DA LI ĆE UPRAVA IZ HUMSKE ZABORAVITI ''ŽILE INTERNACIONAL''? Da li je vreme da tri V malo progledaju kroz prste!?

Andrija Živković od pre par dana postao je slobodan igrač.

- Septembra 2014. godine, rukovodstvo Partizana na čelu sa gospodinom Đurićem potpisalo je ugovor sa jednim investicionim fondom po kom je 50 posto ekonomskih prava na Živkovića prodato upravo tom investicionom fondu. U to vreme, Andrija nije bio ni na fudbalskoj mapi, priliku je dobijao samo sa klube, a bilo je slučajeva kada nije bio ni u protokolu. Onda se desio Novi Zeland 2015. godine i SP za omladince kada je Živković ’’eksplodirao’’ i kada je njegova cena na tržištu drastično skočila. Nakon toga, Živković je igrao sjajno i u dresu Partizana sa kojim je izborio igranje u Ligi Evrope. Krajem 2015. godine na adresu kluba stiže ponuda Benfike od 5 miliona evra, što bi crno-bele tada izvuklo iz krize, jer je te 2016. godine Partizan praktično bio bez dinara. Živković odbija da napusti Partizan, pod izgovorom da ne želi još da napusti klub, iako mu na leto 2016. godine ističe ugovor i tada bi kao slobodan igrač i bez obeštećenja klubu, uz mnogo veću paltu, mogao da ode negde. To se na kraju i dogodilo - ispričao je Vuletić tada i dodao.

- Ono što je još gore u celoj priči jeste činjenica da po ugovoru koji je potpisao Dragan Đurić sa tim investicionim fondom godinu ranije, Partizan je bio dužan da prihvati prvu ponudu koju dobije od nekog kluba, a ukoliko se to ne desi, Partizan je bio dužan da plaća penale u vrednosti 50 posto dostavljene ponude, tačnije 2.5 miliona evra u ovom slučaju. Pa tako Partizan umesto da zaradi 5 milona evra, on je bio dužan da plaća 2.5 miliona. Da to ne bude sve postarao se roditelj Živkovića. Naime, otac Andrije Živkovića je zajedno sa Andrinjim menadžerom napravio novi investicioni fond pod nazivom ’’Žile internacional’’ koji od Benfike na ruke dobija 3 miliona evra i tako Živković odlazi u Benfiku, a Partizan je morao da otplaćuje penale od 2.5 milona evra umesto da prihoduje 5 miliona - zaključio je Vuletić.

Sada se postavlja pitanje da li je pravi trenutak za povratak Živkovića u crno-beli tabor i da li je uprava spremna da progleda kroz prste i napravi odličan posao.

Naravno, pod znakom pitanja je ''amin'' i navijača koji odlično pamte ''poslove'' porodice Živković.

Ono što ovom poslu može da da vetar u leđa svakako jeste današnji odlazak Ivanovića u Olimpiju, pa česti problemi sa povredama Markovića, ali i ograničenje sa brojem stranca u domaćem šampionatu koje bi u ovom slučaju bio jedan veliki plus. Uz to, Živković odlično poznaje klub i igrače, tako da ne bi imao standardnih problema sa prilagođavanjem i navikavanjem na sredinu i okruženje. Upravo to je ono što je Miloševiću preko potrebno u ovom trenutku s obzirom na borbu na više frontova i ciljeve na istim.

Živković je u Benfiku došao na leto 2016. godine upravo iz Partizana. Nastupio je na ukupno 86 utakmica za portugalski klub i postigao samo četiri gola.

Trenutna tržišna vrednost Živkovića je tačno 4 miliona evra, po specijalizovanom sajtu Transfermarkt, ali gotovo sigurno popularni Žile bi za mnogo manje novca prešao u klub gde bi mogao da ima zagarantovano mesto u prvih 11 ili mu je novac još uvek u prvom planu? Saznaćemo uskoro.

Podsetimo, Živković je najpre nastupao za FK Nacional iz Niša a tu je njegov talenat brzo zapažen od strane skautske službe beogradskog Partizana, pa se već kao mlađi pionir preselio u „crno-belu“ akademiju u Zemunu.

Za seniorski tim Partizana debitovao je 28. aprila 2013. na meču protiv Novog Pazara, a svoj prvenac u crno-belom dresu postigao je 25. avgusta iste godine protiv Radničkog iz Kragujevca. Svoj evropski debi imao je 29. septembra 2013. u porazu svog tima protiv švajcarskog Tuna (0:3), u plej-ofu za UEFA ligu Evrope. U izboru Zajednice superligaša Živković je proglašen za najboljeg mladog igrača jesenjeg dela šampionata Srbije u sezoni 2013/14. Žiri koji je doneo ovu odluku činili su šefovi stručnih štabova svih 16 timova koji nastupaju u Superligi.

Dana 1. marta 2014. na utakmici protiv niškog Radničkog (2:1) postao je najmlađi kapiten u istoriji kluba sa samo 17 godina, sedam meseci i 18 dana starosti, pa je još jednim povodom ušao u anale fudbalskog kluba Partizan. U sezoni 2014/15. sa Partizanom je osvojio šampionsku titulu, a potom mu je zamalo izmakao plasman u eliminacionu fazu UEFA Lige Evrope.

Poslednjih šest meseci ugovora sa Partizanom bio je u nemilosti uprave jer nije želep da produži ugovor s crno-belima, o čemu smo već pisali. Odstranjen je iz prvog tima i prebačen u Teleoptik, u kojem je ostao do 30. juna 2016, kada mu je i zvanično istekao ugovor sa Partizanom.

U decembru 2012. tadašnji selektor Srbije Siniša Mihajlović nameravao je da ga pozove u A tim za meč protiv Iraka, koji je naknadno otkazan. Nije imao sreće da debituje ni protiv Velsa (3:0) u septembru 2013. zbog problema s vizom za Ujedinjeno Kraljevstvo. Konačno, debitovao je 11. oktobra 2013. za seniorsku reprezentaciju Srbije sa samo 17 godina i 92 dana na oproštaju Dejana Stankovića protiv Japana (2:0) u Novom Sadu, čime je oborio rekord Mitra Mrkele i postao najmlađi reprezentativac u istoriji nacionalnog tima. U junu 2015. po opštoj oceni bio je najbolji igrač Svetskog omladinskog prvenstva na Novom Zelandu, na kome je reprezentacija Srbije postala šampion sveta.

Autor: N. Ilić