Boško Đurovski prisetio se zajedničkih dana provedenih sa Markom Elsnerom dok su igrali u Crvenoj zvezdi

Smrt Marka Elsnera potresla je sve u Crvenoj zvezdi. Njegov najbolji prijatelj iz dana na Marakani Boško Đurovski bio je potresen vešću iz Ljubljane, da je nekadašnji Zvezdin libero primenuo posle duge i teške bolesti.

- Brat Milko mi je iz Slovenije javio da je Marko umro. Baš me je pogodilo. Ljudina, čovek veseljak koji je obožavao Crvenu zvezdu i Srbiju - onako na prvo, što bi se reklo, krajnje emotivno rekao je Boško Đurosvki o svom prijatelju.

untitled1.jpg
Printskrin 

Marko Elsner došao je u Crvenu zvezdu 1983. godine, a Boško se prisetio tih dana.

- Prihvatili smo ga odmah. Imao je čistu dušu, to se odmah vidi. Milan Janković, Marko Elsner i ja smo bili najbolji, onako najbliži. Pravi kućni prijatelji. Sa nama su se družili i Mitar Mrkela, Jovica Nikolić i Husref Musemić. Imao je dva sina Luku i Roka, a njegov otac Branko bio je poznat fudbaler.

11111111111111111111111.jpg
Pritnscreen 

Najveći porok Marka Elsnera bio je duvan. Prema informacijama iz Slovenije, ni do pred smrt se nije odvajao od cigareta.

- Bio je strastven pušač! Palio je jednu cigaretu, za drugom. Stalno smo ga zezali zbog toga. Na poluvremenu smo ga začikavali da u toalet odlazi da bi pušio... Nije se ljutio, samo je znao da nam se nasmeje. Tuga, sad mi ta slika ne izlazi iz glave. Ali, Marko je bio takav. Kao Johan Krojf! Nije mogao da se suzdrži od cigareta.

Marko Elsner kao fudbaler ostavio je upečatljiv trag u istoriji Crvene zvezde.

- Došao je u Crvenu zvezdu kao vezni igrač. Trebalo je da zameni Pižona (Vladimira Petrovića op.a.), ali je bio fizički slab. Onda je trener Gojko Zec odlučio da mene i Elsnera rotira. Mene je stavio u vezni red, a njega na mesto libera. Odlično smo se uklopili. Bio je izuzetno inteligentan igrač. Kada je čuvao napadača "1 na 1" znao je bukvalno da čučne ili sedne na travu, a onda takvom brzinom startuje i uzme loptu.

dobric-dado01.jpg
Dado Đilas 

Još jedne anegdote i prisnosti sa Markom Elsnerom prisetio se Boško Đurovski.

- Bio je nekako poseban, svoj. Sećam se sada, kada smo bili u karantinu, imali smo zajedničke ručkove i večere. A, Marko je sporo jeo, polako i lagano. Mi smo ludeli zbog toga, jer dok svi ne završimo sa jelom, nismo smeli da ustanemo od stola. A, on nije želeo da menja svoje navike. Eto, tako ću ja da pamtim svog druga Marka - istakao je Boško Đurovski.

Kurir sport/A. Radonić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: