Titule u fudbalskim nadmetanjima u Srbiji osvajaju moćni političari, a ne timovi na terenu, zaključak je gostiju emisije “Da se ne lažemo” Dejana Anđusa, voditelja TV Kcn i Zorana Pavića, urednika sportske rubrike dnevnog lista Danas, koja je emitovana na kurir.rs, fb stranici i YouTube kanalu Kurira.

Transkript emisije možete pročitati ovde:

RF: Dobro veče. Ja sam Ratko Femić, Vi gledate „Da se ne lažemo“. Proteklih nedelja svedočilo smo svojevrsnom ratu saopštenjima, a i izjavama iz uprava, kako Partizana, tako i Crvene zvezde. Nakon što je Partizan osvojio duplu krunu, nije bilo čestitike iz pritivničkog tabora. Predstavnici, odnosno čelnici kluba iz Humske, su napadnuti, a direktor Partizana, Miloš Vazura, priveden je zbog toga što je nosio pištolj. Sve to govori da mi umesto sportskih predstava, u stvari, svedočimo nečemu drugom, odnosno, kada uključimo televizore da pogledamo neku utakmicu ili kada odemo na stadione, da na sportskim borilištima gledamo sportska nadmetanja, mi u stvari ne gledamo sportska nadmetanja, već gledamo, izgleda, demonstraciju političke moći. O tome večeras razgovaram sa najinformisanijim kolegama o toj temi, kolega Dejan Anđus, voditelj jedne od najgledanijih sportskih emisija, voditelj KCN televizije.

DA: Dobro veče.

RF: I urednik dnevnog lista Danas, gospodin Zoran Pavić.

ZP: Dobro veče.

RF: Dobro došli u „Da se ne lažemo“.

DA: Urednik sportske rubrike.

RF: Da, urednik sportske rubrike u listu Danas. Dobro, Dejane, da krenemo od tebe. Da li prisustvujemo utakmicama, sportskim nadmetanjima ili, stvarno, demonstraciji političke moći?

DA: Najpre da Vam se zahvalim što ste me pozvali u emisiju, da Vam se zahvalim što ste govorili istinu, čini mi se, kod Marića, na Happy, u emisiji kada ste debatovali sa Nebojšom Čovićem, koji je mene napao i sa kojim ja imam suđenje. Jedan ste od retkih novinara koji je otvoreno o tome govorio i to baš u neposrednoj blizini Nebojše Čovića, ali to je svakako, moja zahvalnost, ne postoji obaveza, Vaša prema meni da me tu gladite ili milujete.

RF: Dobro, ja sam Vas pozvao kao informisanog novinara.

DA: Da, da. Hoću da kažem, jer ja sam zagovornik apsolutne demokratije. Da budem kratak i jasan i koncizan. Od 90-tih godina, jako je teško utvrditi šta je regularno,a šta nije. Većina prvenstava je neregularna, ali mogao bih da kažem, da ne budem ambiciozan, da je to krenulo još iz 70-tih i 80-tih godina i sada sa ove distance i sa ovoliko iskustva i saznanja, mogu da kažem da sumnjam u mnoge titule, još iz doba velike Jugoslavije. Međutim, pošto su bili drugi društveni uslovi, veliki kvalitet lige, iskusni igrači na terenu, velika država, zatim su te ekipe imale uspehe u Evropi, u odmeravanju snaga sa najboljim klubovima Evrope, o tome je sada glupo pričati. I Real Madrid namešta utakmice, ali ima pokriće, ja sam inače navijač Barselone, u evropskim uspesima. Ovakav vid nameštanja je krenuo 90-tih godina, rodonačelnik te priče je bio, tada, Partizan, i ta garnitura Partizana i tadašnji trener Ljubiša Tumbaković je pobrao plodove tog vanterentskog rada Partizana. Slično Partizanu 90-tih godina, ali na još jedan brutalniji način.

RF: Ali koja je tu politička podrška? Tu govorimo u vreme Mirka Marjanovića?

DA: To je dosta kompleksna stvar. Podrška jeste, nazovi, „SPS-kovska“, Mirko i tako dalje, međutim, u kom smislu, Zeka, Ćurković i to društvo, su bili spretniji tada. Oni su bili povezani sa Hadži Draganom Antićem, sa Miloradom Vučelićem, koji su svi moji prijatelji, i onda su oni na taj način, kako da kažem, ostvarivali dominaciju i uticaj Partizana. Telefoni su radili, velike firme su pomagale, bili sponzori Partizana.

RF: Sponzori šampiona, je li?

DA: Sponzori šampiona. I onda se sticao utisak da je Partizan svemoćan i oni su to koristili, svi protivnici su na neki način znali, da je Partizan u tom momentu, projektovan kao državni klub i hteli ili ne hteli, pristajali su na saradnju, na svaki telefonski poziv Zečevića, bilo koga iz te uprave. Oni su reagovali pozitivno. S druge strane, Zvezda je već tada bila, što bi rekli, žargonski, u jednom bedaku, jer su Džajić i Cvetković bili potpuno nezainteresovani da se bave više fudbalom, gledali su da se što više nakradu, da što više zarade, zato što su oni, kao, postigli maksimalno uspehe, ’91. godina je kulminacija i sada da naplate svoje živote. Krenuli su tada već da stare, da matore, dolazile su godine, njih više fudbal nije zanimao, tako da oni u ime Crvene zvezde, ništa od toga nisu uradili, što su Partizanovi ljudi za Partizan radili. Tako da su Džajić i Cvetković gledali samo sebe, da što više se obogate, da jedan drugome podmetnu nogu, pogotovu Džajić Cvetkoviću, za razliku od Partizanovaca kojima je bio cilj da dostignu Zvezdu u broju trofeja, zato što su bili svesni da ne mogu da budu više nikada, kao Zvezda, prvaci Evrope. Prelazim na ovaj teren i onda prepuštam reč kolegi Paviću. Sva ta iskustva su sublimirana za vreme vladavine Srpske napredne stranke. Ja sam sa gospodinom Vučićem, 30 godina, se družio i svi ovi kasnije što su došli, koje Vi spominjete, svi novinari u ovom gradu, ne znam, Nikola Petrović, ovaj, onaj, Bašanović i šta ja znam, to je sve došlo posle. Dakle, u početku smo se družili Vučić, Andra i ja, i Goran Veselinović. Ne postoji peti drug u našoj priči. Ja znam sve. Znam i to Vučićevo uverenje da, kako se zove, titula se ne osvaja na terenu. Da su to budale sa 22 noge i ako im ne pomogneš sa strane, nikada ništa osvojiti neće, da je to važilo i za generaciju Pižona, Džajića, da su to sve znali Aca Obradović, Bugačić i društvo i da su oni obilato Zvezdi završavali utakmice van terena. Dakle, jako je teško uzeti ozbiljno prvenstvo u Evropi, a da nemaš gomilu nameštenih utakmica.

RF: Ali dobro Dejane, sada je Vučić najmoćniji čovek u zemlji, a Zvezda nije šampion.

DA: Da, vrlo je zanimljivo to. Zvezda je nameštala utakmice dve godine i krila se iza senke Aleksandra Vučića. Dakle, svi njeni kadrovi u fudbalskom klubu i ovi što su otišli iz kluba i Zvezdan Terzić, koji se po Vučićevom nalogu vratio u klub. Oni su, svi, se pozivali na Vučića. I to su ovi protivnici ozbiljno shvatali. Dakle, ne postoji nijedan klub u zemlji koji nije Zvezdi prepustio utakmicu sa tumačenjem da se time izlazi u susret najvećem zvezdašu i faktički, neformalno, vlasniku Crvene zvezde, Aleksandru Vučiću. A onda se desilo čudo. Postoji samo jedna utakmica koju ne možete u ime Vučića i Srpske napredne stranke, da namestite za korist i u korist Crvene zvezde, a to je meč sa Partizanom, ili protiv Partizana. Nastao je problem što Partizan, recimo, ove godine pobeđuje Zvezdu i što ne odustaje od trke. Dakle, sve te male utakmice koje Zvezda rešava i namešta, ovome, grofu Božoviću, koga je Vučić tu doveo i čuo za njega, da ima uspehe u Rusiji, i stao iza njega i on ga lično doveo i Kokeza je lično išao po Božovića, po Vučićevom nalogu. Nije se tu Terzić ništa pitao niti se i dan-danas išta pita u klubu. Dakle, nastao je problem što se gube derbiji i što Partizan prati trku. Činilo se da će Zvezda uprkos tome, ipak privesti političko-fudbalsku igru kraju, ipak biti prvak, da se nisu isprsili otac i sin, ti misteriozni vlasnici fudbalskog kluba Voždovac, koji navodno imaju neke loše odnose, od ranije, sa Terzićem, koji navodno, ne vole Vučića i koji, navodno, su zakleti Partizanovci. Tu se pojavila šansa Partizanu za titulu i to se desilo.

RF: Ali kako sada, kada govorimo o tome, a sa druge strane čujemo optužbe, namešteno ovo, namešteno ono, izgleda da je Voždovac namerno pobedio Srvenu zvezdu?

DA: Pa Voždovac je namerno pobedio Crvenu zvezdu. Upavo sam Vam to i rekao. I rekao sam Vam tri razloga i tri verovatnoće zbog koje je taj Voždovac pobedio Crvenu zvezdu, jer ja sam prvo dobio informaciju iz Partizana da jedino u šta se uzdaju, pošto su u Partizanu znali da Zvezda ima pokriveno prvenstvo, znali su to i Vućelić i Vazura i Zečević i Ćurković i kolega Željko Pantić i svi koji se tamo druže u kancelariji kod Vazure. Jedina nada je bio Voždovac, jer su dobili signal sa Voždovca da oni neće da puste utakmicu Crvenoj zvezdi.

RF: Kolega Paviću, Partizan je u ovom šampionatu dobio 30 utakmica za redom. Koliko je to realno u stvari? Sad čujemo, kolega Anđus govori, kako je Zvezda nameštala sve utakmice, da li je realno da je neka od tih 30 utkmica koje je Partizan, je li, zaredom pobedio, da li je realno da je neka od tih nameštena? Da podsetimo i Zvezda je u prošlogodišnjem prvenstvu, takođe, nešto više od 30 utakmica zaredom.

ZP: Zvezda je obarala rekorde. Pa najpre, možda termin nameštanje nije adekvatan, kada je Srbija u pitanju. Nameštanje utakmica je jedan ozbiljno organizovan, da tako kažem, kriminalni posao koji uvek mora da ima neke veze sa parama. Znači, nameštanje utakmica od kada postoji, u profesionalnom sportu, je imalo veze sa parama. Najpre, bukvalno sa parama, kupopradaja, koferi i tako dalje, a kasnije je to bio posao koji se direktno ticao kladionice, to znamo. Kladionice su sponzori najvećih svetskih klubova, i evropskih. Kladionice ogromnu količinu para vrte i svi slučajevi nameštanja utakmica u Evropi, su provaljeni i raskrinkani i sankionisani, na osnovu kladionica. Dakle, pratio se put para i na osnovu puta para su svi u Ausrtiji, Nemačkoj, već gde je sve bilo, pre 5-6 godina, onih velikih afera. Dakle, u Srbiji se utakmice zatvaraju, to je i kolega Anđus pričao na više nivoa. Dakle, imamo taj neki najniži „selajčki“ nivo, to je kad su u pitanju manji klubovi. To je ona čuvena priča , tri za tri, od kad su tri boda pobeda, a jedan je nerešeno, zašto bi se oni krljali, pa da eventualno igraju dvaput nerešeno. Znači svako po bod, a ovako svako kod kuće po tri komada i to je super. Drugi nivo nameštanja je nameštanje bez direktnog pritiska. Dakle svi mali klubovi, kad kažem mali, mislim na sve klubove osim Partizana i Zvezde u ovom slučaju, što ne znači da su ovi veliki, makad ne po organizaciji i svemu ostalom. Odvezuju im se učkuri, što je pričao jedan fudbalski trener, samim tim što znaju, odnosno, pokušavaju na neki način da znaju, da su im Partizan i Zvezda pod političkom paskom, zaštitiom, interesima, nekad neko malo više, nekad neko malo manje, priča da je Zvezda SNS klub i da je Vučićeva ljubimica, što on ne krije, je tačna, ali u Partizanu upravo isto, postoji vlast, uprava Partizana i Zvezde u ovoj situaciji ne može da bude autonomno postavljena. Dakle, trenutno u upravi Partizana, koja je došla, to više niko ne pominje, šestomesečnim izborima sa milion prljavština, gluposti, fizičkih sukoba, uvreda, nepravilnosti na samoj skupštini, dakle i ta uprava je oktrojisana sa vrha države. Dakle, oni se sklanjanju zato što tu vide kao da će imati neku zahvalnost sa vrha ili, u smislu plaćanja poreza, ili u smislu kreditiranja, znate kako je to kod nas. Ozbiljne kredite ne možete da dobijete bez pomoći države, bez obzira na to kakav ste biznismen. Ili treća vrsta zatvaranja jesu sudije. To se kod nas najviše pominje, ali to nije, kako bih rekao, možda ni pretežna vrsta zatvaranja. Dakle, kao i u celom društvu. Mi ne možemo da očekujemo da će naše fudbalske sudije biti neki krem društva. Oni su isto pod pritiskom, oni su na neki način karijeristi i biti sudija je lepo i isplativo, čak i u smislu poštenog suđenja, da tako kažem. FIFA liste, UEFA liste, to su već ozbiljne pare, to su već ozbiljne priče i oni njih jednostavno drže u šaci i uvek je bilo bitnije ko je predsednik sudijske komisije nego ko je predsednik Fudbalskog saveza, jer je još u staroj Jugoslaviji do dan-danas predsednik Fudbalskog saveza često bio čista protokolna ličnost, dakle, to je bio neko iz sveta politike ili iz vojske, koji je eto tu bio više forme radi, ispod njega su bili oni crnci i radnici. Bilo je strašno bitno ko će biti predsednik te sudijske komisije i to je ono na šta se navijači Partizana najviše žale, kroz istoriju, blizu je to istini, da 30 godina su ljudi bliski Zvezdi, bili šefovi te sudijske komisije, pa i dan-danas pominju Rakića koji je nesrećnik sam, nešto slično izjavio, potpuna budalaština, predsednik sudijske komisije, izjavi da je nekad eto, Zvezda bez njega nije mogla da pobedi. Da se sudije slikaju u dresovima ta dva naša najveća kluba, da su članovi nekih facebook grupa, navijačkih, to je nešto nepojmljivo u ozbiljno svetu, mislim, čak da to nema nikakvog uticaja na njihov posao na terenu, to je jednostavno nedozvoljivo. Ove godine je stvar bila potpuno, kako bih rekao, šokantna kada je Voždovac u pitanju, a treba neke stvari malo i pojasniti iz druge strane. Dakle, ta priča da Vučić vuče Zvezdu i da Vučić, kako da kažem, je favorizuje na sve moguće načine, čak i da nije faktički tačna, pa sad, pošto opovrgava time što Zvezda nije postala šampion.

DA: Ona je faktički tačna.

ZP: Ne, ne, hteo sam da kažem formalno.

DA: Čak i da nije, razumeo sam.

ZP: Da, da. Dakle, Vučić je, faktički od dolaska na vlast, u ovom poslednjem navratu, dakle, ne računam na onu prethodnu, napravio veliki broj stvari koje jedan, kako da kažem, političar, odnosno predsednik vlade, ne bi smeo sebi da dozvoli.

RF: Eno ono 2012. , ona ponoćna konferencija za novinare.

ZP: To je istorijski, ne postoji istorijski presedan, čak ni u nekoj afrčkoj zemlji. Verujte, ja sam to istraživao, apsolutno nigde, ni u vreme komunizma na istoku, u Rusiji, Poljskoj, znači, nije se desilo da premijer dođe u ponoć.

RF: On je tada bio, da budemo precizni, prvi potpredsednik vlade.

ZP: Bio je potpredsednik, al dobro, mi svi znamo gde je bila faktička vlast. Dakle, da se pojavi, da okupi u ponoć, ja mogu slobodno da kažem, zaverenike, bez obzira koliko su oni sami za to krivi, da kaže da je sve to učinjeno da bi se Zvezda finansijski spasila pošto je bila u velikim finansijskim problemima, što je i dan-danas, a to je bilo tačno tačno četiri dana, pre tog takozvanog „večitog“ derbija, pošto je Partizan već imao bodovnu prednost i znalo se ukoliko Zvezda izgubi tu utakmicu, kasnije je dobila 3:2, čudnim preokretom, da je to prvenstvo za Zvezdu izgubljeno. Dakle, on dovodi ljude, običnom posmatraču sa strane bi izgledalo, s konca i konopca, dakle, neki potpuno novi ljudi, prvi put se tu u javnosti pojavljuje taj Slaviša Kokeza, apsolutno nepoznat široj fudbalskoj javnosti, nekima da je bo Vučićev bliski saradnik, prijatelj i sve ostalo, odjednom se Čović uvlači u fudbalski klub, dovodi se Tončev, dovodi se Džajić, prvo kao freska.

RF: Kao figura.

ZP: Da, da. Treba i neka legenda tu, kojem se daje čak i funkcija, glavna, i dobijaju zadatak da oporave Zvezdu. Dakle, premijer, prvi potpredsednik, bez obzira, u ponoć dolazi u jedan fudbalski klub koji je u javnom vlasništvu isto, postavlja upravu, dakle, bukvalno vrši, kako bih rekao, klubski udar. Smenjuje legalno izabranu upravu, postavlja prinudnu upravu, bez ikakvog statutarnog osnova. Znači, bez obzira kakva je situacija u našem fudbalu, kao i u državi, opet postoje neki uzusi ti, pozitivno-pravni, koje treba koristiti. Ne samo što je to uradio tu noć, nego što je legalizacija te pričedošla tek za šest meseci i to kada se ta uprava već raspala. Dakle, oni su se već među sobom posvađali, iz različitih razloga i posle je došlo do legalizacije te neke slične priče. Drugi ogromni gaf, koji je državnički gaf, je bio kada mu je bio u poseti francuski premijer, koji je najnormalnijom diplomatskom praksom izazvan, izvadio dres fudbalske reprezentacije Francuske i poklonio Vučiću, što je nešto najprirodnije. Vučić je njemu za uzvrat dao dres Crvene Zvezde, znate. To nekom, može da se kaže da je to diplomatski gaf i da to nema nikakvu težinu. To ima užasnu težinu za tu neku javnost, posebno tu fudbalsku javnost koja je vrlo nekritička, koja mnogo više veruje u tračeve nego u informacije i koja jako zna da voli i još jače zna da mrzi. Dakle, on je obeležio sebe, to što on priznaje i sad je rekao, pre neki dan, u onom oproštajnom govoru, da on ne krije da je veliki navijač Zvezde i da misli da bi bilo licemerno da je suprotno. To niko ne može da mu ospori. Ali pazite, u ovoj zemlji, do Vučića, čak ni kada je Tadić bio, tako da kažem, čovek sa ogrmnom vlašću, nikada nije smatrano bitnim za koga navija taj neki prvi čovek. Od Titu neću da govorim, o Miloševiću koji je bio oslobođen fizičkog i koga sport apsolutno nije zanimao.

RF: Dobro Partizan je beležio neke rezultate dok je Tadić bio predsednik.

ZP: Ja znam Tadićeve izjave, pravio sam neko istraživanje, jedan ogroman tekst. Tadićeva izjava one godine kada je Partizan valjda vezao petu uzastopnu titulu, kada je pre toga Vuk Jeremić svratio na Zvezdine pripreme u Austriji, pazite, on je tada bio ministar spoljnih poslova, i rekao je da to više ne može da se trpi, ovo što je Partizan prvak i da mi Zvezaši moramo sve da učinimo, a on će kao ministar spoljnih poslova sve da učini, da se ta dominacija prekine, a posle toga Tadić koji dolazi na prslavu neke godišnjice Barija. Ne znam tačno koja godišnjica Barija, da izjavu koja na njega liči, zaista. Ne znam zašto se oko toga pravi tolika fama, on bi najviše voleo to kad bi jedne godine Partizan bio prvak, a jedne Zvezda i tako. Mislim, verovali ili ne. Dakle, politika je ovde u svim porama, zašto ne bi bila u sportu koji je populistički, jezivo bitan, kada je ta masa koja je sportski zainteresovana izuzetno brojna, u smislu glasača?! Isto tako kao što u ekonomiji ne može ništa da se uradi bez tog nekog signala iz jednog centra sa vrha, tako isto potpuno i u fudbalu. Dakle, ukoliko je i nameštanja i nepravde i krađa i pretnji i svega ostalih bilo, od strane Fudbalskog saveza ili čelnika klubova, krivac se nalazi u državi. I takve stvari nisu samo protiv fudbalskih propisa, te se stvari krivično sankcionišu.

RF: Ali uticaj politike na sport uopšte.

DA: Ovo pitate mene sad ili šta?

RF:Pa konstatacija, a imam pitanje za Vas. Dakle, uticaj politike uopšte, u nekim malim državama, malim zemljama, ne mora da bude nekada negativan, jer možemo da se podsetimo Stane Dolanc je bio predsednik košarkaškog saveza Jugoslavije i u to vreme je košarka kao sport ovde doživela ekspanziju, tada smo imali neke velike rezultate i to je recimo neka pomoć države, nekom, u to vreme, ne mnogo popularnom sportu ovde, koji je posle popularizovan. Međutim, meni se čini da danas imamo potpuno jednu drugu situaciju, Duško Vujošević je negde izjavio da je Vučić primirio navijače Crvene zvezde tako što im je dao unosne privatne poslove, navijače Partizana sa po nekom titulom i da u stvari on odlučuje ko će koje godine da osvoji titulu. Da li je Vujošević preterao u tom smislu?

DA: Da Vam kažem, mnogo je, zaista, kratka ova emisija, pažljivo sam slušao kolegu Pavića, svaku reč, što bi se reklo carinio sam, slušam Vaše pitanje i Vašu analizu, dok postavljate pitanje. Dobro ste obavešteni, svašta ste tada izrekli tokom pitanja i gospodin Pavić je isto jako dobro obavešten, jednog kolegu koji je jako dobro obavešten, Georgiev, nismo spomenuli u ovoj emisiji, pošto ste rekli da smo nas dvojica najobavešteniji. Moram da kažem bez iakkve doze sujete ili hvalisanja ili bilo čega, pošto sam ja operisan od toga i bavim se nekim drugim poslovima, ipak sam ja ovde neko ko je daleko najobavešteniji, vezano za ovu temu. Sad ovako, da krenem malo od Kulina bana. Nije sankcionisano u svetu fudbala, svako nameštanje. To što se uzme Juventusu kozmetički dve titule, a ćute se 22 iste, to što se prećuti ovo što radi Real Madrid ove godine, svi ste videli kako izgleadaju utakmice Reala u Španiji. Videli ste golmana.

RF: Ne samo ove godine.

DA: Ja to znam još od Frankovog perioda. Ja sam Barselonista 30 godina, pa sam to izučavao i tako dalje, ja sam od malih nogu bio fanatik te priče. Duletu Saviću sam dao kartu sa utakmice Zvezda-Barselona, i to očuvanu kao da je od iscepkana na ulazu, a bila je ’82. godina. Kada Maradona i Šustra su bili ovde. Ja sam bio na istočnoj tribini. Da Vam kažem, videli ste golmana Hihona koji provlači ruku kod tog šuta iznad. Recimo, Zoran Stojadinović koji je izuzetno uspešan i bogat čovek, živi u Barseloni i veliki je navijač Barselone, poznati menadžer i moji veliki prijatelj, Vučićev veliki prijatelj i Bašanovićev i svih nas. Ja sam ga predložio za sportskog direktora Zvezde u dogovoru sa gospodinom Vučićem. prema tom, recimo, Zoran Stojadinović je mene zvao svaki put kada je Realn igrao utakmicu i kada je, recimo, 0:0, 70. minut, kažeburazeru, ne beri brigu, daju gol 100%. Rekoh, vidim. Kreće Isko od centra, on i ja smo na telefonskoj vezi, on kaže „Evo ga gol“, ja rekoh „Da“. To se vidi po kretnajma igrača Hihona koji beže iz duela dok Isko ne dođe na 17. metara. I sad imate nekoliko ovih, kako se zove, naših kolega, jadnika koji se deru, urlaju na te lažne golove na Sport klubu, mučenici, oni prenose lažnu utakmicu i šta da rade. Ali oni, čak i tokom prenosa to malo ne boje, što bi radili Milojko Pantić i ovi malo politički vispreniji fudbalski komentatori. Znači, neku dozu sumnje bi iskazao. Vi vidite da on na lažnim, na namešteni gol, gde se vidi da on prebacuje loptu na desnu nogu, vidi se kuda ide šut, on se dernja, urla kao da je to regularan gol. Prema tome, gospodin Vučić, koga ja dobro znam, i on zna mene i ja njega, on je to sve sublimirao, znate. Znači zna dobro da ne postoji apsolutna pravda u svetu. Vi imate sada u uslovima ove njegove vladavine, koja je u najmanju ruku autokratska, izjave sa zapada kako je on reformator koji vodi Evropsku uniju, on koji proganja sve ljude ovde koji su za Evropsku uniju, koji proganja prozapadne snage, koji čereči ljude u Alo, Informeru, Telegrafu, na naslovnim stranama, za evropske zvaničnike to je evropski put,znači nešto se iza toga krije. Ja svaki put sam rekao ovim liderima opozicije, gospodo, to što Vi pričate da je autokratija, diktatura, sve mogu da se složim, ali ja vidim zvaniče ocene zapada, a ja sam prozapadni čovek, ja vidim da oni kažu da Srbija ide dobrim putem. Da li je on njih prevario, Vučić, ili oni imaju neka iščekivanja, tajna, od njega, ja to ne znam. Ono što ja vidim to je da se oni prave ludi, na to da on šalje batinaše juče na miting, ja sam bio na tom mitingu, da oni idu pored nas, da oni viču „Tadiću lopove“, nabildovani u crnim trenerkama. Izgleda da su to te evropske vrednosti. Dakle, Vučić je neko ko sve to zna, zna da ne postoji apsolutna pravda u svetu, dakle, netačna je ocena da je UEFA tako poštena pa sankcioniše nameštanje utakmica. To su bajke. Vi vidite da su sva fudbalska prvensta nameštena, Vi vidite da je Rijeka imala nameštenu titulu. Da su se sklanjali jer se svima dozlogrdio Dinamo. Vi imate da je Hajduk namerno igrao protiv Dinama, puštao, takozvanu jadransko-rivalsku Rijeku. Vi imate u Mađarskoj, završnica prvenstva gde Videoton vodi, ali međusobni skor je bolji na strani Honveda. Javljaju se ti igraćići naši, što igraju u Mađarskoj, da će Honved biti prvak, osam poslednjih kola pobeđivaće i jedni i drugi. Ja sam mislio da se računa, recimo, gol razlike u Mađarskoj, ne nego to, međusoban skor. Dakle, bilo je jasno, osam kola ranije, oni javljaju iz Mađarske da će Honved, najzad, biti prvak. Pa da Vam ne pričam, Bešiktaš koji je, takođe, zatvorio ovo prvenstvo pa su Galataj i Fenerbahče odustali od titule. Pa da Vam ne pričam, na šta je ličila zaršnica nemačkog prvenstva, kada je Bajern osigurao titulu počeo je da prodaje bodove, da daje bodove svom bavarskom Augzburgu za opstanak, Majncu i šta ti ja znam. Razumete.

RF: Ali izvinjavam se, samo, da li iza tih namštanja stoji politika tamo, ili nešto drugo?

DA: Možda stoji regionalna politika, nešto stoji. Imate da je Henes uhapšen, ali je jasno da je on gazda Bajerna. Bilo je za delo od 10 godina, da će ležati dve, da će dolaziti na vikende i evo ga ponovo je preuzeo klub. U toj takvoj nemačkoj državi koja je ideal ovakvima kao što sam ja. Amerika, Nemačka, Engleska, Francuska, a ne Rusija. Imate i rusko prvenstvo namešteno, da se najzad zadovolji publika, najveći broj navijača moskovski Spartak, dosta je više Putinovog Zenita i CSK i onda je dozvola stigla. Videlo se da Spartak namešta celo ovo rusko prvenstvo. Dakle, vraćam se sada malo an stvarnost. Mnogo sam otišao daleko jer tu je hiljadu, zaista, tema. Tito se nije mešao, iako je partizan bio vojni klub, Zvezda je imala te ljude koji su bili uticajniji u fudbalu. Ruku na srce Vi imate fenomen u Jugoslaviji da je Tito bio navijač Partizana, a da Partizan 12 godina nije bio prvak, ili po 15 godina ili po 7 godina nije izlazio u Evropu, ili se četiri uzastpne godine borio za opstanak. Jedne godine je Budućnost pustila utakmicu 4:2, a vodila je 2:1, da Partizan ne ispadne iz lige u poslednjem kolu, na primer. Vraćam se na ovu situaciju. Vučić se ponaša kao da je vlasnik Crvene zvezde. Ja sam sa njim i vodio te razgovore. On ima ideju da privatizuje Zvezdu i nakon privatizacije da on se, u tom klubu pita. Da li bi to bila fiktivna neka arapska firma ili nešto tako, ali da on zapravo bude gazda kluba. To je njegov idejni plan od samog početka. Njegov idejni plan je vezan i za košarku. I tu Čović ima problem. On lažno poltroniše Vučiću, a u stvari se plaši da mu braća Vučić ne otmu poslendji plen koji ima, a to je košarkaški klub. I on je sa mnom i te razgovore vodio. Pričamo o Nebojši Čoviću dok je bio sa mnom u dobrim odnosima. Ovde se radi o tome da jeste Partizan volševno imao niz, takođe, od 30 utakmica, vraćam se na ovo prvenstvo, da malo aktuelizujemo. Jeste bilo čudno to da Partizan ne odustaje od trke i da je bilo jasno da Zvezda ima zatvorene sve ove male utakmice. Čini mi se da i Partizan ima dobre odnose u mnogim od tih klubova jer je prosto neverovatno da niko nije uspeo da ih saplete, nisu oni, kako bih rekao, Harlem Globetrotters, pa sada sa Leonardom i Đurđevićem da nigde bod ne izgube. Po meni imao je znatno manje zatvorenih utakmica od Crvene zvezde, ali imao je dobar deo, jednu trećinu zatvorenih utakmica koje su uspele da ga održe u ritmu da prati Crvenu zvezdu. Ono gde je Partizan imao pokriće, to je kao i meni omrznuti Real Madrid, kažem, to su pobede u derbijima gde je bilo jasno da Partizan ima ne pet boljih igrača, nego 15 boljih igrača. Dakle, nije samo bolji igrač od svakog u Crvenoj zvezdi Lenorado ili Everton ili Đurđević ili Vulićević nego je bolji i Kosović i Jevtović i o tome sam već govorio. I ovaj mali Janković i ovaj mali Mihailović i ovaj Petar Đuričković i ovaj Tavamba, dakle, svi su bolji od Crvene zvezde. Partizan je trostruko bolji. Zvezda. To je najgori tim svih vremena. Njih je doveo Božović. Božović je konsultovao samo jednu agenciju, njemu blisku, pošto ga je doveo Vučić, on je odstranio Terzića iz te igre. Terzić je samo figurirao, Božović se ponašao kao poli komesar Srpske napredne stranke u klubu, imao je podršku službenih navijača i ovo je njegov učinak. Kada sam ja predložio Boška Đurovskog već je bilo kasno. Jedina još ideja ja bila da se spase koliko-toliko kup, Boško je sve uradio, postavio igru. Nije dosuđen penal u petom minutu koji bi možda promenio sve, ne možda, ja sam uveren da bi promenio, ali da je baba deda, taj penal u petom minutu je isekao ozbiljno Zvezdu. Onda je usledio strah lošije ekipe od bolje, usledila je psihologija. Primljen je gol u 41. minutu, znao sam da je kraj utakmice. Što se tiče još jedne konstatacije, da je upravu Partizana dovela Srpska napredna stranka, ona i jeste i nije tačna. Zašto?! Zato što je fokus Napredne stranke i Aleksandra Vučića koga ja najbolje poznajem u ovoj zemlji, isključivo na Crvenoj zvezdi. On je vlasnik kluba. Ne postoji nikakva kadrovska lista u bilo kom klubu, pa i u Partizanu, koja je bitnija od same činjenice da je glavni čovek Crvene zvezde, Aleksandar Vučić. I da Zvezdan Terzić radi sve po nejgovom nalogu. Da on ide ovim gradom i da pokazuje telefonske.

RF: Ali dobro, kada kažete da Zvezdan Terzić radi sve po njegovom nalogu. Da li Zvezdan Terzić napada Slavišu Kokezu po Vučićevom nalogu?

DA: Da, on napada po Vučićevom nalogu, Slavišu Kokezu.

RF: Ali Slaviša Kokeza je blizak saradnik Aleksandra.

DA: Jeste, ali Slaviša Kokeza mora spinovsko propagandno kao poslušni partijski vojnik i veliki Vučićev drug i intimni prijatelj, da na sebe primi udarac da je on zaverenik koji je izdao Crvenu zvezdu i dozvolio da Partizan nedopustivo bude prvak i da preotme Vučiću titulu. Kokeza mora da primi partijski udar na sebe i on to verno sprovodi kao partijski vojnik i Vi vidite da on ne sme da se brani i Vi vidite da nema saopštenja iz tog lažnog Fudbalskog saveza Srbije zato što on ne želi da ulazi u rat sa svojim prijateljem koji je naložio rat na njega, Aleksandrom Vučićem. I svi poltroni oko Kokeze znaju i oni jednostavno ćute. To je taj Bunjevčević, to je taj Mrakić, to je taj, kako se zove, ovaj mali što se učlanio u stranku, sekretar, navijač?

ZP: Šurbatović.

DA: Šurbatović. Još nešto. Terzić nijednu rečenicu en progovara niti dodaje, nego samo ono što mu je Vučić rekao. Dakle, bukvalno vokabular, rečenice, to je slično Vulinu ili slično Zorani ili slično našem kolegi Vučićeviću, to je ono što im Vučić kaže, oni to kažu. Zato ja kada polemišem, polemišem samo sa gospdinom Vučićem, ni sa kim od njih. Za mene u ovoj vlasti ne postoji niko osim njega.

RF: Moramo malo da ubrzamo.

DA:I još samo jednu rečenicu. Dakle, nije upavu Partizana dovela Napredna stranka, ona je u početku dovela zajedničku priču, zajedničku upravu sa zadatkom da budu u defanzivi u odnosu na Zvezdu. Kada je došao Novak Nedić sa svima njima, kada su se oni raspolutili, kada je Novak izgubio prevlast u klubu sa svojim SNS i SPS kadrovima, Partizan je realitvno nezavistan i proglašen je neprijateljem. Samo dvojica ljudi su formalno članovi stranke, da se pokriju time, potpuno bezvezni članovi stranke i nebitni. Jedan je Vučelić i njegov sik koji radi u SDPR-u, a drugi je Miloš Vazura koji je kum sa Novakom i od tada je član stranke. Vi vidite koliko je Vazura član stranke kada ga hapse na ulici, a ja Vam kažem da Vazura ne sme da se bavi zato što zna da je političko hapšenje naredio Aleksandar Vučić. Ja Vam kažem da je Vazura zbog toga na suđenju ovima što su hteli da ga linčuju, onim huliganima Partizanovim, takođe izbegao da ih prepozna na suđenju, a oni su u međuvremenu, jedan je izgubio glavu, a drugi je u međuvremenu ubio i doživeli su nebesku kaznu na drugom koloseku. A ono što su napali Vazuru, on je znao da će oni biti oslobođeni i on jednostavno na suđenju nije smeo da kaže da su ga napali Velja Belivuk i da ga je napao Sale Mutavi, koji je u međuvremenu ubijen iako su snimci jasno govorili. Oni su inače njemu tada prišli i pitali ga zbog čega hoće šok da nas ubije. Neko je njima rekao da serviraju tu propagandnu rečenicu, da to posluži kao napad na njega. Vazura i ovi u Partizanu smatraju da je to Novak Nedić radio, da je on braću Vučić pujdao na priču kako Vazurin tast hoće da ga životno ugrozi. Odatle ide cela ta priča.

RF: Gospodine Paviću, evo sada smo čuli dosta stvari. Mi ovde pričao, hajde, o sprezi politike i sporta, odnosno, politike i fudbala, da budemo konkretniji. Međutim, sve ove stvari koje smo pomenuli spadaju u domen neke sive, da ne kažem, crne zone, zone kriminala. Dakle, čelnici Partizana su napadnuti, napali su ih huligani neki, recimo, Zvezdini navijači, direktor Partizana nosi lično naoružanje sa sobom. Kada govorimo o uticajima na fudbal, možemo li da odvodjimo uticaj politike i uticaj kriminala na sport ili na fudbal?

ZP: On je istovremen i rekao bih da ima sinergetsko dejstvo. Prvo ono što je možda ključna rečenica u celoj priči. Dakle, u srpski fudbal je bilo ljudi koji su ulazili čiste savesti i dobrih namera, kako bih rekao , puno volje, elana, ali skoro niko iz srpskog fudbala nije izašao čistih ruku. Dakle, to je jedna oblast koja je, neću reći, sama po sebi zagađena, ali tu godinama vladaju pogrešne stvari, pogrešni ljudi, pogrešna su pravila igre i tako dalje. I kada to kažem mislim i na klubove, mislim i na vrh sam organizacije, dakle, Fudbalski savez. Nadovezujem se na ono što je koelga Anđus rekao, što nevezano kakva je rada iza kulisa i ko je koga doveo i ko je kome šta radio, Slaviša Kokeze je predsednik Fudbalskog saveza Srbije, legalno izabran sa gotovo jednoglasnom podrškom, dakle, ovo može da se shvati ironično, a i ne, u Skupštini pre 20 dana, samo jedan glas protiv Slaviše Kokeze je bio, predstavnika rada. Slaviša Kokeza može da trpi uvrede an svoj račun, lične uvrede kao Slaviša Kokeze, međutim Slaviša Kokeze kao predsednik Fudbalskog saveza Srbije ne može, ne sme da ućuti 20 dana rafalne paljbe. Dakle, to nisu bile optužbe.

DA: Je li Toma Nikolić održao , izvinjavam se što prekidam kolegu, rafalnu paljbu?

ZP: Ne, ne, sve je to u redu.

DA: Samo potvrđujem ono što kažete.

ZP: Upravo govorim.

DA: Šta je bilo saTomom Nikolićem?!

ZP: U pitanju je lopovluk, u pitanju su pretnje, ucenjivanja, pritisci na sudije. To je ono što sam malopre rekao. Dakle, to su stvari za koje goni krivično zakonodavstvo, ne samo fudbalskim propisma. Dakle, Vi da zovete sudiju telefonom, ne podpada samo pod fudbalsku kaznu. To podpada pod stvar tužilaštva, krađe i tako dalje. Dakle, on je morao da odgovori da bi time štitio i obraz organizacije, kojoj je na čelu, bez obzira šta o njoj misli. U tom trenutku, čim ćuti, to vrlo, vrlo sa velikim argumentima može da se shvati kao odobravanje ili kao povlačenje. To je prva stvar. Ukoliko misli da to nije nivo na kome treba da se sa nekim komunicira. Dakle, ja mislim da su mnoge optužbe koje su stigle pod potpisom FK Crvena zvezda ili direktno iz usta Zvezdana Terzića. Možda neke stvarno ne zaslužuju komentarisanje, moguće da neke ne zaslužuju komentarisanje, ali u tom slučaju kao predsednik Fudbalskog saveza on treba da presavije tabak. Ukoliko je neko to rekao, a to nije tačno to potpada vrlo lako tužbi za klevetu i tako dalje. I da ne govorim o trećoj stvari, to su fudbalski propisi. Nisu primenjeni ni fudbalski propisi. I u Srbiji, neka u zapadnoj Evropi gde je kažnjivo komentarisanje suđenja, u tom kontekstu, dakle, uvredljivom. Može neko da priča da li je sudija pogrešio ili ne, ali čim kaže da je sudija namerno pogrešio, ukoliko to ne može da dokaže, to potpada pod sankcije. Kazne su vrlo velike, Murinjo se naplaćao kazni 10% zarade u životu. I sve to potpada i pod fudbalske propise, ne samo finansijske kazne, nego i suspenzija, oduzimanje bodova i svega ostalog. Najam oformljenja etičke komisije koja je bila još jedna prašina u oči fudbalskoj javnosti, sa kojom je izašao Šurbatović, pre 20 dana kada smo svi čekali.

DA: Pa neka je formiraju sada.

ZP: Da, svi su čekali da Kokeza progovori, a onda je on na aerodromu kada je putovao na finale lige Evrope, odbio da komunicira sa novinarima. Priča o etičkoj komisiju koju ima FIFA, pazite, to će sad u Srbiji da se razvije i kako će svi ti slučajevi da budu sankcionisani. Kokeza u intervjuu koji, tvrdim, nije vođen, nego je napisan i poslat jednoj beogradskoj redakciji, pošto je toliko prazan i nema ničega u njemu sem konstatacije koju je, istog dana, ponovio i izabrani predsednik, bivši premijer, dakle, da je Partizan oštećen u derbijima jednom, a Zvezda dva puta. Istu rečenicu su izgovorili, u istom danu, odnosno, izgovorio je Vučić, to smo čuli, a Kokeza je u intervjuu.

DA: I dodao bih još, još uvek aktivni premijer, jer ja koliko vidim Vučić je i dalje premijer.

ZP: Jeste.

DA: Ja ne znam drugog premijera.

ZP: Tako da, prošlo je sve, oni misle, prva priča koja se čula iz Fudbalskog saveza nezvanična je, da se čeka finale kupa, da ne bi kao zla krv bila još veća. Druga priča je, čeka se da prođe Srbija-Vels.

DA: Ispalo još gore.

ZP: Jer se plaše osvete.

RF: Da predsednik Fudbalskog saveza je rekao da mu je najpreče sada da se završi ova utakmica Srbije sa Velsom. Da se neće oglašavati do tada.

ZP: Da, ali to je bilo kao Srbija-Vels.

DA: Čeka da prođe oluja.

ZP: Zbog zle krvi, jer se oni čak plaše neke osvete. Navijači.

RF: Koliko je tačna ona spekulacija da u tome ima možda, da je ta krv uzburkana, je li, iz razloga što je navodno Kokeza isekao pristupnost menadžerima, odnosno menaderskim igračima reprezentacije?

DA: Glupost.

RF: Kojim menadžerima isekao, šta? Nisu ga napale mednažerske strukture, napao ga je Aleksandar Vučić. Dobio je Terza partijski zadatak da napadne Slavišu, zato što je Slaviša morao da primi na sebe udar, zato što je Vučićeva Crvena zvezda izgubila titulu, što su Vazura i ovi iz Partizana osvojili titulu. Kakvi crni menadžeri, kakvi bakrači. Što se tiče menadžera, recimo, Fali Ramadani je najkorektniji od svih njih i najposlovniji. I on posluje i sa Zvezdom i sa Partizanom, na primer. U Partizanu Ramadani, evo sada prodaje im Milenkovića. Ja znam kada je Miloš išao kod njega u Milano i isto tako Zvezdan Terzić 30 godina sarađuje isključivo sa Ramadanijem, šefa kancelarije Ramadanijeve, Damjanac mu je oženio rođenu sestru, znači OFK Beograd, to je Terza i Ramadani 30 godina, Zoran Stojadinović je izbačen iz igre iz Crvene zvezde i ostalo mu nekoliko igrača u Partizanu. Terzić je izbačen iz igre sa Ramadanijem u Zvezdi jer je Grof Božović doveo svoje igrače, a imao je podršku Napredne stranke i Vučića. Terzić nije mogao ove dve godine ništa da preuređuje za sebe, nikakvi menadžeri nisu u priči, radi se o ovome što Vam ja kažem.

RF: Imam još dva pitanja za Vas obojicu. Dakle, Prekjuče je bio, je li, pošto je tema politika i fudbal, pa ne možemo ovo da zaobiđemo, svečano polaganje zakletve novog predsednika Vučića i sve je to izledalo onako kao jedan pravi politički spektakl.

DA: Juče.

ZP: Prekjuče.

DA: Da, da, zabrojao sam se.

RF: Kao jedan pravi politički spektakl, međutim ono što se nije videlo na malim ekranima to su bili neki ljudi, neko neformalno obezbeđenje, to nisu bili policajci u civilu, a naše kolege su primetile na njima navijačke tetovaže dakle „Delije sever“, „Alkatraz“ i tako dalje. Dakle, koliko su te navijačke strukture stvarno podeljene, a koliko imaju neke zajedničke poslove? Evo gospodine Paviću možete vi prvi.

ZP: Pa ja već, prilično godina nemam neke uslovno rečene insajderske priče, nekad davno smo pravili neke navijačke magazine, međutim suština priče je da u ta dva naša najveća kluba postoje te neke „Privatne vojske“. Dakle taj neki krem navijački koji ima direktne veze sa upravom kluba, koja ga i finasira, postoje sad tu razni načini. To je počelo još krajem 80-tih sa osnivanjem agencija, to je bio način finansiranja navijača, dakle njima se da agencija i prostor u okviru stadiona gde oni prodaju sportsku opremu, a time finansiraju koreografije , putovanja i tako dalje. To je kasnije prešlo u sasvim drugu vrstu priče , čak i formalno u Zvezdi oni po statutu imaju mnogo veći uticaj i, kazem i formalno zato što ne znam koliko, 19 sad već članova Skupštine.

DA: I žive na stadionu, borave.

ZP: Da, a ranije je bilo devet. Čak i u tom smislu nekom oni imaju veliki uticaj. Slično u Partizanu gde je Partizan izgubio tu neku tribinu, uslovno rečeno neko jedinstvo tribine odavno, ali to isto ne znači da ogromni broj njih nije u direktnoj vezi sa klubom, neću da kažem na platnom spisku jer to ne mogu da dokažem, ali postoji mnogo načina na koji klub može njima da učini dobro iz tog doba, dakle 90-tih otkad je Arkan došao na sever. Čuvena priča i tog velikog ujedinjenja na sevru , gde je bilo pristalica Vuka Draškovića, Šešelja, čak i Jovića iz Pazove. I tu je bilo vrlo ozbiljnih čak tuča i svega ostalog i došlo to tog velikog ujedinjenja. Dakle, čak je i Milošević tada shvatio tu neku kritičnu masu koja može sa te strane da mu smeta. Od tad su, to jezgro navijačko kako se sad to kaže moderno „ultra“ ti navijači, ma da ja kad kažem navijači u trenutku kada oni postanu, kad prave velike izgrede, prekršaje, krivična dela, oni nisu navijači, ali da ih tako kolektivno nazovemo ultra navijači, su postali vrlo bitni svim političarima i političkim strankama. Dakle, oni su imali tu neku svoju ulogu, hajde da kažem, tih nekih prljavih poslova, i kada je 5 oktobar u pitanju. I od tada se oni drže, na taj neki način, za neke poslove koji su, što bi ti malopre rekao, iz crne zone politike, nije loša formulacija. Dakle, bilo je pre izbora, onih parlamentarnih, pa i sad pre predsedničkih, doduše manje, ljudi su se, posebno iz unutrašnjosti Srbije, u Beogradu to nije tako viđeno, mnogi su se žalili na te crne džipove, pratili ste Vi to ovde, i na te neke momke koji nisu odatle, je li tako?! Koji obilaze oko biračkih mesta, koji prolaze kroz grad.

DA: I na to se svi prave ludi u ovom društvu.

ZP: To su samo neki mediji zabeležili da se dešavalo, a to je bila masovna pojava pre parlamentarnih izbora, to, ko god je provirio malo iz Beograda, video je kako je u Srbiji to bilo vrlo prisutno.

RF: Gospodine Anđus, Vi ste prekjuče bili na ulici i videli ste tih nekoliko tipova koji su bili u nekom neformalnom obezbeđenju ovog skupa podrške novom predsedniku. Kako je to Vama izgledalo?

DA: Postavili ste nekoliko pitanja, između ostalog i ovo pitanje, a i pre toga gospodinu Paviću, pa bih sada se nadovezao, ne znam koliko imamo vremena. Prvo ne postoje mediji gde ćete da čujete kako angažovani ljudi iz Srpske napredne stranke maltretiraju aktiviste opozicije na svim tim lokalnim izborima, pre svega. Bilo je teško ono batinjanje, ako se sećate, u Vrbasu, bilo je teško batinjanje, ako se sećate u Zaječaru, zato što za početak nemate gde.

RF: Ali su batine dobijali i aktivisti Srpske napredne stranke.

DA: Pa nešto se ne sećam. To je bilo na osnovu saopštenja Neše Stefanovića i sličnih, ali nešto mislim da je drugačije bilo na terenu. Koji mediji to da saopšte kada Srpska napredna stranka kontroliše najveće medije, kontroliše RTS, kontroliše Pink. Gospodin Vučić je uzeo B92 i TV Prvu, isplatio tog Kirjakua i zatvorio tu priču, najurio celu redakciju koja je bila relativno za Demokratsku stranku ili opoziciona, kako već. Kontroliše Politiku, kontroliše Novosti, kontroliše Informer, odnosno vlasnike Informera, vlasnike Telegrafa i kontroliše Blic i Alo. Ja sad, šta još nisam sada pobrojao?! Nisam pobrojao Kurir, nisam nabrojao Danas i nisam nabrojao ovu novonastalu televiziju N1 i nisam nabrojao moju emisiju, jednu jedinu na televiziji Kopernikus, za razliku od recimo drugih emisija, na istoj toj mojoj televiziji. Dakle, prvo nema gde to da se saopšti. Drugo, Partizanovi navijači sada nemaju takvu težinu kao Zvezdini. Ova trojka koja je rukovodila jugom, ona je netragom nestala. Dakle, Mutavi je ubijen u tom mafijaškom obračunu, pretpostavlja se sa Crnogorcima, Belivuk koji je takođe korisnik tih sredstava je ubio u međuvremenu čoveka i koliko ja znam uhapšten je i preti mu 40 godina robije ili nešto slično, ovaj treći, sa kojim sam ja u vrlo korektnim odnosima, koji je vrlo obrazovan čovek je specijalac vojni koji je prebačen na rad u policiju, Nenad Vučković, i to čovek koji je nekoliko puta meni ponudio pomoć za probleme koje ja sam imao ili su mogli potencijalno da izbiju. On je čak, mogu da kažem, moj drug, ja sam mu se na tome zahvalio, jedan čovek koji nije za šalu, on je inače savetnik u žandarmeriji, on je praktično glavni partijski čovek u žandarmeriji, on je faktički nadređen Dragoviću, a ne Dragović njemu. On više se ne pojavljuje na tribini, ne znam šta se dešava, oprezan je zbog ovih dešavanja. Mutavi je njegov kum, blizak prijatelj, koji je u međuvremenu, kažem, likvidiran. Vučković je vrlo visoki policajac i to specijalac. Oni su svi bili bliski Naprednoj stranci i to preko Vučkovića, ja znam šta i kako, nebitno za ovu priliku. U svakom slučaju, sa njihovim nestankom na južnoj tribini, sada se ne zna ko upravlja tim jugom. Ova grupa, opoziciona u Partizanu, Zabranjeni, ona se sukobljavala sa ovom oficijalnom grupom Grobari, u međuvremenu su počinjena dva ili tri ubistva, njihovi pripadnici su ubijeni i nikakva istraga se ne vodi. Naravno da su oni meni, pričam o ovoj drugoj frakciji, govorili šta i ko stoji iza tih likvidacija. Partizanovi navijači sada, trenutno, ne pripadaju režimskom miljeu. Što se tiče Duleta Vujoševića, isto ste mi, sad nemamo vremena da obrazlažemo, dve stvari su mu tačne, jedno je skroz promašio. Vi ste videli, ponavljam još jednom, ja znam Vučića dobro, da on nijednu stvar ne završi do kraja, sve na pola. I to što je Terzić imao zadatak da završi prvenstvo, na kraju videli ste da nije uspeo da završi. Imate apsurdnu situaciju, da klub iza koga Vučić stoji, na koga se Terzić poziva, da je na kraju izgubio, ne titulu, nego duplu krunu. Ovo je fenomen što se dogodio. Kada se činilo da Zvezda ima potpuno sve zatvoreno.

RF: Da izgube namešteno prvenstvo.

DA: Namešteno prvenstvo, to je moja formulacija, isto kao što sam ja prvi u Srbiji rekao da je Vučić, premijer predsednik. Da je to nova funkcija.

RF: I sad se to ostvarilo.

DA: I sad se to ostvarilo i dan-danas se to dešava. Što se tiče Zvezdinih navijača, mnogo kompleksna stvar. Marko Vučković i ta ekipa, oni su bili Demokratska stranka, oni su učestvovali protiv Vučića, tadašnjeg radikala i tako dalje. Ja znam tadašnju Vučićevu histeriju, bili smo jako bliski drugovi, ja sam bio urednik na radikalsko-SPS-kovskom Studiu B. Odlukom vlade Srbije, kada smo sa policijom ušli i preuzeli Studio B. Dakle, tada sam ušao ja, tada je ušao Neša Stefanović, kao glavni urednik, Elena Talijan Božić, koja je bila bliska Vojislavu Šešelju. Dakle, oni su tada bili suprotna strana i oni su u Vučićevim očima, ili žargonski rečeno, iz našeg tadašnjeg druženja, bili ustaše. Dakle, ove ustaše sa severa koje ruše vlast Miloševića, Vojislava Šešelja, radikala i samog Vučića. Oni su bili kolokvijalno rečeno, ustaše na ulici. I Nikola Petrović, ovaj o kome toliko pričate, koji je Vučićev kum, koji je juče prisustvovao ili prekjuče, promociji, on je bio ustaša, jer je bio demonstrant tada i kupio je slike iz Narodne skupštine. Pa ga je išamaralo policijsko obezbeđenje u YU Biznis centru, kada su ga zatekli sa slikama. Šamarao ga je zet Bube Morine. A onda su pali sa vlasti julovci tokom večeri, pa ga je onda Nikola posle toga, kao nova vlast, zvao na razgovor, da mu da domaće zadatke kako da se izvini za taj šamar. Pričamo o tom Vučićevom kumu, o kome toliko pričate iz elektromreže Srbije. Dakle, delije tadašnje, Marko i ekipa, bili su DS, sada su Marko i ekipa SNS. Oni su dobili poslove. Oni su dobili firmu Ultra Kop, koja je registrovana na Marakani. Oni dobijaju poslove od 200, 250, 400, 500 hiljada evra. Sve žive tendere su dobili od EPS-a. Oni su sada Vučićeva vojska. Oni imaju zadatak sada da pljuju Kokezu, a da ne skandiraju „Uprava napolje“. Kada sam se ja sukobio sa Vučićem oko toga što me ponižava, što sakriva moje ime i prezime, iako je on dosta korektan prema meni u nekim drugim odnosima. I kada sam namerno saopštio i razotkrio ga, njegovu ulogu u Blicu, on je meni uzvratio sa onim naslovima o pedofilstvu i tako dalje. Kada sam mu ja rekao da li će da stane ili da ja idem do kraja, isto u obračunu sa njim, on je meni čovek rekao, pa bezveze si se iznervirao. Ruku na srce i to su mi prijatelji rekli, ti si njega prvi napao,a ne on tebe. Ja sam znao nakon tog razgovora, da nijedna jedina reč više neće biti objavljena u Blicu. I ja Vam kažem da Vučić sada ne sme nijednu jedinu reč da sada objavi o meni, na tu temu u Blicu, zna on dobro zašto. Sad hoću da Vam kažem, delije, su pod njegovom komandom. I oni su ozbiljnija ekipa nego ovi na jugu. I oni rade sve što im kaže vrh Napredne stranke. I kada su pisali transparente, ja sam zvao Andreja Vučića, da vidi tamo, da izvidi situaciju i da se to skine. Marko Vučković i Andrej Vučić su u stalnom kontaktu. Zna to dobro Slaviša Kokeza. On se njih užasno plaši inače. On je inače, prirodno plašljiv čovek. Ne znaš ti Dejane. šta su oni u stanju.

RF: Jako je zanimljiva i široka tema, ali mi smo došli do kraja emisije.

DA: Molim Vas, otvorite teme, kolege novinari, slobodni u ovom gradu.

RF: Došli smo do kraja emisije, a načeli smo dosta tema, nadam se da će ostale kolege, čak i u drugim redakcijama da nastave da istražuju, da ostanu na tom tragu. Ovo je bilo sve za večeras. Gledali ste „Da se ne lažemo“. Budite sa nama i sledećeg petka sa novim temama i novim gostima.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR SPORT UŽIVO: Vučelić je 100% u pravu. Evo i zašto.