NEMAČKI SRBIN Marko Marin: Crvena zvezda i Beograd su moj najbolji izbor!

Internacionalac koji je ušao u istoriju kluba kao prvi strelac u Ligi šampiona otkriva koliko boravak u Srbiji prija njegovoj porodici i njemu

S toga i ne čudi što je protiv PSŽ ušao u istoriju kao strelac prvog gola za Crvenu zvezdu u Ligi šampiona.

Kako si video polusezonu u Crvenoj zvezdi?

- Mnogo uspešno! (smeh) Kao tim, oborili smo mnoge rekorde. U prvenstvu imamo sve pobede i samo dva nerešena meča. Igrali smo Ligu šampiona. Fantastična polusezona - počeo je razgovor za Kurir Marko Marin.

Kako si došao u Crvenu zvezdu?

- Kontakt između mene i Crvene zvezde postojao je prethodnih godina. Čuo sam se redovno sa direktorom Terzićem. Meni je mnogo značilo kad sam video da Zvezda ima ozbiljan plan i da to nisu samo Terzićeve reči. Videlo se to sa ovim uspehom. Plus, trener Milojević, kojeg znam iz Grčke. Pričajući sa njima dvojicom imao sam osećaj da se može napraviti vrhunska stvar. Bio je to pravi korak za mene, ali i za Crvenu zvezdu.

Kako vidiš igre Crvene zvezde u Ligi šampiona?

- Odigrati ovako Ligu šampiona, u ovakvoj grupi... Mi smo uzeli četiri boda, ali ne samo to. Mi smo iz utakmice u utakmicu napredovali. Pokazali smo da možemo da se takmičimo sa najboljim i najkvalitetnijim klubovima Evrope. Voleo bih da sledeće godine dobijemo slabiju grupu, pa i da prođemo u osminu finala Lige šampiona.

Da li si očekivao da će te ovako dobro prihvatiti navijači i saigrači u Crvenoj zvezdi, kao i mediji?

- Nadao sam se. Uvek je dilema kako će biti. Ušao sam u novi klub, iako sam Zvezdu uvek doživljavao kao svoju, jer sam od malih nogu navijao za nju. Momci su stvarno sjajni, atmosfera je opuštena, videlo se to od prvog dana. Jednostavno, nije bilo čoveka kojemu tu nije bilo mesto. Od šefa i stručnog štaba, do saigrača. Verujte mi, svuda sam igrao, a atmosfera je mnogo bitna. Imaš 11 igrača i još 11 koji misle da zaslužuju da igraju. I kada pored toga atmosfera ostane dobra, onda znaš da je to prava ekipa. Navijači su me prihvatili od prvog dana, šta ćeš lepše od toga.

Koju utakmicu u Zvezdinom dresu ćeš pamtiti?

- Liga šampiona je nešto posebno! I svakako je da su i meni te utakmice izuzetne. Zvezda nije igrala Ligu šampiona od 1991. godine. Meni je posebno drago što sam postao prvi strelac u istoriji Crvene zvezde u Ligi šampiona. To se nikada neće zaboraviti. Ljudi će me po tome pamtiti. Ogromna je to čast.

Kakav su na tebe ostavile utakmice u Ligi šampiona, na Marakani?

- Uh... Nešto posebno, ne samo za mene, već i za moju suprugu. (smeh) Uveče bi, kad bismo se vratitli kući, stalno pričala o tome. Plus, moji prijatelji, koji su iz Nemačke dolazili u Beograd. Za Nemca je bio doživljaj da stoji 90 minuta i navija. I da mi kaže posle utakmice da njega bole noge. (smeh) To nema u Nemačkoj!

Kako ti se svidja Beograd? Jesi li se privikao na grad?

- Super! Baš super! Lepo mi je ovde. I to mi olakšava dosta stvari. Meni je mnogo važno što se moja žena oseća dobro. Sinu takođe prija.

Imaš li omiljene delove grada, gde voliš da odeš ili da se prošetaš?

- Uglavnom sam u kraju gde živim, jer u prvom delu sezone nisam imao vremena da sa porodicom otkrijem sve čari Beograda. Prelepo mi je kada odem na Kalemegdan, kad prošetam Knez Mihajlovom, Slavijom...

Da li te zaustavljaju ljudi na ulici? I prija li ti pažnja naroda?

- Da, da... Prija mi sve to, jer je pozitivno. Naši ljudi su prijatni, priđu, pitaju za slikanje, hoće da popričaju sa mnom. Meni je drago kad vidim da me narod poštuje. Kad osetiš ljubav, onda ne možeš, a da se ne osećaš dobro.

Koliko ti znači što si porodičan čovek i šta za tebe predstavlja to što si se ostvario kao otac?

- Da sam znao da je tako lep osećaj, ranije bih postao tata. (smeh) To je stvarno nešto najlepše. Ljubav prema sinu je nešto neverovatno. Mislim da otkada se Mateo rodio, da sam postao bolji čovek. I da na terenu pružam kvalitetnije igre, da sam opušteniji. Kad ne odigraš dobro budeš ljut, ali kad znaš da te kod kuće čekaju sin i žena, onda to sve brzo prođe.

Kako si upoznao svoju suprugu?

- Moja supruga Sara je pola Peruanka, pola Nemica. Rođena je u Frankfurtu, a ja sam u taj grad došao kao dečak od dve godine. Tu smo se i upoznali. Naučila je srpski uz mene, posebno otkada smo u Beogradu. Dobro, greši malo u padežima. (smeh) Nije joj lako. Može se reći da sam joj ja bio učitelj. Slušala je mene i tako učila.

Da li bi voleo da Mateo uskoro dobije brata ili sestru?

- Da! Mnogo bih to voleo!

Da li je istina da si dobar kulinar i da voliš da spremaš jela?

- Nisam baš toliko vičan. (smeh) Volim našu kuhinju, samo je prilično teška. Ne možeš svaki dan da jedeš sarmu, koju obožavam, pasulj, ili pečenje. Da ne goji, jeo bih svaki dan. Supruga sprema sa majkom i naša srpska jela, mada oboje volimo italijansku kuhinju. Ona ima i nekoliko specijaliteta iz Perua.

Možeš li nam reći nešto o tome?

- Njihova jela su specifična. Imaju stvarno dosta specijaliteta od krompira. Meni se posebno sviđa "slatki krompir" iz Perua. To stvarno vredi probati. Uz ljutkaste soseve, ili jaje.

Igrao si za reprezentaciju Nemačke. Kakvo je iskustvo nositi dres "pancera" pa još na mundijalu?

- Igrati za reprezentaciju je nešto posebno. Ukazana ti je čast da si jedan od najboljih fudbalera te države. I onda otići na svetsko prvenstvo, to je stvarno lepo. To je cilj svakog fudbalera. Mi smo bili treći u Južnoj Africi, što je stvarno veliki uspeh. Ponosan sam što sam igrao za reprezentaciju Nemačke.

Igrao si tada protiv Srbije. Kako si doživeo tu utakmicu?

- Ipak je to bila drugačija utakmica, nego neka obična. Još i Svetsko prvenstvo. Nisam razmišljao previše o tome. Ušao sam u utakmicu da pobedim i prođem dalje.

Ne mogu, a da te ne pitam za kontakt sa Lanetom Jovanovićem, strelcem pobedonosnog gola za Srbiju u tom meču. Šta ti je on rekao?

- Stvarno se ne sećam! U trenutku kad sam ušao u igru, mislim da nije ništa rekao. Ali, pre početka utakmice kad smo bili na terenu, tad mi je rekao nešto u fazonu - pazi mali, kako igrač! (smeh) Ili tako nešto. To je sve bilo šala, zaje...

Da li je nekada postojao kontakt iz FSS da igraš za Srbiju?

- Nikada! Niko me nije zvao iz Srbije. Od najmlađih kategorija igrao sam za Nemačku. Prošao sam sve selekcije.

Kako vidiš sebe u budućnosti?

- Uspešno! (smeh) Imam ugovor sa Crvenom zvezdom i ne mislim da odem. Očekujem da sledeće godine ponovo doživimo ovo što nam je pošlo za rukom u Ligi šampiona. Odnosno, da budemo još bolji.

Šta bi za tebe značilo da sa Crvenom zvezdom osvojiš titulu prvaka Srbije?

- Verujte, mnogo bi mi značilo. Od domaćih prvenstava titulu imam samo sa Olimpijakosom. Sa Crvenom zvezdom, to bi bilo nešto stvarno posebno. Prvi deo sezone bio je fantastičan, tako treba da bude i na proleće. Za mene nema dileme da ćemo osvojiti titulu!

Šta za tebe znači igrati derbi protiv Partizana?

- Još kad sam sa Olimpijakosom igrao protiv Partizana, za mene je to bilo nešto veliko. Igrati na njihovom stadionu, u crveno-belom dresu, pa još i izbaciti ih... To je već nešto posebno. Sad sam i kao igrač Crvene zvezde osetio tu draž. Moram da pobedim u derbiju, posebno što igramo na našoj Marakani. Ko zna koliko će biti derbija na proleće, jer imamo i Kup, kao i dva u prvenstvu. Biće dosta prilika da mi pokažemo da smo bolji, ne samo u prvenstvu, već i u direktnom duelu - zaključio je Marko Marin.

Kurir sport/Aleksandar Radonić