KURIROV SPECIJAL! OLUJA - ZLOČIN BEZ KAZNE: Borjan i Degenek napustili Knin pod granatama: Od izbegličke kolone do Zvezde!

Zbeg: Milan Borjan imao je sedam godina kad je otišao iz Knina, dok je Miloš Degenek bio beba, imao je godinu i po kada ga je majka na rukama donela u Srbiju.

Milan Borjan imao je sedam godina kad je otišao iz Knina, dok je Miloš Degenek bio beba, imao je godina i po kada ga je majka na rukama donela u Srbiju. Obojica su ponosni na svoje dalmatinsko i krajiško poreklo i rado ističu svoje korene - Borjanovi su iz Kosovog polja nadomak Knina, dok su Degenekovi iz Orlića.

Težak period

Degenek za Kurir kaže da je to bio težak period za njegovu porodicu.

- Znam iz priča roditelja, babe i dede da smo devet dana išli traktorom. Tada smo imali samo hleb i mleko. Otac nikada posle „Oluje“ nije otišao u Dalmaciju. Mene su dvojica deda odvela u Orlić kad sam imao deset godina. Kad sam otvorio vrata rodne kuće, počeo sam da plačem, iako sam bio beba kad su me odneli odatle. Valjda se to oseti, sve ono što su mi roditelji pričali kako smo otišli, sve ono što sam video na snimcima, sve je pobudilo emocije u meni - kaže Miloš.

On zna da su neke priče krajiških Srba mnogo teže i bolnije od njegove, jer ima ljudi koji su izgubili svoje najmilije.

- „Oluja“ nikad ne sme da se zaboravi! Nikad! Treba da se sećamo, da je obeležavamo. Mi Srbi nikad ne smemo da odgajamo našu decu da mrze neki drugi narod. Mi to i ne radimo. Igram za Australiju, a za njenu reprezentaciju igraju katolici, muslimani, pravoslavni... Sjajno se slažem sa svima - zaključio je Miloš Degenek.

Borjanovi počeci

Milan Borjan je otkrio kako je počeo da igra fudbal.

- Živeo sam preko puta stadiona Dinare. Preskočim zidić i eto me na terenu. Moj otac je bio golman, pa sam i ja krenuo njegovim stopama. Ali mislim da sam ga nadmašio - rekao je Borjan i dodao:

- Posle smo morali da izbegnemo u Beograd. Deda me je odveo na trening Radničkog. Tamo sam postao golman. Živeo sam u blokovima, opasan kraj. Ko zna kako bih se proveo u životu da nisam otišao u Kanadu. Živeo sam u Bloku 64, u kojem je bilo mnogo žestokih momaka u to vreme. Sećam se da je moja porodica predala dokumenta za Kanadu, Zimbabve, Ameriku i Australiju. Otac je izabrao Kanadu.

Aleksandar Radonić