DULE SAVIĆ SE SEĆA VELIKE POBEDE NAD HERTOM I PORUČUJE: Za mene je ovo redovno stanje, 40 godina sam u karantinu
Crvena zvezda je 11. aprila 1979. godine golom Dušana Savića u 7. minutu pobedila berlinsku Hertu 1:0 u prvoj polufinalnoj utakmici FUDBALSKOG Kupa UEFA.
Savić je otkrio niz kurioziteta i zanimljivosti koji su pratili taj meč, ali i čitav ciklus Kupa UEFA koji je preko Dinama iz Berlina, Sportinga iz Hihona, Arsenala, VBA, Herte doveo do finalnih dvoboja sa Borusijom iz Menhengladbaha.
"Cela sezona je bila senzacionalna, nezaboravna sa mnoštvo kurioziteta ne samo vezanih za Zvezdu, jugoslovenski fudbal, već i za evropski. Osim toga što smo bili apsolutni hit u Evropi i to u takmičenju koje je po kvalitetu igrača a i po plasmanu ekipa u vreme kad smo igrali protiv njih bilo možda i jače od Kupa šampiona, bili smo najgledaniji tim u evrokupovima! Prosek je bio, preko 73.000 prodatih karata po meču. Kod bata Staneta smo igrali čvrsto, govorio je 'sačuvajte prvo našu mrežu, a vi napred ćete već da ga date'. Bili smo neobično efikasni jer smo gotovo sve zicere koje smo stvarali pretvarali u golove. Ne pamte se neki promašaji. Sve do finala. Protiv Borusije smo prokockali mnogo prilika i zato smo izgubili", priča direktno, baš kao što je postizao golove, Dušan Savić za klupski sajt. Kuriozitet i to nezapamćen u evropskim takmičenjima je pratio i samu utakmicu sa Hertom.
"Nikad niko u polufinalima evrokupova do tada, a ni do dan danas, na klupi u jednom meču nije imao pet igrača iz svoje omladinske škole. Bili smo desetkovani, zbog povreda su redom otpadali Pižon, Šele, Cvijetin, Krmpota pa smo na klupi u tom meču imali tada klince Boška i Milka Đurovskog, Čakalića, Borka Mitrovića…Čak je Milko i debitovao i to nešto posle 16. rođendana. I opet smo bili dovoljno moćni da prođemo…".
Sve se završilo na srećan način. Savić je u celom ciklusu postizao fenomenalne golove, protiv Arsenala na Hajberiju čuvenim volejom, protiv Vest Bromvič Albiona matirao je golmana iz slobodnog udarca, a Hertinog specijalitetom – udarcem glavom.
"I ti golovi koje smo postizali su kuriozitet. Do tada smo ih postizali u drugom poluvremenu, a protiv Herte već u 7. minutu. Bili smo neobično efikasni, nismo promašivali šanse, a igrali tvrdo, disciplinovano jer od bata Staneta drugačije nije smelo. Dobro se sećam i gola, šalio sam se tada da sam centarhalfu Herte glavom polomio dva krampona. Išao sam u karijeri često 'glavom na kopačku', ispostavilo se da sam takvim golom doneo pobedu protiv Herte koja je bila odlična ekipa, prava nemačka".
Treći uzastopni trijumf od 1:0 na Marakani (Arsenal, VBA, Herta) bio je dovoljan zalog za revanš.
"Ozbiljan je rezultat 1:0 jer ti ne dozvoljava da se opustiš, tera te da i u gostima postigenš gol da bi prošao. Ispostavilo se kroz ceo taj ciklus da nam je taj minimalac donosio uspehe. U finalu smo se ispromašivali i bili kažnjeni. Sve u svemu, bili smo nešto najbolje što se dešavalo jugoalovenskom fudbalu".
Dušanu ne evocira uspomene samo 11, već i 10. april.
"Meni je posebno drag i taj aprilski dan jer smo 1977. godine pobedili Hajduk u Splitu 2:1 i prekinuli post od 20 godina. Zvezda je pre toga slavila pobedu u Splitu 1957. rezultatom 1:0. Ta naša pobeda od 2:1 ostvarena je na pravoslavni Uskrs što taj meč čini još posebnijim. Kad smo već kod tradicije protiv Splićana, samo smo Staja Nikolić, šestić i ja pobedili Hajduk na njihovom terenu i te 1977. i tri godine kasnije kad je umro Tito…".
Saviću nije dosadano u ovim vremenima vanrednog stanja.
"Čak mi je i kratak dan. U šali kažem da je meni ovo redovno stanje jer sam u karantinu ceo život – prvo u Crvenoj zvezdi a potom i u braku 40 godina. Čisto da Marinu slatko nasmejem. Svašta radim, uobičajeno za mene, čujem se sa decom, unucima. Vujadin na Kipru ima kuću pa mu je lakše da trenira, ali sve će ovo proći. Bitno je da sačuvamo zdravlje u ovim danima", kaže naš proslavljeni napadač.
Kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega