(VIDEO) TRAGIČNA SUDBINA KAPITENA ROME Bio je veća ikona kluba od Totija: Navijači su se kleli u njega, a on je zbog Liverpula izvršio samoubistvo uz poruku koja nikog nije ostavila ravnodušnim!

Revanš polufinala Lige šampiona u kome se večeras od 20.45 na rimskom "Olimpiku" sastaju Roma i Liverpul budi jaka sećanja na njihov međusobni duel na istom mestu u finalu Kupa šampiona 1984. godine.

Bilo je to vreme apsolutne dominacije engleskih klubova u Kupu šampiona (preteča Lige šampiona). Liverpul je trofej osvajao 1977., 1978. i 1981. godine, Notingem Forest se okitio titulom 1979. i 1980. godine, a Aston Vila 1982. godine.

Kako bi stali na put dominaciji ekipa sa Ostrva, Rimljani su odlučili da promene dosta toga u svojim redovima. Angažovali su strane igrače, među prvima Brazilca Roberta Falkaa. Na mesto trenera je doveden čuveni Šveđanin, po mnogima najveći igrač ove zemlje ikada (veći čak i od Zlatana Ibrahimovića) Nils Liedholm. Odmah je prionuo na posao i od prosečnog kluba stvorio giganta. Roma je dva puta zaredom osvojila kup Italije, a kulminacija se desila 1983. godine kada je posle 41 godine posta "Vučica" osvojila titulu nacionalnog prvaka.

Odluka UEFA da se finale Kupa šampiona odigra upravo u Rimu donela je svima u klubu velike ambicije.

Rimljani su do polufinala gazili sve pred sobom, da bi posle velikog preokreta u polufinalu izbacili Dandi junajted (0:2, u revanšu 3:0) i plasirali se u toliko željeno finale..

Sa druge strane je stajao moćni Liverpul.

Finale se igralo na "Olimpiku" 30. maja 1984. godine. Ceo Rim je bio karnevalski obojen, glavni grad Italije danima nije spavao. Ne postoji navijač Rome koji tada nije verovao u uspeh. Ma, ni u pomisli. Svi su već videli kako kapiten Agostino di Bartolomei podiže pehar.

Ta utakmica nije obilovala lepotom. Za 120 minuta igre nije viđeno mnogo šansi. Liverpul je poveo u 13. minutu golom Nila, a Pruco je u 42. doneo izjednačenje. Rezultat se nije menjao ni posle produžetaka, pa se pristupilo izvođenju penala.

Nikol je promašio prvi šut Liverpula, a kada je Di Bartolomei pogodio za prednost Rome ceo stadion je već počeo da slavi titulu. Na njihovu žalost Koti i Gracijani su promašili šuteve, tačnije legendarni Brus Grobelar je odbranio njihove šuteve, dok su igrači Liverpula Grem Sunes, Jan Raš i Alan Kenedi bili precizni, pa su Englezi četvrti put osvojili Kup šampiona.

I dok su Englezi slavili, jedna osoba je te večeri je bila najtužnija. Kapiten Di Bartolomei. Rođen u Rimu, odrastao je na južnoj tribini, na mestu gde se okupljaju najvatrenije pristalice Rome. Sanjao je kako će jednog dana zaigrati za Romu, a san mu se ispunio i više nego što je želeo jer je dobio i kapitensku traku. Sa 14 godina je zaigrao za Romu, sa 17 debitovao za prvi put. Odigrao je za voljeni klub 308 utakmica od kojih je na 148 bio kapiten. Postigao je 67 golova.

Po završetku finala, slomljen od poraza je divljao po svlačionici, vrištao, razbijao sve oko sebe...

- Nikada više nije normalno spavao - rekla je puno godina kasnije njegova supruga Mariza sa kojoj je imao dvojicu sinova, Luku i Đanmarka.

Na desetogodišnjicu najveće sportske tragedije u istoriji Rome 30. maja 1994. godine, Agostino di Bartolomei je izvršio samoubistvo. U okolini Salerna na Sardiniji gde je tada boravio, pucao je sebi ravno u srce.

- Ne vidim svetlo na kraju tunela, ali vas beskrajno volim, Mariza. Tebe i dečake - bila je jedna rečenica u oproštajnom pismu.

Policija je oproštajno pismo našla u unutrašnjem džepu plave jakne u kojoj se tog dana vratio kući, a njegovo telo u lokvi krvi na terasi koja je gledala prema Siciliji.

Kurir sport

Foto: Instagram