RADIO DOMAĆI I VEČERAO U AUTU, A DANAS JE HEROJ LAJPCIGA: Holivudska priča igrača koji je ispisao istoriju Lige šamiona

Lajpcig je u četvrtak uveče u Lisabonu pobedio Atletiko Madrid 2:1 i ušao u polufinale Lige šampiona

"Potpuno nestvarno. Znam da je bio odbitak, ali me nije briga, prihvatam i takav gol. Moj život i život kluba u poslednje vreme je kao ubrzani film, a sad nas čekaju Nejmar i Mbape. Veliki izazov, ali mi smo spremni", rekao je mladi Amerikanac rođen 1999. koji je u karijeri i u životu imao mnogoizazova, ali ih je sve preskočio.

Rođen u malom mestu u saveznoj državi Njujork, Adams je odrastao bez oca. Majka Melisa rodila ga je sa samo 22 godine, a otac za malog Tajlera nije pokazivao interes. Iako su imali sve što im je trebalo, Melisa nije lako odgojila sina.

"Bili smo samo nas dvoje, ali još od malih nogu pomagao mi je u svemu. Ako je trebalo čistiti sneg ispred kuće da možemo ići u školu, on bi tražio svoju lopatu. Uvek je nudio pomoć i pokušao olakšati sve što sam radila", rekla je Melisa.

"Naš život često je izgledao kao vožnja u lunaparku. Uvek smo imali jedno drugo i sve smo zajedno proživljavali. Mama je mnogo radila, a nakon posla bi satima bila u čitaonici i učila za ispite na fakultetu. Ja bih satima sedio kraj nje, uz nju sam naučio koliko predanosti je potrebno da se ostvari ono što si zacrtao", napisao je Adams pre dve godine.

Bio je solidan plej u školskoj košarkaškoj ekipi, ali mu je najveća strast uvek bio fudbal. Postao je sve bolji, a vrhunska skauting mreža Njujork Red Bulsa imala ga je na radaru još dok je bio dete. Kad je navršio 13 godina dobio je poziv da se pridruži njihovoj akademiji. Trening-centar bio je udaljen stotinjak kilometara od njihovog doma pa je Melisa nekoliko puta sedmično vozila sina na trening.

"Mama je osetila da se prilika da treniram u Red Bulsima ne sme propustiti. Napravila je sve da mi to omogući iako joj nije bilo lako. Na putu za trening sam rešavao domaće zadatke, a u autu bismo na povratku večerali. Nije bilo vremena jer bi bilo već 11 sati uveče kad bismo se vratili kući, a morao sam ustati u 7 za školu. Tako smo živeli dve godine", prisetio se Adams.

U to vreme njegov i majčin život se počeo menjati. Ne samo zbog toga što je Tajler bio sve bolji nego i zato što je mama nekoga upoznala.

"Jedan dan u razredu mi se obratio Daril, s kojim se inače nisam previše družio. Rekao mi je da mu je tata rekao da sam ja dobar fudbaler i da i on kreće sa mnom na treninge. Rekao je da misli da moja mama i njegov tata često razgovaraju", rekao je Adams, koji u tom trenutku nije imao pojma da će mu Daril, uskoro postati brat.

Njihovi roditelji su se venčali i Tajler i Melisa više nisu bili sami, imali su porodicu. Preselili su se kod Sallvenovih i Tajler je živeo s trojicom braća. Nije znao da je njegova nova porodica luđa za fudbalom. Njegov očuh je rođen u Škotskoj i u Njujork se doselio kad je imao 17 godina.

"Svi su navijači Rendžersa, a to je ljubav kakvu mi Amerikanci ne poznajemo. Budući da im je Seltik najveći rival, a rival je preslaba riječ za to, na porodičnim ručkovima ne smem nositi zelenu majicu. Jednom sam to uradio i rekli su mi da se moram presvući. Mislio sam da se šale, ali zaista je bilo tako. Moj ujak je i psa nazvao Rendžer, a kad kažeš 'Seltik', pas reži", rekao je Adams i dodao:

"Bilo je čudnih trenutaka kad bi neko od moje braće rekao da sam im ja brat. Mama mi je bela, moj novi tata je beo, a ja tamnoput. Znalo je biti smešno, ali navikao sam se."

Paralelno sa promenama u privatnom životu počele su se događati promene i na terenu. Tajler se sve više počeo isticati u mlađim kategorijama Red Bulsa i u njihov trening-kamp sve češće su počeli dolaziti i ljudi iz fudbalskog Saveza. Godine 2014. dobio je poziv da se pridruži U-17 programu na Floridi i nakon što je oduševio sve trenere pozvan je u U-17 reprezentaciju za prvenstvo Srednje Amerike, na kom je bio jetdan od ključnih igrača. U međuvremenu je potpisao i prvi profesionalni ugovor s klubom Njujork Red Buls II i od prve plae mami kupio automobil - novu Hondu Akord.

"Mogao je kupiti i bolji automobil od toga, ali nisam mu dozvolila. U današnje vreme bitno je da klinci ostanu na zemlji i da se ne zanesu", rekla je Melisa, koja je u međuvremenu diplomirala.

Tog leta, 2015. godine, Adams je bio vođa druge ekipe Red Bula, a na američku turneju stigao Čelsi. Dečak se radovao utakmici jer je njegov brat Doni navijač Čelsija. Znao je da nema šanse da igra, ali je bio srećan što će barem gledati meč sa tribina. Kad se vratio s treninga dan pre te utakmice, zazvonio mu je mobilni. Zvao ga je trener.

"Pitao me kako sam i kako se osećam. Rekao sam mu da sam dobro, a on mi je rekao da mu je drago jer ću sutra igrati protiv Čelsija", prisetio se Adams.

Naime, dva dana posle utakmice sa timom iz Londona Bulsima je sledila važna utakmica u MLS Kupu. Trener je želeo sačuvati tim za taj susret pa je prvi sastav protiv Murinjovog Čelsija popunio igračima iz drugog tima.

"Porodica me je dvela, a tu je već bio autobus s Čelsijevim igračima, koji su izlazili. Eden Azar, Fabregas, Kutroa,... Nekoliko metara od nas. Doniju je od šoka sve ispalo, jer ih je sve imao u timu na Fifi. To je bio trenutak kad sam shvatio da oni više nisu moji junaci i idoli, nego konkurenti. Shvatio sam da postajem profesionalac", rekao je Tajler.

Čelsi je brzo poveo i mirisalo je na 6:0, koje je Doni prognozirao. Njujork je izjednačio u drugom poluvremenu, a onda se dogodilo nezamislivo. Adams je odlično pratio akciju i u pravo vreme utrčao na centaršut i glavom pogodio za vođstvo Red Bulsa, koji su na kraju slavili 4:2.

"To je trenutak u kom se osećate kao da ste pod vodom. Tišina. I onda erupcija oduševljenja na tribinama. Nemam pojma kako sam se tamo našao i nisam znao kako da slavim. Pogledao sam prema tribini i video mamu kako plače. Ona je diplomirala, a ja sam postao profesionalni fudbaler. Uspeli smo. MI smo uspeli", napisao je Adams.

Kasnije te godine briljirao je na Svjetskom prvenstvu do 17 godina u Čileu, a u 2016. bio je standardni član prve ekipe Njujorka i prvi koji je do tog statusa došao kroz klupsku akademiju. Bio je glavni igrač u pohodu na finale MLS Kupa, a krajem 2017. godine dobio je poziv u reprezentaciju Sjedinjenih Država za prijateljsku utakmicu protiv evropskog prvaka Portugala.

"Nemam tremu pre utakmica, ali pre te sam imao. Tresle su mi se noge i prolazili su me trnci. Čovjče, prvi nastup za reprezentaciju pa protiv evropskog prvaka! Nikad to neću zaboraviti", prisetio se Adams, koji je uskoro s Red Bulsima stigao do polufinala Konkakaf Lige šampiona.

"Nikad ne biste rekli da je on najmlađi igrač. On je muškarac na terenu u kojeg se ugledaju stariji igrači. Neustrašiv je, ništa ga ne može skrenuti s puta i nema te utakmice ili tog protivnika kog se on danas boji. On je igrač koji potiče timski duh, koji spaja ljude i siguran sam da će biti stub reprezentacije u budućnosti", rekao je Džesi Marš, tadašnji trener Njuroka, a danas Salcburga.

Mreža koju je Red Bul uspostavio po svetu uskoro je omogućila Maršu da ode u Austriju, a Adamsu da se u zimu 2019. preseli u Lajpcig za tri miliona dolara. Iako je tad imao samo 18 godina, stilom igre i pristupom prerastao je MLS i bio je spreman za Bundesligu i evropski fudbal. Odmah je postao je standardni član ekipe pre nego što je povredio prepone. Nakon pauze zbog koronavirusa trener je počeo dozirati njegovu minutažu kako bi ga vratio u ritam, a Adams mu se odužio najvažnijim golom u istoriji kluba.

Njegov najveći kvalitet je činjenica da može igrati na tri pozicije. Trener ga najviše koristi kao zadnjeg veznog, ali zbog trkačkih sposobnosti jednako dobro igra desnog beka, pa čak i desno krilo. To su kvaliteti koje u današnjem fudbalu znače mnogo jer se od igrača sve više traži polivalentnost.dao

Adams, koji je u međuvremen završio srednju školu, a sad studira, je prvi Amerikanac koji je dao gol u četvrtfinalu Lige šampiona

Kurir sport