PISMO KOJE ĆE VAM NATERATI SUZE NA OČI Navijač Hajduka obartio se ocu koji je umro od raka: E, moj pape, sad se i ON gasi, kao što si se ugasio i ti...

Splitski Hajduk je svojim navijačima priredio najveći šok otkad klub postoji: posle pobede od 2:0 na Malti i vođstva od 1:0 u revanšu, dopustio je sebi da ispadne već u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope jer je u revanšu bilo nestvarnih 1:3 za autsajdera, Gziru.

Sada, kada je Hajduk doživeo najveću blamažu u istoriji, to pismo je i te kako aktuelno.

"Stari plac, 18.05.1075.

Hajduk - Sloboda 1:1

Moja prva utakmica. Moj otac mi je za 6. rođendan poklonio Hajduk. Ušli smo na zapad, digao me na ogradu, a on se popeo u peti, šesti red da bi bolje video igru i kao pravi ”trener amater” komentira taktiku.

A redar bi nas tirao sa ograde, pa kad on prođe mi opet gore.

A ja san zapamtio Jerkovića, gospodina Luketina i Frfu Mužinića koji je uklizavao protivnicima na par metara ispred mojih očiju.

Nisam ja znao šta je Hajduk, koja je to veličina, koja radost i tuga, znao san samo da igramo u bilim majicama i da smo najbolji na svetu i okolini.

Posle utakmice, pape (tata, prim. aut) me odveo u Bobis. ”Kiriginov” Bobis.

Nisam ja znao ništa o Hajduku tada, ni ko je direktor, ni ko je sportski, a nije me bilo ni briga. Bili smo najbolji na svetu i okolini.

Nisam znao ništa, kao šta nisi ni ti matori znao da sam utekao mali milion puta iz škole da bi gledao Hajduk. Nisi znao da san utekao kad je na Poljudu igrao Mec i da san dobio pendrek po kostima bez razloga. Ali bolje i pendrek po kostima nego asa u školu, pre će proć' modrica od pendreka nego od tvoje ćuške.

Ne, ne bi ti mene udrio zbog toga šta san išao na Hajduk. Znan da ne bi, udrio bi me ti zato šta san lagao da sam u školi.

Ali zato si znao za HSV, Torino, Valensiju, Bordo, znao si da sa starijin braton idem gledati Prištinu, Budućnost, da se idem diviti Čelićevim udarcima sa 30 metara kad bi se lopta jedva do gola dovukla. Ili Mehmedalićevoj bombi iz slobodnjaka kad mu niko nije smeo stati u živi zid.

Evo i sad 27 godina posle, još se trese prečka na severnom golu od tog udarca.

A sećam, se kad smo Paco, Dara i ja '82. bili kraj nekih starijih koji su govorili da bi sad bili najsrećniji da mogu doć sa avionom punim g....a pa sve to prosut po maksimiru.

A sećam se i Miškovića iz Budućnosti. Ajme koja je to zaj....ija bila. A Šure, a Prka i njhovi prenosi utakmica. Ajme meni.

A sećam se kad si 2002. umirao od raka, kad smo gledali Roma-Barselona, pa si ka osvaki ”trener amater” govorio šta Rivaldo pimpla loptu, šta se zaj....e.

Onda si me pitao s kim igramo u subotu, a ja nisam pojma imao. Nije me bilo briga za Hajduk kad bi te video kako se gasiš.

A sad me strah pape moj da se i ON gasi ka šta si se ti gasio. Strah me da tvoji unuk i unuka koje nisi ni upoznao neće imati koga gledati na Poljudu.

Naučio sam ih neke pesme pa uvek kad prođemo kraj Poljuda, oni psvaju ale, ale, ali mi se čini da je jeka sa stadiona sve tiša.

Strah me zato šta sad znan i ko je direktor i ko je sportski, i sve ono šta nisam znao kad sam bio mali.

I zato, zamoli svoga imenjaka, svetog Antu koji je zaštitnik dece, da čuva tvoje unuke, svu decu sveta, i dete puka - našega Hajduka.

Pozdrav ocu na nebu!

P.S.

Ako me gledaš od gore, ovu subotu me ne traži na istoku, biću na SEVERU".

Kurir sport

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: