BALERINA DOBIO ORDEN I OD KRALJA I OD TITA: Srbiji je ostavio mnogo, a evo šta je bilo posle Montevidea

Milorad Arsenijević Balerina jedan je od junaka priče sa prvog Svetskog prvenstva u fudbalu, koje je 1930. godine igrano u Montevideu.

Nakon toga, Balerina je kao član reprezentacije Jugoslavije učestvovao na Devetim Olimpijskim igrama u Amsterdamu, 1928. pa nije bilo ništa neobično ni što se našao na spisku selektora za prvo Svetsko prvenstvo 1930. godine.

Savremenici su Milorada Arsenijevića upamtili kao izuzetno interesantnog čoveka - bio je poliglota - pored srpskog, govorio je i nemački i francuski, a služio se mađarskim, ruskim i rumunskim. Paralelno sa fudbalskom karijerom sve vreme je studirao, bio je savestan i veoma ozbiljan čovek i kažu da nikada nije ni kasnio ni izostajao sa utakmica. Voleo je fudbal, ali nikada nije želeo da mu od bude zanimanje - želeo je da završi fakultet i postane inženjer.

Tako se i dogodilo da uoči samog odlaska u Montevideo Milorad Arsenijević diplomira na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bio je jedan od retkih fudbalera sa diplomom i planovima da se, primarno, ne bavi fudbalom.

Nakon povratka iz Montevidea, Balerina je poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao protiv Francuske 13. decembra 1936. Nakon toga se oženio 1939. zaposlio u železnici i prestao da igra fudbal. Nastavio je da radi kao inženjer i tako je i proveo Drugi svetski rat.

Posle okupacije izvršio je elektrifikaciju jugosloveneke železnice i otvorio Saobraćajni institut. Bio je dugogodišnji profesor Elektromašinskog, a potom i Saobraćajnog fakulteta. Predavao je osnove elektrotehnike i napisao je zbirku zadataka iz fizike i više naučnih radova.

Milorad Arsenijević je bio jedan od retkih ljudi koji su dobili orden i u kraljevskoj i u socijalističkoj Jugoslaviji! Naime, Milorada Arsenijevića je kraljevsko namesništvo odlikovalo 1936. ordenom Svetog Save, a zatim je 1972. godine i od Tita dobio Orden zasluga za narod zbog "zalaganja i postignutih uspeha u socijalističkoj izgradnji zemlje".

Ipak, Balerina nije mogao da se potpuno odvoji od fudbala. Kada je trebalo stvoriti prvu reprezentaciju nove Jugoslavije njega su, zajedno sa Aleksandrom Tirnanićem Tirketom pozvali da bude član selektorske komisije.

Milorad Arsenijević je na tom mestu, što samostalno, što u timu, bio u tri navrata od 1946. do 1954. godine. U tom periodu reprezentacija Jugoslavije je učestvovala dva puta na Olimpijskim igrama 1948. i 1952. i na oba takmičenja osvojila srebrnu medalju. Pod njegovim vođstvom reprezentacija je učestvovala i na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu.

Nakon definitivnog povlačenja iz fudbala Balerina je živeo mirno i povučeno u Beogradu. Njegova porodica je upamtila da je govorio da se fudbal iskvario i da ga mladi sve više igraju zbog novca, a sve manje zbog ljubavi.

Milorad Arsenijević Balerina dočekao je starost - umro je 1987. u 80. godini života i sahranjen je na Bežanijskom groblju u Beogradu.

Kurir sport

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: