U Partizan je došao pre skoro mesec dana iz slovenačke Olimpije, kada se pred kraj priprema pridružio ekipi na Zlatiboru. Maki Banjak, novo pojačanje u redovima crno-belih, sada je jedan od standardnih igrača na mestu štopera pored Uroša Vitasa, Bojana Ostojića i Igora Vujačića.
Za sajt Partizana, Banjak govori o prvih mesec dana u crno-belom taboru.

Maki, skoro si mesec dana u timu, kako se osećaš ?

– Stvarno dobro. Imao sam zaista topao doček od navijača koji su mi stalno pisali i pre mog dolaska, a i sada. Ali, ono što mi je najvažnije je da su me odlično prihvatili saigrači!

Na samom startu sezone smo imali malih problema. Nismo igrali dobro u Novom Pazaru i to je za sve bio težak period. Kako si se ti nosio sa tim budući da si tek došao?

– Uvek volim da kažem: ‘Kraj nečega ili jedne stvari je uvek bolji nego njen početak. Počeli smo loše, ali hvala Bogu sada smo mnogo bolji neko upravo na tom početku, što je najvažnije. Ono što je bilo tada ne možemo promeniti, ostaje u prošlosti, a mi moramo da smo skoncentrisani na ovaj trenutak.
A kako sam se tad osećao?Pa, kao i moji saigrači. Osetio sam i stid i bes. Želeo sam da pomognem svom timu tada, jer pre ću da patim i borim se do poslednje kapi znoja na terenu, nego da ih ugodno gledam preko malih ekrana.

Za sada igraš najviše sa Urošem Vitasom po toj zadnjoj liniji. Sa kim još voliš da sarađuješ najviše na terenu?

– Mislim da se Vitas i ja dobro dopunjujemo, po mom nekom mišljenju. Dosta pomažemo jedan drugom i ono što je izuzetno važno je što dosta pričamo. Ne samo tokom utakmice, već i pre nje. A sa kim posebno? Odgovor je Partizan! Za mene nije važno ko je na terenu, mi smo tim i kao tim dajemo golove i pobeđujemo.

Šta je po tebi najveći kvalitet Partizana?

– Imamo dobre igrače koji na prvom mestu vole da igraju fudbal. Za mene je najveći kvalitet to što imamo igrače koji u svakom trenutku mogu da naprave razliku! E,to je najvažnije.

Teren na stadionu Partizana i širom Srbije nisu isti. Nekada baš i zbog toga nije lako za igru. Kako se prilagođavaš?

– Ne brinite, već sam primetio ( smeh) U svakom slučaju u svakom trenutku moramo biti realni i da znamo šta nas čeka kada igramo sa strane. Najvažnije je da uvek pokušamo da igramo najbolji fudbal, da se prilagodimo situaciji i iz nje, kakva takva bila uvek uzvučemo tri boda!

Kako ti je brat?

– Dobro je, još nema klub, trenira i vodi računa o meni!

Kako ti se dopada Beograd?

– Veoma. Lep grad sa divnim mestima i za šetnju, izlazak, sa puno lepih restorana. Zaista pruža mnogo mogućnosti za uživanje sa porodicom i prijateljima.

Igrao si protiv RFS-a. Šta nam možeš reći, na šta da obratimo pažnju?

– Svaka utakmica je utakmica za sebe. Promenili su do sada mnogo igrača, a sada doveli i nove, ali ja zaista nikada ne volim da pričam o protivnicima. Uvek se trudim da budem bolji sutra nego što sam bio danas. Mislim da oni i neće igrati ofanzivno protiv nas, već na kontra napade.

Da li Partizan može do titule?

Sve je moguće, ako u to veruješ!
(Evanđelje po Marku 9:23)

Kurir sport