EKSKLUZIVNA ISPOVEST MILANA BORJANA ZA KURIR: Beg od rata! Preko Kanade do Zvezde

Iskusni čuvar mreže za Kurir otkriva kako je iz rodnog Knina dospeo do reprezentacije Kanade, a u međuvremenu igrao napadača u Radničkom s Novog Beograda

Kanadski reprezentativac rodom iz Knina na pragu je da postane srpski, pa i jugoslovenski rekorder po najmanjem broju primljenih golova za jednu sezonu, a zahvaljujući njegovim intervencijama Zvezda će posle četvrt veka dočekati proleće u Evropi.

Iskusni čuvar mreže tokom priprema u Turskoj zadužen je za dobru atmosferu. U razgovoru za Kurir prisetio se svojih početaka u rodnom Kninu, odrastanja u novobeogradskim blokovima, odlaska u Kanadu, avanture u Argentini i dolaska na Marakanu.

Kako si počeo da se baviš fudbalom?

- Dole u Dalmaciji fudbal je bio sport broj jedan. Živeo sam preko puta stadiona Dinare. Preskočim zidić i eto me na terenu. Moj otac je bio golman i svaki sin želi da bude kao otac, pa sam i ja krenuo njegovim stopama. Ali mislim da sam ga nadmašio - počeo je razgovor Borjan.

Da li je istina da si počeo kao napadač?

- Jeste! Ali nisam bio toliko zainteresovan. Tek po dolasku u Beograd, kad smo izbegli, deda me je odveo na trening Radničkog. Tamo sam postao golman.

Gde si živeo u Beogradu?

- Živeo sam u blokovima! Opasan kraj! Ko zna kako bih se proveo u životu da nisam otišao u Kanadu. Živeo sam u Bloku 64, u u kojem je bilo mnogo žestokih momaka u to vreme.

Kako pamtiš to vreme?

- Bilo je teško. Ali mi klinci smo igrali fudbal, družili se... Dođeš iz škole, uzmeš pola vekne hleba, salamu i na teren. Danas klinci jure samo igrice, kompjutere, društvene mreže.

Kako si otišao u Kanadu?

- Porodica je predala dokumenta za Kanadu, Zimbabve, Ameriku i Australiju. Otac je izabrao Kanadu.

Otkud onda u Argentini?

- U Kanadi sam išao u školu i radio. Pomagao sam ocu i majci. Moj cilj je bio da postanem profesionalni fudbaler. Sa 15 godina sam išao u Italiju, a posle toga u Argentinu, u Boku juniors.

Stigao si i do River plejta, koja je razlika između ova dva kluba?

- Ogromna! Boka je narodni, a River bogataški klub. Za Boku navijaju siromašni, ljudi iz favela, a u fudbalere gledaju kao u boga.

Šta se desilo od tada, pa do dolaska u Zvezdu?

- Moja karijera je bila puna uspona i padova. Turska, Bugarska, Poljska, pa epizoda u Nišu... Mogao bi roman da se napiše. Ko zna zašto je to dobro? Bog me je stavio na iskušenja. Bilo je ranije prilika da dođem u Zvezdu, ali se nije sve namestilo. Sada sam došao u pravom trenutku.

Koji je sledeći cilj u Zvezdi?

- Očekujem da izvučemo maksimum iz ove ekipe. U Evropi da odemo što dalje. Fudbal je to, možemo da stignemo do finala, da osvojimo Ligu Evrope. I da uzmemo duplu krunu. Nikad se ne zna. Mnogi nisu verovali u nas, a mi smo napravili veliku stvar. Moj cilj je da ispišemo nove stranice istorije Crvene zvezde.

Zašto voliš da se šališ?

- Sa svima sam dobar. Nema grupa i klanova u ekipi, niko se ne izdvaja. Volim da se šalim, cela ekipa je pozitivna. To nas nosi i gura napred. Lepo je to, stvarno uživam u Zvezdi.

Koliko planiraš da ostaneš na Marakani?

- Verujem da ću ostati dugo u Crvenoj zvezdi! Voleo bih kada bi uslovi bili bolji jer je meni cilj da osvojim sve što je moguće sa Zvezdom. Ako to ispunim, ići ću dalje. To je normalno, svi stremimo boljem - jasan je Borjan.

Aleksandar Radonić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR SPORT: Sa navijačima lakše, bez Kange teže. Ovako će Zvezda nadomestiti njegov izostanak