NEKA ME VUČIĆ OPET POZOVE: Aleksa Vukanović o telefonskom razgovoru sa predsednikom (VIDEO)

Fudbaler Crvene zvezde objasnio koliko mu je značio sa prvim čovekom države pred utakmicu sa Jang Bojsom, ali pričao i o derbiju s Partizanom, svom "kondorovom letu", posle čega bi otišao sa Marakane...

Da podsetimo, Aleksandar Vučić pozvao je napadača crveno-belih nekoliko sati pred utakmicu sa Švajcarcima i rekao mu "sine, daj gol". Predsednik Srbije je osetio da bi visoki i snažni Vukanović mogao biti igrač odluke. I nije pogrešio.

Na zimskim pripremama u Beleku, Aleksa Vukanović rado se prisetio te letošnje epizode i prvi put pričao o svemu što je prethodilo tom pozivu, kao i razgovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. I pre tog poziva u noć 28. avgusta 2019. godine Zvezdin visoki napadač imao je određena saznanja da prvi čovek Srbije prati njegove utakmice.

"I pre tog poziva direktor Terzić mi je nekoliko puta ranije govorio da me predsednik gotivi kao igrača. I na tome se sve završilo. Nisam ni mislio da će me ikada pozvati čovek" - priča za Kurir Aleksa Vukanović i otkriva kako je tekao razgovor između njega i predsednika Srbije:

"Pred utakmicu, dva tri sata pred početak... Bio sam sa Vulićem u sobi i zove me direktor Terzić i kaže mi, hoće neko da te čuje. Nisam ni pomislio da će sa druge strane biti predsednik države. Poželeo mi je srećnu utakmicu, da bude sve kako treba, da pobedimo i uđemo u Ligu šampiona. Ispostavilo se da sam baš ja postigao odlučujući gol. Drago mi je, neka tako predsednik svaki put poželi, pa da se radujemo!"

Utakmica protiv Jang Bojsa postala je zaštitni znak, prava "lična karta" Alekse Vukanovića.

"Taj gol protiv Jang Bojsa je bio moj neki potajni san. I eto, ispunila mi se želja. Najlepši je osećaj dati gol pred punom Marakanom. Teško je opisati sve to. Verujem da može i bolje, idemo dalje. Daj Bože da opet uđemo u Ligu šampiona, nije važno ko će dati gol. Imam neke fotografije sa te utakmice koje čuvam u telefonu. Čuvaću ih do kraja života, Bože zdravlja deci da ih pokazujem."

Iako je golom uveo Crvenu zvezdu u Ligu šampiona, Aleksa Vukanović nije mnogo igrao u mečevima protiv Bajerna, Totenhema i Olimpijakosa.

"Žao mi je što nisam više igrao. Ipak je to najelitnije fudbalsko takmičenje na svetu. Takva je situacija bila, tako je trener odredio."

Poslednjeg dana letošnjeg prelaznog roka Crvena zvezda je kupila Holanđanina Van la Paru koji je tako istisnuo iz startne postave.

"To je bio stav kluba. Bude čoveku krivo, ali šta da radim. Sve je to fudbal. Imam neki svoj inat, uvek dajem 200 odsto na treningu. Ko god da dođe ne utiče na mene, ne bojim se konkurencije."

Aleksa Vukanović prošle godine stigao je u Crvenu zvezdu iz kruševačkog Napretka. Iako je imao unosniju ponudu iz Koreje.

"Sad sam domaći! (smeh) Ja sam hteo da dođem u Zvezdu! O inostranstvu i ne razmišljam. Jedino ako dođe neka dobra ponuda za klub i mene. Onda ćemo da vidimo. Kad pogledam ovih godinu dana, napravio sam pravu stvar dolaskom u Crvenu zvezdu. Ipak, mi je bila želja da zaigram za Crvenu zvezdu! Bogu hvala, tu sam, radim, najbitnije je da sam živ i zdrav i da treniram."

Snažni napadač trenutno igra na krilnoj poziciji, iako je po vokaciji centarfor.

"Nije mi strana pozicija koju igram. Trudim se i radim. Više volim špica da igram jer sam bliže golu, ali nije loše ni ovo. Protiv Jang Bojsa sam gol dao baš kao špic." (smeh)

Večiti derbi protiv Partizana je 1. marta. Aleksa Vukanović je protiv crno-belih pogađao i u dresu kruševačkog Napretka i Crvene zvezde.

"Ja se nadam da ću tako da nastavim. (smeh) To mi je želja."

Aleksa Vukanović se nametnuo u Crvenoj zvezdi kao igrač za velike utakmice. Na debiju na "večitom derbiju" dao je gol, potom rešio meč protiv Jang Bojsa...

"Izgleda mi je takva sudbina. Šta da radim... (smeh) Velike utakmice motivišu svakog sportistu, mene posebno. Za mene je svaka naredna utakmica velika."

Ove zime Crvena zvezda je promenila trenera, umesto Vladana Milojevića stigao je Dejan Stanković. Vukanović je pričao sa novim šefom.

"Svi igrači su imali razgovor sa novim trenerom "jedan na jedan". Ništa to nije specijalno. Tako se upoznajemo, trener je stalno uz nas, priča sa nama... Sve je super za sada."

Kako u Gajdobri koja je iznedrila veliki broj uspešnih sportista gledaju na tebe? (Košarkaš Mirko Milićević, rukometaši Prodanović i Marković...)

"Malo je selo, tamo se svi znamo. Bilo je i većih igrača od mene. To je sportsko selo."

Kada je Kurir upitao Aleksu Vukanovića za njegovog omiljenog trenera Dragana Ivanovića, visokom napadaču se izmamio osmeh na licu.

"Dragan Ivanović je mnogo uticao na moju karijeru! To je veliki mentor prema mlađim igračima, prema meni posebno. Naučio me je nekim mnogo bitnim stvarima u životu koje su mi pomogle u fudbalu. Zato sam mu mnogo zahvalan. Nadam se da će naći dobar angažman, jer je vredan i radan čovek."

Što se tiče neostvarenih želja, postoji samo jedna.

"Dupla kruna! To bih voleo. Bože zdravlja, da to uzmemo. Onda mogu na miru da odem iz Zvezde."

Aleksa Vukanović nije fudbaler koji teži da karijeru nastavi na Zapadu, njega privlači nešto drugo.

"Voleo bih da se oprobam u Rusiji! To je moja želja. Moglo bi se reći da sam rusofil. Interesuje me njihov život, dosta su slični nama i voleo bih da vidim, da li je to to, što mislim. Voleo bih i da naučim njihove narodne igre."

Aleksa Vukanović je od malih nogu bio član kulturno-umetničkog sastava iz Gajdobre koji neguje hercegovačke pesme i narodne igre.

"Prošle godine, na leto, bio sam na našem godišnjem koncertu. Došao sam da ispoštujem i vidim svoje drugare. Lepo je videti staru ekipu. Nisam ispao iz štosa, jer pesme i igre se nikada ne mogu zaboraviti."

Na skoro svakom putovanju Vukanović je bio cimer sa Milošem Vulićem koga zna iz Napretka. Sada u Beleku se nešto promenilo.

"Sada sam sa Mirkom Ivanićem, iako sam do sada u sobi bio sa Milošem Vulićem. Nas trojica i Nemanja Milunović se najviše družimo, pa rekoh, daj da malo promenimo. (smeh) Čisto radi reda, da ne bude monotono."

Pripreme umeju da budu naporne, ali i dosadne, posebno kad je ekipa dugo zajedno i u hotelu.

"Kako provodimo vreme? Uglavnom smo u sobama, uveče odemo malo na kuglanje, to nam je novi vid zabave. Našem kvartetu priključi se i Milan Pavkov. Bude lepo i zanimljivo. To je najbitnije. Ovako, trening-krevet, krevet-trening... Igramo i malo "pes", "fortnajt"..."

Klub je ove zime napustio Marko Marin, čovek koji je prošle zime mnogo pomogao Aleksi Vukanoviću da se prilagodi na novu sredinu u Crvenoj zvezdi.

"Imali smo prijateljski odnos. Dok sam bio mlađi gledao sam ga u Čelsiju, tada nisam ni sanjao da ću igrati sa njim. Od prvog trenutka je pokazao da je pravi momak, da nije iskvaren, da nije luda glava. Jednostavno, čovek na zemlji i svaka mu čast na tome. Čujemo se i hvala mu na svemu što je pomogao Crvenoj zvezdi i nama igračima. Ostaće nam u srcima, za mene je on ikona Crvene zvezde. Veliki igrač i pravi mentor za sve nas."

Dejan Stanković je takođe veliko fudbalsko ime, čak i veće od Marka Marina.

"Ko je to ikad mogao i da pomisli? Da me trenira jedan Dejan Stanković?! Prva tri dana nisam mogao da dođem sebi, kada je to objavljeno. Sećam se onog njegovog gola Šalkeu, sa pola terena. Onakav volej... To mi je prvo palo napamet, kada sam saznao da je Stanković naš novi trener. Prihvatio nas je kao sinove, u svakom trenutku je tu za nas. Kao i njegovi pomoćnici."

Aleksa Vukanović ima zanimljivi način radovanja posle svakog datog gola, što mnogo podseća na "kondorov let".

"To su mi rekli još dok sam igrao za Napredak. Jedan navijač iz Kruševca Moca, mi je to rekao. Pozdrav za Mocu! (smeh) Tako sam se uvek radovao. Slično rade Zlatana Ibrahimović i Tjeri Anri. Njih dvojicu sam najviše voleo kad sam bio mali. Oni su baš majstori fudbala" - zaključio je Aleksa Vukanović.

(Kurir sport)