Legendarni novinar i pisac Duško Radović umro je na današnji dan 1984. godine u Beogradu.

Bio je urednik "Pionirskih novina", urednik programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine urednik Studija B.

Dela ovog pesnika prevedena su na sve značajnije svetske jezike. Dobitnik je najuglednijih nagrada u tadašnjoj Jugoslaviji.

Svi pamte njegovu popularnu radio emisiju "Beograde, dobro jutro", a posebnu čast mu ukazuju navijači Partizana.

Svi kojima je crno-bela boja mila, sa posebnim pijetetom pamte čoveka koji je među svoje najveće ljubavi ubrajao Partizan. Duško je bio majstor reči. Nikada naša književnost, a o sportu i da ne govorimo, nije imala takvog pesnika i pisca koji je bio škrt na rečima, a istovremeno bogat mudrošću, dubinom misli, humanošću...

Dve njegove misli imaju gotovo programsku snagu za navijače crno-belih.

"Za druge se navija, Partizan se voli".

"Ja molim igrače Partizana da pobede danas, ako mogu. Ako ne mogu, onda drugi put, kad budu mogli".

Njegova krilatica "Za druge se navija, Partizan se voli" postala je filozofija Partizanovog navijača i suština pripadanja Partizanu u samo jednoj rečenici.

Da ovaj mrgud široke duše nije pao u zaborav crno-bele navijačke armije, svedoči i mural sa beogradskih ulica, ali još više to što se britke misli i duhovite opaske Duška Radovića, što o Partizanu, što o životu uopšte, i danas citiraju i što nisu izgubile ništa na svojoj aktuelnosti.

Kurir sport