ŽIGA OTVORIO DUŠU: Mister je bio simbol Srbije, volim igrače poput Milana Pavkova!

Nekadašnji napadač, danas trener objasnio kakav je imao odnos sa pokojnim legendarnim selektorom Radomirom Antićem i šta misli o svom nasledniku u dresu Crvene zvezde i reprezentacije

Gorostasni centarfor imao je fantastičan odnos sa čuvenim Misterom. O uzajamnom poverenju, ali i svemu što se dešavalo na Mundijalu u Južnoj Africi 2010. godine pričao je popularni Žiga za Kurir.

Iako ne govori da priča o porodici, jer smatra da je to njegova intima, otkrio nam je kako vaspita svoju decu, odnosno uči ih da bez obzira što od rođenja žive u Španiji znaju gde su im koreni i kakva je srpska tradicija.

Pokojni Radomir Antić bio vam je selektor u reprezentaciji, zajedno ste bili na SP u Južnoj Africi. Kako ga pamtite?

- Prvenstveno, odnos sa njim je bio prijateljski, više nego poslovni. Bio je prvo čovek, a onda i trener na svom mestu. Vrhunski stručnjak. Znao je da udeli pravi savet i traži od igrača ono što očekuje. Sećam se onih naših impresivnih kvalifikacija. Cela Evropa je tada pričala i pisala o moćnoj Srbiji, njenim fudbalerima i selektoru - priseća se Nikola Žigić.

Koliko vas je pogodila iznenadna smrt Radomira Antića?

- Mnogo... Žao mi je što nas je Antara napustio. Prerano... Njegova smrt me je mnogo potresla. Nisam mogao da odem na sahranu u Madrid, tačnije niko nije mogao da ode zbog ove situacije, sem da se izjavi saučešće porodici. Tužno.

Da li je reprezentacija mogla više u grupi na mundijalu?

- Mi smo na Mundijalu 2010. bili tim. Mnogo mi je žao što tada nismo napravili bolji rezultat. A, trebalo je... Rane su to, koje ostaju i kojih se sećamo. Šteta što je Radomir Antić otišao sa mesta selektora... Ali, to su neke druge teme, ne bih hteo da ih otvaram.

U stručnom štabu ste selektora Ljubiše Tumbakovića. Može li reprezentacija Srbije da ode na EP?

- Verujem da to možemo da uradimo. Bio bi to ogroman uspeh, ne samo za srpsku fudbalsku reprezentaciju, već i za zemlju. Ne sumnjam u momke koji nose crveni dres. E, sada, treba videti kada će biti igrana utakmica sa Norveškom. I da svi momci budu zdravi i spremni.

Nikola Žigić i Milan Pavkov u reprezentaciji Srbije. Napadač Crvene zvezde imao je sjajnu prošlu sezonu, kada je bio junak utakmice protiv Liverpula. Ali, umesto da usledi potvrda u Zvezdinom dresu i reprezentaciji, usledile su povrede.

Kako vidite Milana Pavkova koji dosta stasom podseća na vas?

- Jeste... Milančeta znam iz reprezentacije, sedeli smo i pričali dosta. Nije mu bilo lako u Crvenoj zvezdi, a opet se izborio za svoje mesto i postao uzor mladima. Kad si u jednoj takvoj ekipi i kad trener ima druge ideje i kad si mu ti drugi, onda nije lako...

Šta konkretno mislite?

- Milan bi po meni trebalo da igra svaku utakmicu. To znam po sebi. Kad igraš 15 ili 20 minuta nije to, to. Nama visokim i jakim igračima treba malo više vremena da se zagrejemo, da postignemo radnu temperaturu. Volim takve igrače kao što je Pavkov, takav sam i ja bio. (smeh) Ima nešto specifično, što ga izdavaja od drugih napadača. Sličan je meni, imao je par pehova u reprezentaciji, nije mogao da igra za povrede. Trebalo je da dobije šansu i da je igrao, sigurno bi bio još bolji.

Na "WhatsApp" imate fotografiju kako držite ikonu Svetog Nikole. Možete li da nam objasnite simboliku?

- Bilo je to na proslavi duple krune 2006. godine. Ne mogu da se setim čoveka koji mi je poklonio tu ikonu. Mislim da je bio iz Sremske Mitrovice. Podigao sam je u vis, usledile su ovacije publike. Sveti Nikola je moja krsna slava. Sa velikim ponosom tu fotografiju držim na telefonu.

Šta Nikola Žigić radi privatno? Imate li neki hobi?

- Posvećen sam porodici, supruzi i deci. Posebno sada u karantinu... Uglavnom vreme provodim sa klincima, supruga i ja im pomažemo dok uče, posle je slobodno vreme rezervisano za društvene igre, najviše "Čoveče, ne ljuti se".

Hoće li neko od vaše dece da se bavi sportom?

- Imam dve devojčice i sina! Ne vršim pritisak na njih. Deca vole tenis, atletiku, sa sinom igram malo fudbal u parku. Sport je veoma bitan za njih, ali škola je najvažnija.

Zašto ste se odlučili na život u Valensiji?

- To sam rešio još za vreme igranja. Bila je to porodična odluka koju sam doneo sa suprugom. Deca ovde idu u školu, lep je grad. Slobodno vreme provodimo u Srbiji kod roditelja, sa braćom i prijateljima. Ja sam od onih koji decu uče i vaspitaju da znaju ko su i šta su, gde su im koreni i kakva im je tradicija.

Vaš brat Branko gura dobro u Proleteru iz Novog Sada. Da li razmenjujete iskustva?

- Meni je drago, što je on posle završetka karijere nastavio kao trener. Deluje mi ozbiljno, moderno shvata fudbal. Ide mu dobro, Proleter ostvaruje rezultate što je ogledalo njegovog rada.

Kako gledate na to što je dosta vaših bivših saigrača iz Zvezde u fudbalu?

- Mene to raduje, znači da smo bili dobri. Moji bivši saigrači postanju cenjeni treneri. Lala (Nenad Lalatović op.a.) je u Novom Sadu, kum Šaki (Dragan Šarac op.a.) tamo je sa njim, Vidak Bratić takođe. Đole (Slavoljub Đorđević op.a.) i Mlađa (Dragan Mladenović op.a.) u Zvezdi, Kapka (Bojan Miladinović op.a.) je u Kruševcu, Lune (Aleksandar Luković op.a.) i Džin (Dušan Anđelković op.a.) u Grafičaru. Mare (Marko Perović op.a.) i Ranđelović su u Kini, Milijaša sam pomenuo ranije... Piksi Kovačević takođe... Neki su menadžeri, kao braća Dudić - zaključio je Nikola Žigić

Sutra objavljujemo treći, najveći i poslednji deo intervjua sa Nikolom Žigićem u kojem nam je pričao o svom dolasku u Crvenu zvezdu, kaljenju, konkurenciji, Slavoljubu Muslinu, potcenjivanju i prozivkama od strane Partizana i Lotara Mateusa, ali i utakmicama sa PSV Ajndhovenom, Zenitom, Romom i Strazburom, odnosu sa Valterom Zengom. Zatim o tome kako je i zašto propao milionski transfer u Vest Hem, te odlasku u Španiju, a potom i Englesku gde je Birmingemu doneo trofej posle 43 godine.

Kurir sport/ Aleksandar Radonić

Foto Kurir

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: