VLADIMIR CVETKOVIĆ ZA KURIR: Da nije bilo rata, Zvezda bi još tri godine bila šampion Evrope (FOTO)

Čuveni Cvele bio je i ostao sinonim za moćnu i uspešnu Crvenu zvezdu u kojoj je proveo 61 godinu svog života.

Kako biste opisali svoj život?

- Toliko je događaja i lepih stvari. Imao sam veoma malo loših stvari u životu, ako se izgube gubici najdražih ljudi, rodbine, prijatelja. Meni je život dao mnogo više lepih, nego ružnih stvari, možda i više od onoga što sam zaslužio. U svojih skoro 80 godina imao sam lepu pesmu života. Sve što lepo čovek može da doživi ja sam doživeo. Mnoge snove sam ostvario. Ako tome dodam, da je moj život bio potpuno crveno-beli, skoro ceo sportski vek, oko 60 godina proveo sam samo u Crvenoj zvezdi. Nisam menjao boje, ako se izuzme plavi dres, kada sam igrao za reprezentaciju, mislim 149 utakmica - počeo je razgovor za Kurir Vladimir Cvetković.

Sećate li se svojih početaka?

- Debitovao sam za Crvenu zvezdu 1. juna 1959. godine. Nemoj da se smeješ. (kroz smeh govori našoj fotoreporterki) Odigrao sam za Zvezdu 13 prvenstava. Posle fakulteta radio sam u turizmu, bio generalni direktor Tašmajdana pet godina. I onda, kruna moje poslovne karijere bio je FK Crvena zvezda, gde sam kao generalni sekretar ili direktor bio 18,5 godina. U ta dva uspešna sporta proveo sam čitav život. Onda je istina kad kažem da sam imao srećan život!

Na šta vas asocira period iz fudbalskog kluba od 1983. do 2001?

- Za tih 18,5 godina u Crvenoj zvezdi uzeo sam 18 trofeja, računajući Bari i Tokio! Sad je pitanje, kako sam to izdržao, mentalno pre svega, ne samo fizički. Kad radiš, kad si u tome i kad imaš rezultate ništa nije teško.

Kako pamtite zlatnu eru Crvene zvezde u fudbalu?

- Postoji jedno pravilo u životu. Bez sreće nema dobrog života. Ja sam imao sreću da u Crvenoj zvezdi budem u najlepše vreme. Kada je ova zemlja dala najbolje fudbalu. Radili smo dosta, pametno, imali jaku upravu i ljude, plus uklopila se generacija. Da nije bilo sankcija i ratova, ubeđen sam da bi Crvena zvezda tri ili četiri godine bila redovno prvak Evrope i to u seriji. Ne treba zaboraviti, da smo mi 1992, godinu dana posle Barija zbog jedne utakmice ispali iz finala Lige šampiona. Bio je to poraz od Sampdorije u Sofiji.

Možete li to vreme da poredite sa sadašnjim?

- Znam da svako vreme ima svoje mane i prednosti, svoje mogućnosti. Ovo vreme za sport i za fudbal je toliko različito od pre 20 godina. To je neverovatno. Kao da se radi o dve planete. Pogotovo kad je u pitanju Srbija. U moje vreme imali smo ozbiljnu zemlju sa jakom privredom, nismo znali kog sponzora da odaberemo, svi su hteli sa nama. Danas je problem naći jednog sponzora.

To je sigurno uticalo i na utakmice u Evropi, zar ne?

- Imali smo takvu kompoziciju zemlje, da je sama konkurencija bila jaka i kvalitetna i pripremala te za Evropu. Da isključim Partizan, to je nešto drugo, neka druga dimenzija, ali utakmice sa Dinamom, Hajdukom, Sarajevom, Željezničarom, Vardarom, Olimpijom, Rijekom, Veležom... To su utakmice danas ravne onim evropskim. Po interesovanju, kvalitetu i rezultatima. E, sad, dolazimo do novog vremena. Uz sve komplimente novim ekipama, novim igračima i rukovodstvima, teško je Crvenoj zvezdi, da ne vređam, da igra utakmicu u Surdulici, a onda kroz tri dana sa Liverpulom. Teško je Crvenoj zvezdi da igra u Lučanima pred 300 gledalaca, a onda da ide Totenhemu na najmoderniji stadion na svetu pred 80.000 ljudi. Zašto naša sadašnja Zvezda danas slabije trči od evropskih klubova, ulaze slabije u duele... Znam da je to veliki problem. Ali, kako da obezbedite da vam ekipa bude fizički spremna za Evropu, ako ona sa deset posto te snage pobedi svaku ekipu u Srbiji. Isključujem derbi, naravno.

Koliko znači za klub sve što je ostvareno poslednjih godina?

- Ovo što je Crvena zvezda napravila u poslednje tri ili četiri godine je neverovatno! Ući u ta evropska takmičenja u takvim okolnostima i takvim mogućnostima... Počinjete kvalifikacije od prvog kola, dolazite na ekipe koje se uključuju na pola, spremne, svežije, bolje pripremljene. I pored toga, malo je falilo Crvenoj zvezdi da produži boravak u Evropi na proleće. Što je jedna prekretnica. I sportska i finansijska. Tako da, mislim da mogu biti optimista, da se kreće... Možda sporije nego što bi trebalo. Ali, kreće se. Pre deset godina to je bilo nezamislivo.

Koliko su sankcije, uništena privreda, potom i bombardovanje udaljile Crvenu zvezdu od ostatka Evrope?

- Da se izrazim sportski! Sankcije i ratovi - klasičan nokaut za sport! Da ne govorim o drugim oblastima. Sve na čemu ste počivali i stvarali život, je prekinuto! Nećemo da pravimo analizu da je nekorektno, nepošteno i nezabeleženo. Ali je prekinuto! I sport i život nisu počeli od nule, već od velikog minusa kada je sve to ponovo krenulo. Ne zaboravite, da su sankcije i ratovi uništili institucije, način života i razmišljanja, ne samo privredu. Istovremeno, svet se menjao. Padom Berlinskog zida, globalizacijom... Nastupio je jedan životni kovitlac u kome je Srbija i sport u njoj najlošije prošao. Ni kriva ni dužna Srbija, a sa njom i Crvena zvezda bačeni su na pod. Međutim, oporavlja se, ide. Ne mogu da se ne setim uspeha u individualnim sportovima. Pogledajte šta osvajaju tekvondisti, rvači, karatisti...

A, Novak Đoković?

- Đoković je priča za sebe! On se nije pojavio, on je pao s neba. Novaka nam je Bog poslao! Takav čovek se retko rađa. A, nas je to zadesilo.

Koliko Novak Đoković znači za Srbiju?

- Znate koliko... Postoje neke vrednosti koje nemaju cenu. Umetnička dela, ili neki dijamant su neprocenjive vrednosti. E, to vam je Novak! On je neprocenjiva vrednost Srbije. Ne postoje reči i merilo šta Đoković znači svojom pojavom, rezultatima, ponašanjem za srpski narod. Ne-pro-ce-nji-vo!!!

Kako vam deluje sve ovo što se dešava u Crvenoj zvezdi, zaokret u pozitivno?

- Napredak je očigledan u svemu. Ne treba zaboraviti. Crvena zvezda je velika institucija, ogromno ime, tradicija! Zvezda ima mnogo ozbiljne korene koji su u ljudima koji vole Zvezdu. Sve je to doprinelo da se Zvezda brže oporavlja, nego što se očekivalo. Uostalom, ima državne institucije koje su joj naklonjene. Počev od predsednika, pa nadalje. Mislim, da period Zvezdinog oporavka tek treba da naiđe. Samo treba malo strpljenja. Možda se ove godine desi pad, ali generalno, u narednih četiri do pet godina trebalo bi, naravno, sad pričam kao čovek koji je bio u tome, ali više nije...

Zašto to kažete?

- Sve će to zavisiti i od međunarodnih sportskih organizacija. One pokušavaju da promene sistem takmičenja. Možda se desi da će Zvezdi i srpskim klubovima prvenstveno biti potrebno duplo više snage i znanja da dođu do sadašnje situacije. Jer, kad uvedu neku treću ligu, oni te bacaju još niže. E, sad, ta razmišljanja, kojima se priklanjam jeste da bi to bio loš udarac za sport. Ne možeš Ligu šampiona da pretvoriš u takmičenje 20 bogatih klubova. To može lako da se vrati kao bumerang.

Juventus i Bajern su jedini veliki klubovi koji su se pobunili protiv te globalizacije u fudbalu. Ima li Zvezda kao evropski šampion da traži mesto među velikanima s obzirom na istoriju, tradiciju i rezultate?

- Nažalost, kad si mali, nije bitno što imaš i velike rezultate. Neće da te slušaju. Ako Crvena zvezda spada među 20-ak klubova koji su osvajali najveće evropsko klupsko takmičenje, onda bi bilo logično da bude u krugu odabranih. Ali... Bio sam u Zvezdi kada je bila začeta incijativa najboljih klubova. Čak je i Crvena zvezda trebalo da učestvuje na tom sastanku. Onda se to posle prolongiralo. Sad se opet aktuelizovala priča o stvaranju takve lige. Može Crvena zvezda da interveniše i upozorava koliko hoće. Ali, oni koji odlučuju to ne vide. Njima je bitno ono što su zacrtali, odvajanje velikih i bogatih od malih. Smatrajući da gube vreme i novac, što nije tačno. Uostalom, jedna utakmica, Crvena zvezda - Liverpul, pokazala je da itekako tzv. sadašnji "mali" mogu da na kolena bace sadašnjeg "velikog". To je dokaz da i ti sada mali klubovi mogu da naprave izvanredne rezultate. I Ajaks kao mali tim je prošle godine napravio čudo. Greh je iz sporta isključiti iznenađenja! Mislim da na ovaj način oni pokušavaju da stvore veštačku tvorevinu koja će sigurno biti loš potez.

Ne predviđate dug vek trajanja jedne takve lige bogatih?

- Ne nemoguće je da izdvojite pet bogatih zemalja. To ne može. Ne ide to tako. Nešto što je planetarno popularno ne prihvata takve kriterijume. Fudbal pripada svima! Oni zaboravljaju da pola engleske lige su igrači iz Afrike. Pogledajte, koliko je vrhunskih fudbalera u "malim" klubovima.

Stvorili ste sa Draganom Džajićem zlatnu generaciju iz Barija. Kako gledate na život tih igrača posle završetka fudbalskih karijera?

- Malo ih je ostalo direktno u fudbalu, ali su relativno uspešni. Siniša Mihajlović je odličan trener, nadam se da će dobiti najvažniju borbu u životu, Vladimir Jugović vrlo korektan, Darko Pančev je malo u fudbalu, Dejan Savićević je predsednik Saveza FSCG, Robert Prosinečki je uspešan trener, Vlada Stošić je bio direktor Betisa, Mile Belodedić je dugi niz godina u FS Rumunije... Nisu oni bili samo kvalitetni fudbaleri, već i izuzetni ljudi koji su nastavili da žive normalno. U svemu su bili prava generacija koja je zaslužila da osvoji sve ono što je i osvojila.

Znači, uspeli su da se ostvare i posle fudbala.

- Teško je. Ima tu jedan mali problem. U vreme kada se najintenzivnije baviš sportom, to je najlepši period života. Od 20 do 35 godina. Tebi je i ovako sve lepo u životu, čak i ako se ne baviš sportom. Sa 35 godina prestaje sport. Prestaju uzbuđenja, beneficije, a tek tad počinje život. I mnogo je komplikovano preorijentisati se iz jednog takvog života i miljea u nešto drugo. Da budeš "normalan" čovek koji ima druge obaveze, druge navike i ciljeve. Ta transformacija je vrlo teška kod mnogih. A, kod ove generacije je najuspešnije ispala. Nisu slučajno bili fudbalski velikani, evropski i svetski šampioni.

Što vas nema više u klubu, zašto ne dolazite češće na Marakanu?

- Nije sporno, imam otvoren poziv iz Crvene zvezde. Uvek! Ja sam pre 20 godina otišao u penziju i otad nisam bio u klubu. Smatram, dok si bio u redu je. Nailaze nove generacije sa novim idejama, koje bi meni verovatno smetale. Moram da priznam nešto što je istinito, ali je tako... U moje vreme, kad sam ja bio direktor Zvezde dolazili su bivši veliki Zvezdini igrači, najveći, tada penzioneri. I dok ja radim, oni mi kažu, Cvele, što ne radite, ovo, što ne radite ono... Mislim se, ljudi pustite me na miru. Da ja radim, ono što ste vi radili. Ne ide to tako. Onda sam rekao u sebi, kad budeš otišao u penziju bićeš isti kao oni. Stalno misliš tvoje je bilo bolje. Ne možeš nametati nešto što je prošlo. I zato ne idem! Ne smeta mi. Gledam sve.

Zašto se klonite javnosti? Većina bivših Zvezdinih funkcionera je na Marakani, a vas nema.

- Neću! Tako sam odlučio! Imam svoj svet, svoje drugare, svoj život. Jednostavno, ovako mi je lepše.

Kako vam izgleda Crvena zvezda sa Zvezdanom Terzićem? On je na funkciji koju ste vi obavljali.

- Potpuno je različit od mene. A, uspešan! Mlad, sposoban, školovan. Mislim da je pravo rešenje. Pitanje je, možda, fali više velikih imena u klubu. Sposobnih privrednika, jakih, organizaciono moćnih. U tom smislu. Evo, sad... (smeh) Kad kažu, u moje vreme. (smeh) U moje vreme su ministri i najbolji direktori bili u upravi Crvene zvezde. Od Dragana Tomića iz Jugopetrola, Slobodana Radulovića iz C marketa, Miše Slijepčevića iz Robnih kuća Beograd... Pa, iz banaka. Mislim da to fali Zvezdi. Ta jedna jačina. Ne može jedan čovek ništa sam. Takva jedna grupacija bi pomogla da Terzić daje još bolje rezultate! Ne znam, iskreno, bez ikakvih namera, koga bih mogao da preporučim da bude umesto njega!

Kako vidite Dejana Stankovića kao trenera u Crvenoj zvezdi?

- Mislim da je to dobar potez. I njegov i Zvezdin. Deki je u moje vreme postao fudbaler Crvene zvezde. Postao je najmlađi prvotimac, sećam se bili smo na pripremama u Grčkoj, mislim da je debitovao protiv Panioniosa. Izvanredan momak i sportista. Šta je problem? Biti trener, pogotovo veliki, moraju mnoge stvari da se ispune. Jedno je sigurno. Deki ima fudbalsku znanje i veliku želju. Igrao je posle Zvezde u velikim klubovima, vrlo je cenjen, međutim, može da mu minus u karijeri bude veliko igračko ime. Svi će da gledaju njegov trenerski rad kroz to. Gledao sam derbi, sviđa mi se što uvodi mlade igrače, zahteva dosta trčanja. Što je najinteresantnije, najmlađi igrači bili su najbolji u derbiju. Crvena zvezda je veliki zalogaj, plus, prvi mu je klub. Mora imati strpljenja, i on i Zvezda. Ne mogu jedno bez drugoga. Čeka ih dosta velikih izazova. Ogromna je razlika između toga, biti veliki trener i veliki igrač, a Deki je bio veliki igrač. Muči me to, što je retko danas neki veliki trener bio veliki igrač. Čak su i Gvardiola i Anćeloti bili prosečni.

Što je Zvezdina publika nezadovoljna, bez obzira na sjajne rezultate poslednjih godina?

- Razmažena je!!! Razmažena! Zvezdi ništa osim vrha nije dovoljno. U ovoj fazi vrh bi bio zima u Evropi. I u pravu su! To mora da tera klub i igrače da daju što bolje rezultate. Nije to loša osobina. Ne možeš da živiš u klubu u kojem si zadovoljan osvajanjem titula u Srbiji. Zvezdi to nije dovoljno!

Ali deluje da nije dovoljno ni igranje Lige šampiona drugu godinu zaredom.

- Nije!!! Ako ne uđeš u eliminacioni deo. Kad bude eliminacija, onda će da traže dalje. I tako sve do finala, jer to je Crvena zvezda - zaključio je Vladimir Cvetković.

Kurir sport / Aleksandar Radonić

Foto: Marina Lopičić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: