PREMOTAVANJE KARIJERE SA DEJANOM JOVELJIĆEM: Voleo bih da postanem Zvezdina zvezda!

Jedan od najtalentovanijih srpskih fudbalera i mladi napadač Crvene zvezde Dejan Joveljić pričao o svojim počecima, odrastanju i odricanjima, velikanima kluba i ćaskanju sa Nejmarom u Ligi šampiona

Dejan Joveljić je biser Crvene zvezde koji će u narednim sezonama pokazati svoju pravu vrednost. Mladić od 19 godina, dečačkog pogleda, ali klasom rasnog golgetera otvorio je dušu Kuriru. Tokom priprema u Beleku, gde sjajno radi u pauzama između treninga pričao je kako je počeo karijeru, kako mu je bilo teško kada se sa 13 godina odvojio od porodice, odnosno kako mu je veliko odricanje donelo Ligu šampiona i ćaskanje sa čuvenim Nejmarom.

Kako si došao u Crvenu zvezdu i ko te je prvi skautirao?
- To je bilo tačno pre 10 godina. Igrao sam za klub Sloga junajted iz Bijeljine, bila je prijateljska utakmica u Beogradu i dao sam Zvezdi gol. Toma Milićević je izrazio želju da ostanem i odmah sutradan sam sa Crvenom zvezdom otišao na turnir u Kaću i uzeo prvu zlatnu medalju.

Koliko teško ti je palo tako rano odvajanje od porodice, jer si ipak bio dečak?
- Od devete do 12. godine tata me je dva do tri puta vozio na treninge. Znalo je i da prenoćimo u Beogradu. Posle sam počeo da živim sam u karantinu, sa ostalom decom iz Srbije, a onda sam prešao u stan. Bilo je mnogo teško. Posebno tih prvih desetak dana.

Šta dete u tom trenutku pomisli kad ostane sam? Da li je ljubav prema fudbalu vredna svega čega si se odrekao?
- Sad dok vam pričam, sav sam se naježio. (pokazuje rukom i vidim da jeste) Ne znam kako sam izdržao tih prvih nekoliko meseci. Jedva sam čekao da dođu roditelji. Vremenom sve bude lakše. Osamostalio sam se sa 13 godina.

Da li si zbog toga što si veći deo godine bio sam, brže sazreo od svojih vršnjaka?
- Opet se ježim dok pričam... (smeh) Ma, 100 odsto je tako. Jednostavno moraš da gledaš drugačije na neke stvari, nema nekog tu pored tebe da ti pomogne. Sam si. Roditelji su tu, dođu, budu sa mnom, ali moraju da se vrate zbog posla. Bio sam bukvalno 24 sata sam. Zbog toga ojačaš i gledaš na neke stvari drugim očima. Ceniš neke stvari koje možda ne bi cenio, da nisi sam.

Da li si u takvim trenucima poželeo da ti otac bude blizu zbog saveta, ili da ti majka spremi omiljeno jelo?
- U prvim danima sam pisao poruke mami i tati, plakao po ceo dan. Teško je opisati kako se osećaš u tim trenucima. Ali, ja sam se odlučio da budem fudbaler i rano sam shvatio da moram negde da se žrtvujem.

Kad si potpisao profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom i danas kad vidiš gde si, jel to bilo vredno tolikog odricanja?
- Naravno! Ja sam sa 15 godina potpisao profesionalni ugovor. I to je bio motiv za mene da guram još jače. Iako mnogi kažu da sam mnogo uradio sa 19 godina, mislim da sam tek na početku.

Koliko su ti teške pripreme?
- Do pre godinu ili dve dana, pripreme su mi teško padale. Bazični deo je uvek teži, ali kad dođu utakmice, onda je sve lakše.

Kako provodiš slobodno vreme?
- Uglavnom na igricama. Imamo u hotelu bilijar, košarku i još neke stvari. Igram "soni" u sobi, a sa cimerom Terzićem se igram kad je šah u pitanju. (smeh)

Prošle godine bio si najbolji strelac omladinske lige. Koliko ti je bitan taj rekord u karijeri?
- Biti u Srbiji najbolji strelac ikada je velika stvar. Treba reći da sam dosta utakmica propustio, a da nisam, bilo bi još golova. Srećan sam zbog toga, ali da nije bilo saigrača i trenera Lešnjaka ništa ja ne bih uradio.

A, kako gledaš na sezonu u Evropi?
- Prvo sam igrao za mlade. Krivo mi je što nismo nešto uradili. Imali smo veliku šansu u Engleskoj protiv Liverpula. Vodili smo 1:0 i pet minuta pre kraja oni su okrenuli rezultat. Sa tom pobedom mi bismo bili prvi na tabeli i ubeđen sam da bismo prošli.

Debitovao si i upisao dve utakmice u seniorskoj Ligi šampiona, zar ne?
- To je najveći mogući nivo na svetu. Koliko je miliona igrača koji to nisu uspeli, a ja sam igrao Ligu šampiona. Neverovatna stvar za mene.

Šta se to desilo između tebe, momka od 19 godina, i Nejmara, jednog od najboljih fudbalera današnjice, na utakmici između Crvene zvezde i PSŽ u Beogradu?
- Da počnem ovako. Prva utakmica dva kluba u Parizu, igrao sam za omladince. Došli smo na stadion i gledao sam tog Nejmara, Mbapea i ostale sa tribina. Zamišljao sam tada, da li bih mogao na Marakani da istrčim i igram protiv njih. I onda, šta ti je život. Sve se to i ostvari.

A, Nejmar, šta je bilo s njim?
- Kad sam ušao, odmah se namestilo nekako da ga potkačim. Nisam ga udario jako, malo je on tu bio teatralan. E, kada je pao i kada me je video, bio je u čudu. Počeo je da se smeje. Nije mogao da veruje ko ga je udario. Da sam tako ušao u njega bez respekta. Izvinio sam mu se i poželeo sve najbolje. Nasmejao se, zagrlio me i rekao, nema problema. Čak je i on meni poželeo sve najbolje.

Da li te je iznenadio njegov postupak, jer ga ceo svet doživljava kao prepotentnog momka?
- Većina ljudi misli da je on takav. Možda i jeste u nekim situacijama, ali prema meni se poneo kao veliki gospodin i ispao još veći šmeker.

Pre tri godine londonski Gvardijan stavio te je među 50 najboljih tinejdžera na svetu. Koliko ti to znači?
- Dva puta sam bio u top 50 na svetu. Sve to mnogo prija, ali ništa ne znači, ako se ja ne dokažem na terenu.

Da li si razmišljao o novom ugovoru?
- Da mi ponude novi ugovor, odmah sutra bih ga potpisao!

Crvena zvezda je veliki klub. Već dugi niz godina nije proglasila Zvezdinu zvezdu. Da li si zamišljao sebe pored Rajka, Šekija, Džaje, Pižona i Piksija?
- Situacija je takva da se mladi igrači teško zadržavaju. Zvezdina zvezda... Uh... Nije fudbal danas kao što je nekada bio. Te legende koji su Zvezdine zvezde bili su sjajni. Pižon je odigrao u Zvezdi 400 utakmica, što je za današnje vreme nerealno. Možda danas u Evropi ima desetak igrača koji su toliki broj utakmica upisali za jedan klub. Mislim da je nerealno da postanem Zvezdina zvezda, ali nije nemoguće - zaključio je Dejan Joveljić.

kurir.rs / A.R.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: