NIKOLA DRINČIĆ OTVORIO DUŠU: O Radničkom, Lalatoviću, Pirlu, derbiju i grešci zbog koje se kaje

Gost Fejsbuk stranice niškog Radničkog bio Nikola Drinčić, a iskusni fudbaler, kapiten ekipe i oslonac igre Radničkog je govorio o karijeri, treneru, uzorima, planovima, pristupu fudbalu…

Na svoj način, on je tako pokazao koliko ceni iskusnog vezistu, sa kojim sarađuje već drugu sezonu.

Da li će ostati u Radničkom i sledeće sezone?

– U ovom trenutku, da budem iskren ne razmišljam puno o tome. Imam ugovor do 30. maja i veliku ulogu u tome igraće moja porodica. Razdvojen sam od porodice i dece i to mi teško pada, prvo mora da se konsultujem sa njima, ima vremena, tek je počela sezona.

Nenad Lalatović je jednom prilikom izjavio da bi te sa sobom poveo u rat, a upravo to poverenje je iskazao time što ti je poverio kapitensku traku. Kakav si ti u svlačionici pred meč?

– To kakav sam najbolje je da pitate moje saigrače. Ja sam neko ko živi za fudbal. Kada je utakmica ja sam totalno drugačiji čovek i na dan utakmice i dan pred utakmicu, rekao bih za sebe da sam težak.

Da li osećaš ljubav navijača u Nišu ka klubu i lično?

– Ko me poznaje zna da se ja ne dodvoravam nikome. Iskreno, nikada se nisam osećao ovako lepo, da su me navijači ovako lepo prihvatili i hvala im na tome.

Ko je bio tvoj fudbalski uzor?

– Jedini uzor bio je nekadašnji kapiten Mančester Junajteda Roj Kin.

Možeš li sa navijačima da podeliš nešto o Lalatoviću?

– O šefu imam prelepo mišljenje. On je trener za velike klubove i velika dela.

Poseduje toliko kvaliteta i sigurno još nije pružio ni 70 posto svojih mogućnosti.

Kako izgleda boriti se za titulu kada si u redovima Partizana ili Zvezde, a kako kada si član nekog drugog kluba u Srbiji?

– Iskreno kada se boriš za titulu nema velike razlike. Tenzija je svakog dana, na svakom treningu. Kada završiš utakmicu imaš jedan dan za oporavak i onda moraš ponovo da treniraš i pripremaš se za naredni meč.

Koliko se razlikuje Radnički od ostalih klubova u kojima si igrao i koliko ti znači kapitenska traka?

– Niš je fudbalski grad, Radnički je veliki klub, ali ima prostora da se još razvija. Što se kapitenske trake tiče, bio sam kapiten u tri-četiri kluba do sada. To je uvek velika čast.

Koga bi voleo za rivala u polufinalu Kupa Srbije i koliko Radnički može u tom takmičenju?

– Iskreno, nemam neku posebnu želju. Da bismo igrali finale, moramo da prođemo sve prepreke. Biće dosta teško, ko god da bude. Pozivam navijače, nama dosta znači kada je stadion ispunjen. Voleo bih da uđemo u finale i da priredimo pravu poslasticu Nišlijama, pošto će se taj meč igrati na našem stadionu.

Da li se u svlačionici već govori o polufinalu Kupa?

– Odmah posle Vojvodine svi smo pitali kada je izvlačenje i svi željno iščekujemo sutrašnji dan kada ćemo saznati ime protivnika.

Kojim sportom bi se bavio da nisi fudbaler?

– Bez sumnje, to bi bila košarka.

Da li postoji nešto za čime žališ u karijeri?

– Iskreno, jedini postupak za koji žalim je moja odluka da odem iz moskovskog

Spartaka. To je bila jedina moja greška.

U Radničkom si postigao dva evro-gola, a to te je pratilo kroz čitavu karijeru. Kako si se osećao kada si postigao gol Čukaričkom i koji ti je u karijeri najznačajniji?

– Najomiljeniji je bez sumnje gol kada sam igrao u Partizanu, kada smo u „večitom“ derbiju slavili sa 2:1.

S obzirom da se Radnički nalazi u prvenstvenoj trci sa Crvenom zvezdom, koliko je realno da titula šampiona Srbije dođe u Niš?

– Mislim da je velika prednost Crvene zvezde i Partizana u odnosu na nas u uslovima za rad i fondu igrača. Mi smo odigrali pet mečeva za 14 dana, a ko igra fudbal zna koliko je to naporno.

U plej-ofu Radnički očekuje još zgusnutiji raspored?

– Crvena zvezda, Partizan, pa Čukarički. Ponovo čemo imati veliki broj mečeva i biće nam veoma teško da u plej-ofu zadržimo ovaj nivo.

Da li si zadovoljan posetom na Čairu?

– Čini mi se da se poseta na Čairu u poslednje vreme dosta povećala. Poslednjih nekoliko mečeva sve je više „Meraklija“. Iznenadio sam se kada sam video na utakmici u Zemunu koliko nas je navijača Radničkog podržalo.

Da li imaš neki komentar o mladim igračima u timu?

– Mislim da je vreme da mladi Aleksa Jovanović dobije šansu. Ukoliko obezbedimo Evropu, nadam se da će biti prostora da i on zaigra i pokaže sav svoj kvalitet.

Nema te na društvenim mrežama, ali generalno se zna da si porodičan i miran čovek. Koliko ti znači porodica i vreme provedeno sa decom?

– Što se porodice tiče, meni je porodica sve, decu nisam video nekoliko dana i jako mi nedostaju. Što se tiče društvenih mreža nekada davno sam ih koristio i ne vidim smisao takvog života i takvih budalaština.

Đenaro Gatuzo je svojevremeno rekao da ne može da razume fudbalere koji posle utakmice koju izgube odu u svlačionicu i prave „selfije“, dok u njegovo vreme kada izgubiš porazbijaš svlačionicu. Kako gledaš na njegove reči?

– Meni nije jasno kada na dan utakmice i dva tri sata pred meč uzmeš i koristiš telefon. Ne možeš da razmišljaš o utakmici i sastanku koji je bio pred utakmicu, nisam ljubitelj svega toga.

Planiraš li karijeru u fudbalu i kada okačiš kopačke o klin i da li vidiš sebe kao

trenera Radničkog?

– Ja dva dana razmišljam o nečemu i posle se predomislim, želim još da igram, a kada dođe vreme razmišljaću.

Ko je najbolji fudbaler protiv koga si igrao?

– Andrea Pirlo.

Mnogo je mladih fudbalera koji sanjaju da krenu tvojim stopama, imaš li neki savet za njih?

– Što manje neka obraćaju pažnju na to šta im menadžeri govore. Sve se to brzo okrene. Ključno je da se dosta radi, završio je Drinčić.

Kurir sport