INTERVJU NEDELJE! Dule Savić EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Mi uopšte nismo NORMALNI! (FOTO)

Recite mi, ko od klinaca koji imaju 20 godina piše ćirilicom? Pa gde to ima da narod ne koristi svoje pismo?!

Uspeh Zvezde bio je u prvom planu razgovora, ali nismo mogli da ne pomenemo aktuelni momenat u kojem se kao društvo nalazimo.

Šta za vas predstavlja plasman Zvezde u Ligu šampiona?

- Veličanstven uspeh koji je doneo radost zvezdašima i svim Srbima koji vole fudbal. Ogromna, nemerljiva radost i sreća. S tim, što ja imam razlog više za sreću jer mi je sin kapiten i predvodnik te generacije. Čini mi se da je zbog toga moja radost veća i od one među najvećim zvezdašima. Ponosan sam na tu činjenicu. Taj nerešen rezultat, tačnije - ta pobeda, ostvarena je 29. avgusta, kada je mom starijem sinu Urošu bio rođendan. Vujadin je bratu poklonio dres u kojem je igrao, ali je ipak najlepši dar za Uroša bio - plasman Crvene zvezde u Ligu šampiona.

Iskreno, da li ste pred početak kvalifikacija verovali u ovaj rezultat?

- Siguran sam da 99 odsto ljudi nije očekivalo ni prošle godine Ligu Evrope, a kamoli Ligu šampiona ove godine. Ne verujem da je, osim male grupe zvezdaša koji veruju u čudo, bilo ko pomislio da će ekipa da se plasira u najelitnije evropsko takmičenje. Posebno usled činjenice da su startovali sa jako loše pozicije - 119. mesto na UEFA listi, da su imali četiri kruga kvalifikacija, i da su bili oslabljeni, u odnosu na prošlu sezonu, bez Kange, Boaćija, Donalda, Le Taleka, Pešića. To što je Zvezda postigla takav uspeh, sa deset Srba u ekipi, i sa samo jednim strancem, daje celoj ovoj čudesnoj priči dodatnu dimenziju. Pobedili su mašineriju iza koje stoji jedna od najvećih kompanija sveta - RED BUL!

Ostali su, ipak, kvalitetni igrači, kao i predvodnik kompletne priče sa klupe - trener Vladan Milojević?

- Sačuvana je srž, supstanca ekipe. Milojević je čovek koji ima viziju. On je dete Zvezde, poznaje atmosferu, oseća kako navijači dišu, kakva su im očekivanja. Zatim, moj sin Vujadin i njegov saigrač Filip Stojković napravili su taj korak napred jer su kao deca Zvezde, koji su tu od osme godine, uneli onaj zvezdaški duh, koji je prenesen na svakog igrača, kao i u javnost i na tribine. Tako se i stvorila ova zajednička energija i snaga koja ruši sve pred sobom. Onda nije ni čudno što Zvezda danas igra u Ligi šampiona.

PSŽ, Liverpul i Napoli, kako vam deluje ova grupa?

- Deluje teško... Od Liverpula i PSŽ očekuje se da budu barem u polufinalu Lige šampiona! Napoli je uvek jak, sada imaju i Anćelotija. Svaki igrač mora da bude presrećan što će igrati protiv najboljih i najvećih. U naredna tri meseca navijači će imati priliku da vide najbolje fudbalere sveta. Atmosfera na stadionu, u klubu, u javnosti, sigurno će biti sjajna.

Koliko je bitno za Beograd i Srbiju što imaju Crvenu zvezdu u Ligi šampiona?

- Najbolju propagandu fudbala i pravih vrednosti učiniće oni najbolji, oni koji su bili šampioni. Ko će bolje da predstavlja fudbalsku Srbiju nego Crvena zvezda. Imaćemo priliku da ugostimo veliki broj navijača iz Pariza, Napulja i Liverpula. Svi oni doći će u Beograd, imaće priliku da ga upoznaju, potrošiće određenu sumu novca i time pomoći budžetu našeg grada. Siguran sam da će mnogi od njih poželeti ponovo ovde da dođu, a ovom prilikom, biće deo čudesnog ambijenta na stadionu „Rajko Mitić“, kakav sigurno do sada nisu imali priliku da vide, jer je na ovom mestu sve drugačije nego kod njih.

Kolike su realne šanse crveno-belih u ovoj grupi?

- Pa šta znači to - realne šanse? Je l’ bilo realno da se Zvezda plasira u Ligu šampiona? Nije. Dakle, sada je realno da je Zvezda u Ligi šampiona. Trebalo bi juriti treće mesto da bi se igrala Liga Evrope na proleće, a iza krivine sačekati možda i to drugo mesto, koje vodi dalje u Ligu šampiona. Fudbal nije ni nauka, ni matematika. To se najbolje pokazalo u Salcburgu. Njihova ekipa je bolje igrala od Zvezde, punih 90 minuta, a mi smo ih, za samo dva minuta dobre igre, pobedili.

Kako gledate na odnos koji ima UEFA prema Crvenoj zvezdi?

- Prvo, ne znam zbog čega nas je UEFA i kaznila pre Salcburga. Kada su smanjili kaznu, nisu to uradili zbog nas, nego zato što bi bila sramota za njih da, na primer, Real dođe u Beograd na prvi meč u Ligi šampiona i da igra pred praznim tribinama. Ovim smanjivanjem kazne, UEFA je priznala svoju grešku. Jesam za to da se zna red na tribinama, ali nije stadion pozorište, ne igra se balet dole na terenu. Postoje emocije, navijanje... Pa, najbolje da nam zabrane da opsujemo sudiju. Gde ste videli da se na stadionu pevaju dečje pesme? Naravno, potrebno je da i mi vodimo računa da ne prelazimo tu crvenu liniju koju je postavila UEFA.

Crvenoj zvezdi je prvobitno bila određena kazna - dva meča bez publike, zbog navodno nesportskog skandiranja navijača, a nekima, koji su kamenom razbili glavu sudiji - još ništa. Je l’ to pravda?

- Nas najviše na svetu boli nepravda. Vapaj Srba za pravdom, najbolje je izražen u svečanoj pesmi - himni „Bože pravde“, u kojoj se Bogu obraćamo za pravdu jer je neizdrživa ovozemaljska nepravda prema nama Srbima. Nisam nigde video da je izrečena kazna Sparti iz Praga zbog upada navijača na teren, nakon čega je došlo do prekida utakmice. Ne znam ni da li je Šturm kažnjen zbog toga što je sudija pogođen tvrdim predmetom u glavu. E sad, samo zamislite da se sve to desilo na našem stadionu.

Onda se nameće zaključak da je politika i te kako upletena u fudbal?

- A gde nije umešana politika? Kako mislite da se dodeljuje organizacija evropskog prvenstva, svetskog prvenstva, olimpijskih igara? Pa, Amerikanci su sklonili Blatera i Platinija zbog toga što je FIFA Rusima dala Mundijal. Onda je išla kampanja protiv njih dvojice, pa su morali da budu smenjeni. Nemojte da mi kažete da je nedosuđeni penal protiv Švajcarske i suđenje Nemca bilo čisto i sportsko. I sad ovaj predsednik UEFA kaže da je Srbija oštećena, i to kaže posle dva meseca, a mi smo videli, posle samo dve sekunde, šta se desilo. I šta sad imamo od toga? Ništa! Sudija neće da gleda ni snimak iako ga zovu iz VAR sobe. I Rej Čarls bi video da je bio penal. Jasno je da namerno nije hteo da ga dosudi.

U vreme kada ste vi igrali fudbaleri su bili idoli mladih, a danas su to neki ljudi iz rijalitija. Kako gledate na taj poremećen sistem vrednosti i zašto sportisti i dobri đaci nisu na pijadestalu, nego ljudi sa margine?

- To je pitanje za državu. Imam najgore moguće mišljenje o tome. Ne gledam, naravno, te budale i bolesnike. Ako je državi stalo do budućnosti dece, onda zabranite te ludake da se pojavljuju. Ako mislite na potomstvo, onda bi trebalo prvo da se bavite kulturom. U suprotnom, imaćemo nepismenu decu, decu kojoj će uzori biti prostitutke, starlete, dripci, anonimusi promašenih života i ostale zvezde rijaliti programa. Onda od njihove budućnosti i države nema ništa. Ovo što puštaju te ludake, manijake, pedere, bolesnike po ceo dan po televizijama, to bi država morala da zabrani, ali pošto je to evropski projekat uništenja Srbije, onda od tog posla izgleda neće biti ništa.

Neki kažu da je sve to sloboda medija?

- Ma kakva sloboda medija, to su budalaštine, to je zloupotreba slobode, a svaka zloupotreba mora biti kažnjena. Ali, ako već ima bolesnika koji to vole da gledaju, onda bi taj program morao da bude kodiran i dostupan samo onome ko dodatno plati 200-300 evra mesečno, da bi mogao da gleda te gluposti.

Ali većinska Srbija to voli da gleda.

- Nije tačno, nije to većinska Srbija. To je laž, nametnuto mišljenje! Ona prava Srbija ima potrebu, tačnije, vapi za drugim sadržajima, ali njen glas retko može da se čuje jer je veliki broj medija pod kontrolom briselsko-londonsko-vašingtonsko-vatikanskog projekta uništenja kulture Srba i Srbije. Nažalost, u tome im pomažu domaći plaćeni izvođači tih prljavih radova. Puštajte Betovena šest meseci tokom celog dana i Srbi će početi da vole klasičnu muziku. Trulež nije lako očistiti, jer u korpi zdravih jabuka jedna trula razboleće sve ostale i zato bi takvu jabuku trebalo odstraniti. Kada očistite ranu od te truleži, otvoriće se prostor za našu divnu decu, naše talente iz oblasti umetnosti, nauke, sporta.... To je zadatak države!

Gubimo li malo identitet kao narod?

- Recite mi, ko od klinaca koji imaju dvadesetak godina piše ćirilicom? Da li vidite naziv neke prodavnice u gradu napisan ćirilicom? Pa gde to ima da narod ne upotrebljava svoje pismo?! Ma, mi nismo normalni.

Kurir / Aleksandar Radonić, Miloš Bjelinić

Foto: Dragana Udovičić, Dado Đilas