Četiri dana od Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji, gde su hrvatski fudbaleri osvojili srebro, a već sutradan u Zagrebu su dočekani kao da su osvojili zlato pada polako u zaborav, ali ne i uloga promotera ustaštva Marka Perkovića Tompsona u svemu tome.

Pojavljivanje Tompsona na svečanom dočeku, koji su, inače, članovi hrvatskog državnog vrha propratili iz obližnjeg kafića, kao, kako su primetili neki analitičari, da ih se cela priča uopšte ne tiče, podiglo je prašinu u hrvatskoj javnosti, a jedan broj komentatora je to nazvao "tamnim oblakom" ili "crnom mrljom" veličanstvenog dočeka.

Zajednička ocena sagovornika Aldžazire Balkans mogla bi se svesti na to da je pojavljivanje Tompsona bilo nepotrebno i delom je bacilo senku na tu svečanost velikog sportskog rezultata.

Ovaj medij podseća da Tompson nije nastupio samo u Zagrebu, već i na posebnom dočeku selektora Zlatka Dalića u Varaždinu.

I dok Perković tvrdi da su ga igrači i selektor pozvali da im se pridruži u autobusu i nastupi na zagrebačkom trgu, Centar za lov na naciste "Simon Vizental" oštro je kritikovao njegovo učešće u slavlju, opisujući ga kao "zloglasnog simpatizera ustaša".

"On nigde ne bi trebalo da bude počasni gost, ponajmanje na najvećem okupljanju u istoriji demokratske Hrvatske, na kojem se slavi izvrstan sportski uspeh. Luka Modrić možda je zaslužio i da bude najbolji igrač Svetskog prvenstva, ali zbog pozivanja Tompsona da peva, zaslužio je crveni karton", rekao je između ostaloga direktor tog centra Efraim Zurof.

Istoričar Ivo Goldštajn smatra da je bačena senka na slavlje i da to nije trebalo nikome, a pogotovo ne igračima.

"Naravno da se bacila senka i naravno da to nije nikome trebalo, pogotovo ne fudbalerima. Nakon neverovatne pobede trebalo je jednostavno nastaviti u tom smislu, a ne raditi nešto što baca senku na samo slavlje, na taj fenomelan uspeh, odnosno drugo mesto. Ja mislim da je bilo malo više domišljanja u tom trenutku, da se to ne bi dogodilo", rekao je Goldštajn.

Navodi da, dok su reprezentativci i selektor odradili odličan posao, Tompson svojom zaslugom i činjenicom pevanja neprihvatljivih pesama i svesnim slanjem političkih poruka, samim svojim nastupom postaje politička činjenica.

"Neko je to fudbalerima morao da kaže - ja se nadam da su oni sada 'post festum' i sami svesni da je bačena senka na sve to", kazao je Goldštajn.

Legenda hrvatskog sportskog novinarstva, Zdravko Reić, smatra da je gostovanje Marka Perkovića Tompsona i njegov ulazak u autobus bilo neprimereno, ali da ni taj, kako se izrazio, 'ružan gest' hrvatskih igrača, nije mogao da umanji veličanstvenost trenutka.

"Njihovog uspeha, velikog dočeka, velike plime ljubavi, pravog osećaja, koja nas je sve, mogu reći, i uzdrmala. Prema tome, to što je Tompson kasnije nastupao u Varaždinu, što su ovi uzvikivali ovo i ono, to je ipak jedna minorna stvar. Većina zna da se to nije smelo dogoditi, ali to je tako i ne možemo sad mi baš zbog toga da kažemo da je bačena senka - ne, sigurno je da tako nije trebalo biti, ali se dogodilo... Radi se o tome da kad se spominje Tompsona i njegova istajnost da pozdravlja (usklikom) "za dom, spremni", da na taj način reafirmiše taj ustaški pozdrav, to je ono čega se on mora odreći, osloboditi, inače će zauvek ostati anatemisan", kaže Reić.

Goldštajn ne očekuje da će zbog cele stvari biti dubljih posledica i 'poremećaja', ali da su organizatori, budući su igrači samoinicijativno pozivali određene osobe u otvoreni autobus, morali igrače da upozore na određene konsekvence, poput onih koje su nakon toga usledile.

"Ostaje utisak da ni u pobedi ne možemo ostati veliki, nego se to mora zamrljati jednom stvari koja je apsolutno bila nepotrebna i koja je štetna, ako hoćete, ne samo prema spolja, nego i prema unutra jer to onda znači da bez nekih proustaških parada mi ne možemo proslaviti niti jednu fenomenalnu, briljantnu fudbalsku pobedu", zaključuje Goldštajn.

Zoran Pusić iz Antifašističke lige Hrvatske slaže se s mnogima da su 'Vatreni' na SP-u pokazali igre, pristup, duh i volju za svaku pohvalu, ali upozorava da je tako vrhunsko sportsko takmičenje u svakoj zemlji vezano za nacionalnu euforiju.

Doček u Zagrebu je kao ne veliki ljubitelj takvih 'masovki' gledao, kako kaže, iz 'sigurne udaljenosti' i ljudi su, smatra, bili oduševljeni tim najvećim uspehom hrvatskog fudbala.

Ali, pojava Tompsona je, kaže, nekima pokvarila veselje i čitav događaj. Bilo je to slavlje svih, pa i onih kojima nisu bliske njegove poruke.

"Kad je ušao u autobus mene su odmah nazvali neki prijatelji i rekli da im je pojava Tompsona pokvarila celi taj ugođaj koji su gledali na televiziji. Po svemu sudeći zbog toga što su Tompsonove pesme neraskidivo vezane za politiku i to za promociju i slavljenje ustaštva. Tompson je za to odgovoran, odnosno kriv s izborom svog repertoara, i s pesmama i s onim što je govorio. Ja se sećam i pevanja 'Gradiške stare' i psovanja različitih političara usred koncerta i to je naprosto stvorilo njegov imidž koji je neraskidivo vezan za ultradesnu politiku. I pojava takvog pevača, koji je pre svega politička figura, a ne pevač, mnogima - uključujući i mene - se činila deplasirana na jednom takvom dočeku koji je uvek, posebno u fudbalu, 'začinjen' jakim nacionalnim osećajem, koji za čas može preći u nacionalističke manifestacije", kaže Pusić.

On je, kaže, dobijao čestitke od prijatelja od Izraela do SAD jer su mnogi širom sveta imali velike simpatije za malu zemlju koja je došla do drugog mesta, iako je na početku smatrana autsajderom. A pojava Tompsona je mnogima značila direktnu politizaciju toga.

"I to izrazito negativna politizacija tog događaja i na neki način razočaranje. To da se Tompson, a to znači ideje koje je on promovisao, poistovećuju sa snažnim nacionalnim nabojem koji je ovakav uspeh hrvatske fudbalske reprezentacije stvorio, mislim da je loše za zemlju, loše za mlade ljude koji ne vide ili ne osećaju tu razliku, tu distinkciju i koji će onda Tompsona i njegove ideje poistovećivati s onim sa čim su poistovećivali izuzetan rezultat hrvatske fudbalske reprezentacije", zaključuje Pusić.

Iskusni hrvatski diplomata i analitičar Ivica Maštruko smatra da pojavljivanje Tompsona ukupno nije pokvarilo opšti utisak i uspeh Hrvatske, ali je, kaže, svakako bilo neprimereno i potpuno nepotrebno - posebno ulazak u autobus gde je zbog kamera privukao i veću pažnju nego što je trebalo.

Smatra da se radi o političkom neznanju hrvatskih fudbalera, kojim su Tompsonu omogućili nastup, ali i da su hrvatski mediji, pa i oni u, kako je rekao, regionu tome dali preveliki značaj.

"To se dogodilo i u slučajevima, recimo, ponašanja same predsednice Kolinde Grabar-Kitarović na Svetskom prvenstvu kada se procenjuje ili daje naglasak na 'tvitove' pojedinaca pa se daje ili pozitivan ili negativan predznak, zavisno od uredničkog pristupu u tim sredstvima informisanja", objašnjava Maštruko.

Tanjug
Foto: Reuters/Printskrin

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: