Neverovatna priča o italijnskom umetniku sa loptom...

Legendarni italijanski fudbaler i trener Đuzepe Meaca ostaće upamćen kao jedan od najboljih fudbalera u istoriji ove igre.

1979. godine stadion u Milanu je dobio ime po ovom fudbalskom umetniku.

Meaca je rođen 1910. godine, a na fudbalsku scenu ušetao kao 17-godišnjak u dresu Ambrosiane (današnji Inter iz Milana).

Dva puta je osvajao italijansko prvenstvo i jednom Kup, a početak Drugog svetskog rata dočekao je van fudbalskog terena, navodno zbog loše cirkulacije u nozi. Propustio je čitavu godinu, a već naredne prešao je u redove najvećeg rivala svog matičnog kluba, postao je igrač Milana. Sezonu 1942/43. proveo je u Juventusu, a do kraja rata je igrao nazvanično za Vareze.

116830803-1211527689181341-3217100739870682872-n.jpg
Foto: Printskrin

U reprezentaciji Italije debitovao je 1930., na utakmici protiv reprezentacije Švajcarske 4:2 (strelac dva gola), a oprostio se 1939. utakmicom protiv Finske (3:2). Ukupno je za reprezentaciju odigrao 53 utakmice i postigao 33 gola. Učestvovao je na dva Svetska prvenstva 1934 i 1938, na kojima je Italija bila prvak sveta.

Meaca je tri puta bio najbolji strelac italijanskog šampionata. Bio je umetnik driblinga. Najveće zadovoljstvo bilo mu je da predribla golmana i da sa loptom uđe u gol.

"Meaca je bio veliki, nepobediv, čak i kad bi povremeno ušao u strašne krize izazvane seksulanim životom i strašću prema fudbalu. Kada bi na terenu uzeo loptu, činio je stvari zbog kojih bi ceo stadion gledao otvorenih usta" govorio je o Đuzepeu bivši potpredsednik Intera Đuzepe Prisko.

Mama sakrivala obuću

Mama nije želela da Đuzepe trenira fudbal. Radila je u porodičnoj mesari i smatrala je da gubi vreme jureći za loptom. Čak je bila prisiljena da mu sakriva obuću kako ne bi išao na fudbal. Međutim, time ništa nije uspela da postigne. Meaca je naučio da igra bosonog.

Kada je napunio 12 godina konačno je dobio dozvolu da počne da trenira u lokalnom klubu Gloria, a jedan navijač oduševljen njegovim fudalskim veštinama mu je kupio prve kopačke.

Meacin zaštitni znak bilo je oduzimanje lopte na sredini terena, slalom kroz čitavu odbranu, varka kolmana i rutinska završnica.

Nije mogao bez "dama noći"

Ostavio je neizbrisiv trag na fudbalskim terenima, a može se reći da je to uradio i po italijanskim bordelima. Bio je zavisan od seksa. I dan danas kruže priče da je popularni Pepino pre utakmice redovno posećivao "dame noći" kako bi bio spremniji za nastupe.

Kurir sport