Tokom pauze na prvenstvu Starog kontinenta pičili mi s lendroverom iz Ukraine u bracku zemlju tipa Poljsku da se isprati meč četvrt finala između Portugalie i Češke. Poveo ja Žigaru, Vidaru i best frenda Stankelu. Natrpala mi keva sendviča nekih i dve-tri-četir tegle ajvara. I sad prelazimo mi granicu, a prilazi meni carinik da uzme pasoše i autogram, a ja inače pričam poljski tečno (bila Panteli preokupacia da što pre nauči jezik zemlje domaćina).

I ja kažem „češ čiek šie maž“ (tačnie „kako ste šta mai“), kaže carinik „nema ništa, smaramo se“ (na poljskom ofkors). A uzo Stankela jede sendviče i umače u ajvar i mrvi mi po kolima. Ja reko „alo maraku sinak uzmi mini usisivač šo ti je ženka poslala da to usisaš„. Kumara klima glavom u fazonu afirmativ.

Vraća se carinik sa pasošima (overio valjde), a Žigara se prodere na carinika „koham tjau“. Išo Žigara na skraćene kurceve poljskog jezika. Ne zna da to u prevodu nači „aj lav ju“.

A Stankela (usisava) patos!

I prešli mi granicu, naružim ja Žigaru zbog gesta tipa nepotrebnog i skrenemo da popiemo jean espreso, kafe makijato ako bude bilo vremena, jer se to pie metodom degustacie jelte, natenane... Ulazimo mi u fićka, zauzimamo sto kadono neke Poljakinje oće oplođavanje zahtevanjem odma.

Mislio Žigara da oće loma njegovih zonfića, al racku. Oće golgetera rasnog i njegove fazone za opuštanje. Žigara se naljutio momentalno i posle mog oplođavanja Poljakinja u veceu vrste ženskom krenuli mi podno stadiona u Varšavi (to tie prestonica Poljske) da nastavimo s našim putovanjem tipa uzbudljivim. Seo Žigara na mesto suvozača i nie se zavezo. Kerovi nas zaustave i naplate mi kaznu 150 evra. Valjde zbog deficita je tako rigorozno. Osvetio mi se Žigara što sam sam oplođavo. Gledanje vrste čuđenje. Al nisam zla duša, platio sam kaznu.

Za krai, Špania će pobedi Galske petlove, toe sigurno.