U prostorijama Medija centra stadiona "Rajko Mitić" održana je ceremonija povodom 40. godišnjice od velikog uspeha i igranja Crvene zvezde u finalu Kupa UEFA 1979. Tom prilikom emitovan je i film autora Milana Stojiljkovića "1:0. Prvo Zvezdino evropsko finale", a dodeljene su i plakete članovima generacije koja je pisala istoriju kluba.

Uoči čuvene sezone 1978/79, timu Crvene zvezde koji je preuzeo legendarni trener Branko Stanković, nisu pridavane velike šanse u Evropi. Nije počelo idealno, sa prvog gostovanja u Berlinu naši fudbaleri vratili su se poraženi od Dinama rezultatom 5:2. Mnogi su već tada otpisivali naš tim, ali u beogradskom revanšu ekipa Branka Stankovića pokazala je odlučnost, snagu, želju i ogromno srce. Pobeda od 4:1 nagovestila je fantastičan niz.

Crveno-beli su potom redom eliminisali Sporting Hihon, Arsenal, Vest Bromvič Albion i berlinsku Hertu. Zvezda je tako bila i ostala prvi klub sa ovih prostora koji je stigao do samog kraja ovog takmičenja.

Nažalost, iz te generacije sa nama nije nekoliko imena. Napustili su nas: Branko Stanković, šef stručnog štaba, Vladimir Beara, trener golmana, Borivoje Bora Kostić, trener u stručnom štabu, Đorđe Milovanović, Zoran Simić, Srboljub Stamenković, Peđa Stanojević, doktor, Miodrag Nikolić, sekretar stručnog štaba, i njima je odata počast minutom ćutanja na Marakani.

Tadašnji Zvezdin tim je imao mnogo velikih imena. Toliko da nije bilo prilike da svi igraju evropske mečeve. Neki su bili priključeni i kao omladinci i sticali vredno iskustvo koje će ih kasnije pretvoriti u Zvezdine lidere. Ipak, i njih pamtimo kao deo ove velike generacije i to su: Boško Đurovski, Draško Cvetković, Miša Radović, Dragan Nikitović, Ivan Jurišić, Borislav Mitrović, Zdravko Čakalić, Milovan Rajevac, Milan Ivanović i Slavko Petković.

Ova generacija je imala neverovatnu hemiju i to joj je omogućilo da postiže takve uspehe. Ta hemija među igračima je toliko snažna da i danas možete videti većinu tih igrača kako se druže na Marakani. Ipak, nisu svi koji su učestvovali u Kupu UEFA te godine mogli da prisustvuju ovoj proslavi, među kojima su: Stevan Ostojić, asistent šefa struke, Dragan Miletović, Zlatko Krmpotić, Slavoljub Muslin, Nikola Jovanović, Mihalj Keri, Zoran Jelikić, Petar Baralić i Ivan Jurišić.

Brojni heroji iz velikog finala evocirali su uspomene na prigodnoj svečanosti, a priznanja u ime kluba uručio im je predsednik FK Crvena zvezda Svetozar Mijailović. Redom su se na bini pojavili Aleksandar Dika Stojanović, Živan Ljukovčan, Dušan Lukić, Milan Jovin, Nedeljko Milosavljević, Cvjetin Blagojević, Zdravko Borovnica, Miloš Šestić, Dušan Dule Savić, Vladimir Petrović Pižon, Dragan Džajić.

Čovek koji je kao fudbaler ostavio neizbrisiv trag u Crvenoj zvezdi, legenda i treća Zvezdina zvezda, i posle igračke karijere nastavio je da ispisuje klupsku istoriju. Te 1978. godine, posle neverovatno uspešne igračke karijere, Džajić je postao sportski direktor kluba i odmah ispisao istoriju.

- Drago mi je da sam u društvu igrača koji su prema mom mišljenju ostvarili ogroman uspeh, koji do danas možda nije obeležen kao što su zaslužili. Videli ste protiv koga su i kako sve igrali, a onda su usledile dve fenomenalne utakmice u finalu. Prema opštem mišljenju, zaslužili smo da osvojimo Kup UEFA, rezultat je bio neadekvatan u odnosu na prikazanu igru. Revanš znate kakav je bio, dosuđen im je i penal, a bili smo bolji. Bio sam deo osvajanja Kupa šampiona u Bariju i svetske titule u Tokiju, ali mi je srce puno jer su ovi momci zaslužili ogromno priznanje i dobro što su se ljudi iz kluba setili da se obeležili i njihov uspeh - poručio je Džajić.

Strelac na čak četiri utakmice na putu do finala bio je Dušan Dule Savić. Tresao je mreže Dinama, Arsenala, Vest Bromvič Albiona i Herte.

- Presrećan sam što smo gotovo svi na okupu. Ponosan sam što sam deo generacije koja je uspela da eliminiše tada gotovo najveće klubove Evrope na putu do finala. Ponosan sam i što nas je na putu do finala vodio sjajan čovek i trener Branko Stanković. Nadam se da će film "1:0. Prvo Zvezdino evropsko finale" na najbolji način prikazati koliko je to bio veličanstven uspeh. Verujem da ćemo i za dve godine, kada bude 30 godina od Barija, imati još bolji film i još lepšu proslavu - rekao je Dule Savić.

Put Zvezde do velikog finala trasirao je sa kapitenskom trakom igrač koji je nastupio na čak 10 evropskih utakmica te sezone. Dao je gol Sportingu, blistao je protiv Arsenala i Borusije, stekao zvanje četvrte Zvezdine zvezde - Vladimir Petrović Pižon, koji ove godine obeležava neverovatan jubilej i 50 godina od kako je došao u Zvezdu, povodom čega je od predsednika Mijailovića takođe dobio poklon u ime kluba.

- Više volim da Dule više priča, a ja manje. Stvarno mi je drago što sam dobio i ovo priznanje i što sam deo sjajne generacije - kroz suze je naveo Petrović i dodao:


- Ponosan sam na sve što smo ostvarili, sudije nam nisu dale da osvojimo trofej, ali pamti se uspeh - zaključio je Pižon Petrović.

Film autora Milana Stojiljkovića pravi je način da se zauvek pamte veliki uspeh i legendarna priča.


- Ova generacija svakako zaslužuje nešto ovako. Zadovoljstvo nam je bilo da sarađujemo sa fudbalerima, bili su pravi profesionalci kao i u igračkim danima. Da nije tako, ne bi ni postigli uspeh kakav jesu i o kome se i dalje priča sa oduševljenjem. Njima i Crvenoj zvezdi to ostaje za ponos. Zahvaljujem se svima koji su pomogli da napravimo film - podvukao je autor filma.

Kurir sport