POSLE OSVOJENOG KUPA: Savo o fudbalskom idiotizmu, razbijenim iluzijama i ambicijama zbog kojih će mu se mnogi smejati

Dva meseca je Savo Milošević trener fudbalera Partizana i za to vreme vratio je veru navijača u bolje sutra i osvojio Kup Srbije pobedivši u velikom finalu Crvenu zvezdu (1:0) golom Bojana Ostojića u 14. minutu.

"S obzirom na sve što se dešavalo, broja utakmica u kratkom periodu, situacije u kojoj se ekipa nalazila pre dva meseca, psihološkog pritiska, strepnje za mesto u kvalifikacijama za Ligu Evrope, što je moglo da ima katastrofalne posledice...

Prosto je za neverovati da danas mogu da pričam sa mesta čoveka koji je osvojio kup, a ligu smo završili pobedama u poslednje tri-četiri utakmice. Teško je objasniti kroz šta smo sve morali da prođemo, pre svega ekipa, od stanja u kome je bila do toga da igra izgleda onako kao protiv Zvezde.

Neću pričati o igri o hvalospevima, ali Partizan je zasluženo dobio, sveo Zvezdu na jedna šut. Imali smo šest-sedam igrača koji su pretrčali 11,5 kilometara, što je intenzitet veći nego na meču Liverpul - Barselona, recimo", objašnjava Savo.

Kada pričate sa igračima po "Zemunelu" (nezvanično, naravno), svi vam sa osmehom na licu govore kako je odlična atmosfera od kada je došao Savo. To ne znači, naravno, da su svi bili nezadovoljni sa bivšim trenerima Batom Mirkovićem ili Miroslavom Đukićem, ali, prosto, Milošević je u igru uključio sve - i 18-godišnjake i skoro zaboravljene 35-godišnjake.

"Dok sam bio direkotr reprezentacije, rekao sam da ne priznajem termin 'stariji' i 'mladi' igrači. To je amatersko gledanje. Mogu da upotrebim i težu reč - idiotizam. Isto tako, šta znači +podmlađivanje', što se kod nas stalno čuje? Profesionalni fudbal znači da igraju najboljih 11.

Ako se to podrazumeva, nebitno je da li ima 18 ili 38 godina. Više puta sam to ponovio, a ljudi se i dalje čude. Na početku, posle analize smo rešili da podignemo i vratimo starije igrače. Prosto, moje mišljenje je da klinci ne mogu da izvuku teške i komplikovane situacije.

Imamo kapacitet i mogućnost za tako nešto, a, na kraju krajeva, logično je da oni povuku. E, kad to krene na bolje, onda je lakše koristiti klince. Završili smo derbi u finalu kupa sa trojicom igrača mlađih od 19 godina.

Kad je došlo vreme da ekipa bude jača, kad smo skinuli psihološki pritisak, onda može da se desi da Lazar Pavlović odigra utkamicu u Nišu, kad je ekipa 'nameštena'. Ne mislim da smo ja ili stručni štab uradili nešto spektakulanro, već su to bile zdravorazumske odluke. Nije bilo ničega što se može nazvati naučnom fantastikom", objašnjava Milošević.

Iako je prvi trener zvanično tek dva meseca, a pre toga je bio asistent (u reprezentaciji Crne Gore) godinu dana, Savo priča mirno i staloženo, a iz njegovih reči izbija ogromno iskustvo posle ozbiljne i velike karijere.

Jedan od tih starijih igrača je i Bojan Ostojić, heroj finala Kupa, u kome je postigao gol. Pre dolaska Sava, maltene godinu dana nije igrao. Malobrojni novinari koji su dolazili u Teleoptik mogli su da vide "Ostoju" u tom periodu kako se i često ne skida za trening, ili dolazi da se šali sa novinarima ili priča sa zaposlenima u klubu.

Bio je otpisan, a sada se uveliko govori da mu sledi novi ugovor.

"Evo, može Bilja (Obradović) da posvedoči - za mene je bilo veliko iznenađenje kad sam video da mu dodeljuju poklone, plakete organizuju mu se neki oproštaj. Zašto? Igrao je dobro, a čak i da nije u Partizanu, sigurno bi mogao da igra negde odlično.

Verujem da može posle priprema može da igra još 20 odsto bolje. Zašto bi ostavio fudbal kad može da igra još nekoliko godina? Glupost je da se oprosti, kad već može da igra. Da, voleo bih da ostane", odgovara Milošević.

Za Miloševića je sada najvažnije da će ekipa imati pet dana odmora više, pošto kvalifikacije počinje od drugog kola. Jedno od pitanja je da li će učestvovati u prelaznom roku?

"Ko će da učestvuje ako ne ja? Govorio sam i ranije, neću se vraćati na ono što je bilo. Nemamo vremena, reagujemo trenutno. Ne znam kako je bilo pre, ali želim da kontrolišem apsolutno stručni deo sve, zato sam i doveden. Apsolutno sam za to da ne mešamo ingerencije, nego da svako radi svoj posao. Tako sam radio u Savezu, vrlo prosto", kaže Savo.

Dakle, garantujete da će vaša reč biti prva i poslednja kada su transferi u pitanju?

"Dobro sad, nisam Hitler, ha, ha. Moja će biti poslednja, a pre toga će niz ljudi da proverava i kontroliše. Znate našu finansijsju situaicju. Večćina igrača će biti ili iz naše lige ili ćemo pokušati da ih vratimo spolja. Za strance je komplikovano, jer jedno je kad vidite video materijal, a drugo uživo, a sad je pauza.

Moramo da budmeo obazrivi, da ne dovodimo da bismo dovodili, već da bude igrač za Partizan. Morate da znate kakav je čovek, ne samo profesionalac. Ozbiljni klubovi imaju na skeneru čak i krvnu sliku pre nego što promisle da li igrački i fudbalski zadovoljavaju kriterijume. Nemamo luksuz da promašimo mnogo igrače. Čeka nas težak posao", kaže Milošević.

Šta ste naučili za ova dva meseca na mestu trenera?

"Naučio sam dosta, ako pričamo zanatski. Sve ostalo se poklapalo ili preklapalo sa onim što sam već radio. Ako se bavite nekim poslom znate neke stvari, a dok ne dobijete potvrdu na terenu...

Radio sam stručnu trenersku analizu za UEFA, ali nema egzaktnog znanja u fudbalu, jer to nije nauka, kao što nema ni za Klopa, ni za Gvardiolu. Nemaju oni potvrdu da su najbolji na svetu, nikad je neće ni dobiti, iako ja mislim da su to najbolji treneri na svetu, na njih se ugledam.

Na utkamici dobijete potvrdu ili demanti sa treninga, a to je u svakom slučaju znanje. Izvukli smo maksimum iz ekipe u odnosu na ono od prethodna dva meseca, svaki igrač je napravio pomak, time sam najviše zadovoljan. Više i od trofeja. Da budu produktivniji 10-20-30 posto", kaže Savo.

Postoji li transfer lista, ko sme da ide, ko ne sme, ko se mora prodati...?

"Ne. Imamo 27 igrača. Videćemo. Nama je novac neophodan što pre. Moja sugestija direktoru i predsedniku je da ne čekamo kasnije, nego da se prodaje, ako već moraju, da se dese što pre, pošto nam od toga dosta zavisi kupovina. Imamo dosta dobrih ponuda. Gledaćemo da što pre završimo posao kako bismo formirlai tim koji će početi pripreme", rekao je Milošević.

Da li ste pričali sa Sašom Ilićem da vam eventualno bude pomoćnik?

"Nismo konkrento, ali jesmo usput. Sve zavisi od njegove odluke. Ja sma posle karijere odmorio od svega dve-tri godine, neko to hoće. Ima primera da neko direktno iz kopački ode u fotleju ili na klupu. Dugo mu je trajala karijera, pitanje je da li ima energije i snage da odmah nastavi, ali će biti deo Partizana. Konkretno sad nismo pričali, ali se znamo 'milion' godina i mnogo puta smo pričali o svemu", odgovara Savo.

Pre ovog i ovakvog Miloševića, Savo je kao igrač bio svoj i dugačka je lista sa kim je sve ulazio u sukob - navijači, uprava, savez, liga...Bio je žestoki kritičar Super lige i njene regularnosti, a sada vidimo Sava koji pokušava da smiri tenzije i vodi primerom.

Ali, koliko vam se promenilo mišljenje o ligi i da li je uopšte?

"Mnogim stavrima sam u potunosti nezadovoljan: kad je u puitanju suđenje, regularnost, zbog kladionica...ima mnogo stvari koje mi se ne dopadaju, ali moram da se foskusiram na moj posao i da probam primerom da menjam stavri i pokažem kako treba, jer od nas treba da uče mladi ljudi, i kad je vođenje ekipe u pitanju, ali i ponašanje na terenu i van njega.

Treba da se ponašemo civilizovano, u skladu sa odgovornošću kakvu imamo u društvu. Da moje reči budu adekvatne u svakom momentu. Nemam problem da uđem u sukob, ali sam se trudio tokom ova dva meseca da pokažem kako fudbal može da bude lep i normalan. Ima kod nas nekog bolesnog inata u fudbalu, proizilazi iz tog inata neka bolest, više nego želja za nadmetanjem.

Radim i u UEFA, imam dve funkcije, znam kako ona vodi borbu protiv nameštanaj utkamica, što je veliki problem u svetu, ne samo kod nas. Biće velikih lomova. Znam igrače koji igraju kladionicu, a to je kod nas krivično delo, to ljudi zaboravljaju", odgovara u dahu Savo.

A da li je veći problem kad predsednici klubova igraju kladionicu, a ne igrači?

"Kod nas se uvek pronađe neki novi nivo", uz osmeh kaže Milošević.

Trener Partizana je više puta u javnosti govorio o nekim stvarima u modernom fudbalu i tome kako se kod nas ima zastarela slika fudbala. Tipa, da se igra deli na ofanzivnu i defanzivnu, pa i treneri. Naši vodeći stručnjaci, Marko Nikolić i Vladan Milojević, često govore o tim detaljima, a šta vi mislite u čemu još možete da edukujete ljude da se slika o fudbalu promeni?

"Eh, odavno sam izgubio iluzuje da bilo šta korenito mogu da menjam u ovoj zemlji, to sam shvatio baveći se politikom. Nemam više iluzija, pošto individualno malo možete da promenite, osim ukoliko stvari ne dolaze sa vrha države, sistemski. Trudio sam se da moja priča bude zdravorazumska. Možda će to neko pročitati i na njega će to uticati. A to da ja na nekog utičem pričom - u to odavno ne verujem", odgovara Milošević.

Šta vam Kup znači još? Trofej, 10 miliona dinara i sada povlašćeni položaj u kvalifikacijama, ali kolika mu je realna vrednost?

"Da bismo razmišljali o ozbiljnoj priči moramo statusno da regulišemo pitanje klubova. Mi i dalje funkcionišemo po principu samoupravnog socijalizna, čudnog obilka u odnosu komunizma, i kako da pričamo o tržišnoj ekonimiji i TV pravima? Nemamo zakonsku proceduru da nam to omogući. Hoćemo fićom na Mars", slikovito odgovara trener?

Provejava iz vaših reči da imate veće ambicije, 2008. ste hteli da budete predsednik Partizana, da li i dalje to želite?

"Sačuvaj Bože! Tad sam bio mlad i lud. To vam je ono što ide na opasnim snimcima 'ne pokušavajte ovo kod kuće'", u dahu odgovara Milošević.

Pa šta vam je promenilo mišljenje? To što ste videli ko su vam protivnici, odnosno, ko su ljudi koji se kod nas bave fudbalom?

"Najveći problem fudbala kod nas nisu ljudi iz fubdala, nego oni koji su došli u fudbal. Pričam to odavno, samo niko me ne sluša", kaže Milošević.

Često ste pominjali da ne želite da pričate o igračkoj karijeri, jer želite nov početak, ipak, moramo. Posle velike i ozbiljne karijere, dva svetska prvenstva i jednog evropskog na kome ste bili najbolji strelac i igranja u tri od četiri najjače lige na svetu (tada nije bilo "petice") - da li za nečim žalite?

"Ne žalim ni za čim, jer sam sve snove ostvario. Ja sam dete iz jednog malog sela. Sa 12 godina sam znao da ću igrati u Paritzanu i to sam govorio svima. Neki su mi se smejali, pa i u lice. Kada sam sa 16 došao u Partizan, mislio sam da je to kraj, a onda je došao prvi tim i mislio sam da nema dalje od toga.

Igrao sma u tri od tada četiri najjače lige na svetu. Hajde, ako moram da kažem, jedino možda žalim što nisam igrao u Nemačkoj. Ja jesam ambiciozan, a evo, da vam kažem da imam želju da za pet-šest godina vodim neki od 15-20 najvećih evropskih klubova", rekao je Milošević, posle čega su se mnogi novinari nasmejali.

Kada Savo nije promenio izraz lica, usledilo je potpitanje: "Čekajte, ozbiljni ste?"

"I sad mi se na to smeju kad kažem svoje ambicije, ali da, ozbiljan sam. Ako to ne postignem, onda ništa nisam uradio", rekao je Milošević.

Kurir sport / Sportske.net

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: