ZAPITAO SE ŠTA MU JE TO TREBALO: Fudbaler Crvene zvezde otkrio kako mu je pomogla Mihina "Božja levica"
Autobiografija Siniše Mihajlovića silno me je motivisala po dolasku u Zvezdu, sad su saigrači, trener i navijači ti koji me čine srećnim.
Kada se iz Rusije vratio u Srbiju i zaigrao za Crvenu zvezdu, Branko Jovičić je ispunio dečački san.
Bakula, kako ga zovu saigrači, uživa ugled na Marakani, a za Kurir otkriva pojedine detalje iz karijere i života.
Nedavno si produžio ugovor sa Zvezdom?
- Srećan sam kao i prvog dana kada sam potpisao. Kao i svakom malom dečaku, i meni je oduvek želja bila da zaigram u Zvezdi. Novi ugovor je nagrada za sve što sam do sada postigao i zato želim da se zahvalim upravi kluba i stručnom štabu jer su mi pružili priliku da radim više i da svojom profesionalnošću dokažem da je to bio pravi potez.
Gde vidiš sebe za pet godina?
- I kada sam bio u Borcu iz Čačka, nisam gledao blisku budućnost. Svakog trenutka sam davao maksimum. Voleo bih da sa svojim klubom ostvarim uspeh u Ligi šampiona sledeće godine.
Imao si ozbiljnu povredu, da li postoji određena doza straha da se ne ponovi?
- Nemam strah ni od novih, ni od ove iz prošlosti. Crvena zvezda mi je obezbedila najbolju operaciju i fenomenalan oporavak. Period posle povrede bio je težak jer je trebalo da se vratim u prepoznatljivu formu. Mnogo su mi pomogli treneri i saigrači.
Da li si kao dete želeo da budeš fudbaler?
- Trenirao sam i karate, košarku, rukomet, i prva ljubav prema fudbalu rodila se u sedmoj godini. Išao sam korak po korak. Mnogi misle da sam iz Čačka jer sam šest godina proveo u Borcu i tamo sam napravio prve ozbiljnije korake.
Kako na tebe gledaju kad se pojaviš u rodnoj Raški?
- Svi prate uspeh Crvene zvezde, pa samim tim i moj. Volim da odem u Rašku i da pomognem svom klubu i, kad imam slobodno vreme, igram sa njima fudbal.
Kome bi voleo da zatreseš mrežu?
- Partizanu, naravno, i da se radujem sa našim navijačima.
Koliko si blizak sa njima?
- Navijači su naš dvanaesti igrač, velika podrška i vetar u leđa. To može da se opiše samo kada se izađe na stadion. Čini mi se da sam pred utakmicu sa Kelnom čitao knjigu Siniše Mihajlovića „Božja levica“, kada je pred prvu utakmicu na Marakani rekao: „Šta mi je sve ovo trebalo?“ Vratio sam se iz povrede i posle tri meseca bio sam u startnoj postavi, goreo je stadion i baš sam se u tom trenutku pitao kao i Siniša: „Šta mi je sve ovo trebalo?“ Povreda je zaboravljena, a osećaj kad zagrme naši navijači je fenomenalan.
Kako izgleda tvoj dan?
- Recimo, danas smo imali dva treninga. Pre svakog treninga sat vremena sam na stadionu, svaki igrač se individualno priprema. Posle treninga idemo na obavezan ručak, nakon čega sledi odmor u karantinu, drugi trening i onda smo slobodni do sutradan.
Kurir / Ljiljana Stanišić
Foto: Starsport
VUČIĆ PRED VIŠE HILJADA LJUDI NA OTVARANJU DEONICE MORAVSKOG KORIDORA: Nećemo dati zemlju najgorima u ruke! Već sutra od 9 auto-putem do Vrnjačke Banje!