio moju sestru. Obožavao sam ga na terenu što se tiče njegove upornosti i inteligencije, neverovatno je koliko je čovek radio za ekipu. Nije nikad bio opterećen time ko će da postigne gol. Dejan je bio jedan veliki igrač, o tome dovoljno govore i njegovi rezultati i titule koje je osvajao. A privatno, drago mi je što ga imam u životu. Čujemo se i po dva ili tri puta dnevno, onda znate sami koliko mi je drago što smo bliski.

Da li ste nekad prepostavljali da ćete se Dejan i vi zajedno naći u Ljubljani kao ambasadori futsal šampionata?
Ne. Kao što nisam pretpostavljao ni da će da oženi moju sestru kad smo bili u Zvezdi. Kao što nisam pretpostavio da ćemo igrati Totenhem - Lacio, Srbija - Slovenija. To su stvari koje ne možete da predvidite. Igrali smo na različitim stranama, posle smo se družili. Evo, sada je na red došao i futsal. Dejan uvek sa ponosom predstavlja Srbiju, kao što sam ja sada ambasador Slovenije. Zanimljivo i lepo je što nam se sudbine tako spajaju na raznim stranama. Pojavio se na ceremoniji godinu dana uoči Futsal Euro u Ljubljani i učinio veliki gest prema domaćinima šampionata i organizatorima takmičenja. Hvala mu na tome.

Da li ste nekad i vi igrali futsal?
Jesam. Svi smo ga igrali. Odrasli smo na tim malim terenima, tu smo krenuli. Deca kreću uz futsal, što ima i logike. Gol mu je veliki na pravom fudbalu, a ovde mu je prilagođenije. Posle su nam zabranili da igramo, u svim ugovorima je to stajalo, jer je postojala opasnost od povrede. Sad kad sam završio karijeru, nekad ga još odigram.

Dolazite li u Beograd? Da li se promenilo išta u odnosu na period kada ste tamo igrali?
Ne idem toliko često, ali imam lepe uspomene iz Beograda. Sa suprugom sam tamo proveo pet godina, igrao sam za veliki klub, i volimo da odemo tamo. Ali uz dvoje dece i dosta obaveza teško stižemo da se organizujemo.

Kakve su vam trenutno ambicije, kada je reč o sportu?
Gledam utakmice, pratim klince. Završavam trenersku licencu, pa ćemo videti šta će sudbina da donese.