OVO JE ZVEZDINA GRANITNA ODBRANA: Zadnja linija dala nemerljiv doprinos uspesima crveno-belih ove jeseni

Sve linije tima Crvene zvezde odlično su funkcionisale ove jeseni, pa i crveno-bela defanziva.

Zvezda je na vrhu, devet koraka ispred drugoplasiranog Radničkog i 15 ispred večitog rivala, primila je svega 12 golova na 21 utakmici i ima drugu najbolju odbranu u domaćem prvenstvu, uz gol-razliku 55:12, odnosno plus 43.

U Ligi šampiona Zvezda je postala jedini klub u istoriji koji je od prvog kola kvalifikacija došao do grupne faze. Na pet od osam utakmica u kvalifikacijama sačuvala je mrežu, a za nijasnu je prosek pokvarila u grupnoj fazi, ali je na nuli zadržala i Napoli i Liverpul na stadionu „Rajko Mitić“ i pokazala da može da se nosi sa evropskim gigantima i da joj je mesto u elitnom takmičenju.

Nijedna gostujuća ekipa izuzev Pari Sen Žermena nije postigla više od jednog pogotka na Marakani, što takođe dovoljno govori o granitnoj odbrani šampiona Srbije.

U Kupu Srbije crveno-beli su odigrali dve utakmice, savladavši Dinamo iz Vranja (2:0) i TSC (4:1) došli su do četvrtfinala, a obe utakmice u masovnijem takmičenju u zadnjoj liniji počeo je kvartet Gobeljić-Sumaila-Babić-Hajdin.

Evo i pojedinačnog učinka...

Odlaskom Damijana le Taleka prošlog leta ostalo je upražnjeno mesto štopera koje je popunio Miloš Degenek, sa kojim je potpisan trogodišnji ugovor. Reprezentativac Australije bio je deo selekcije koja je igrala na Mundijalu u Rusiji i ekspresno je osvojio srca Delija.

Od početka je pokazao srčanost, smirenost i u tandemu sa Vujadinom Savićem bio prva opcija trenera Vladana Milojevića u srcu odbrane. Šansu je često dobijao i Srđan Babić, nešto manje Rašid Sumaila (odigrao pet mečeva), dok je na bekovskim pozicijama bilo pet opcija.

Prvi desni bek je Filip Stojković, koji je tri utakmice, uključujući i onu sa PSŽ-om, odigrao na mestu desnog štopera, a njegova alternativa uz aut-liniju bio je Marko Gobeljić. Popularni Žule prošle sezone gotovo da nije preskočio superligaške mečeve, a ove je propustio prvih pet. Sa druge strane Gobelja je često umeo da iskoči u prvi plan, a Zvezdin univerzalac se odlično snalazi i na suprotnoj strani.

I ne samo da je probio nebrojano puta po levom, a pogotovo po desnom boku, već je i Zvezdin najbolji strelac među defanzivcima sa šest golova.

Pozicija levog beka je najpre rezervisana za Milana Rodića, dok su priliku na tom mestu dobijali i Stefan Hajdin odnosno talentovani omladinac Aleksa Terzić.

Degenek je odigrao najveći broj mečeva, ne samo među defanzivcima, već ukupno, pošto je upisao 33 nastupa od mogućih 37 u svim takmičenjima i odigrao je tačno 2.936 minuta. Preskočio je samo premijeru protiv Spartaksa iz Jurmale, obe utakmica Kupa Srbije i svega jednu prvenstvenu. Koliko energije poseduje svedoči i to da je odlazio na tri reprezentativne akcije, u crveno-belom dresu zauvek će se pamtiti njegove asistencije u Salcburgu za istorijski uspeh, a posebno se istakao i u trijumfu nad Liverpulom kada je dobio 11 od 15 duela (73 odsto).

I prema prikazanim partijama, i pogledom na brojke, jasno je da je Degenek jedan od stubova Zvezdine odbrane.

Ovaj 24-godišnji štoper trebalo je najčešće da čini tandem sa Savićem, koji je ove jeseni upisao 17 utakmica u svim takmičenjima. Povrede su ga omele da bude više na terenu, a kada je bio, Zvezda je samo jednom poražena.

Protiv Napolija je odlično komandovao odbranom, veliku bitku vodio je i sa napadačima Salcburga pogotovo u revanšu, i kao kapiten je predvodio voljeni klub do uspeha za anale. Ljubimac navijača imao ogroman uticaj na igru šampiona Srbije, kao i na atmosferu.

Vujadinova alternativa najčešće je bio Srđan Babić, koga su takođe povrede omele da odigra više mečeva tokom ove polusezone. Odigrao je 19 utakmica, postigao čak i tri gola, protiv Spartaka, Vojvodine i Dinama iz Vranja, i pokazao da se i te kako dobro snalazi i u protivničkom kaznenom prostoru.

Našao se i na spisku mlade reprezentacije Srbije i u više navrata pokazao raskošan talenat, te da je među najperspektivnijim štoperima na ovim prostorima.

Prvi desni bek ekipe je Filip Stojković, koji je bio standardan u Ligi šampiona, i često je nosio i kapitensku traku. Na teren je izlazio 24 puta, od čega je tri puta igrao na mestu štopera.

Odigrao je sve utakmice kvalifikacija za elitno takmičenje i pet od šest duela u grupnoj fazi, preskočio je samo susret u Napulju, a pred odlazak na zimsku pauzu potpisao je novi ugovor na tri i po godine.

Njegova alternativa bio je Marko Gobeljić, Zvezdin univerzalac koji je prilično obeležio proteklu jesen. Nije samo najefikasniji defanzivac sa šest pogodaka, već je posle debija u Ligi šampiona u Liverpulu, stigao i do prvenca protiv Pari Sen Žermenu na Marakani. Upisao je i tri asistencije.

Posle Degeneka je odigrao najviše utakmica, čak 29 u ovoj polusezoni, i nije birao pozicije. Igrao je i desnog i levog beka, čak i štopera, a nije mu problem ni da pokriva ofanzivne pozicije po krilu.

Mesto levog beka najčešće je bilo rezervisano za Milana Rodića. Reprezentativac Srbije pravo sa Mundijala stigao je u klub i odmah se od premijere protiv Spartaksa stavio na raspolaganje treneru Milojeviću. Takođe je preskočio poput Stojkovića samo jedan meč u Ligi šampiona i ukupno upisao 24 meča koliko i Žule.

Kada Rodić ili Gobeljić nisu bili uz levu aut-liniju Zvezdine odbrane, tu se nalazio Stefan Hajdin, koji je odigrao osam utakmica ove jeseni. Šansu je dobijao i talentovani Aleksa Terzić, crveno-bela budućnost na mestu levog beka, koji je kao prvotimac upisao dva prvenstvena nastupa i stigao do mlade reprezentacije Srbije.

(FK Crvena zvezda, Foto: Starsport)