LALA POSTAJE LALA: Novi Sad je moja kuća, Zvezda je majka koja me odbacila, a Vojvodina majka koja me usvojila

Nenad Lalatović, trener Vojvodine koji je tri puta zaredom tukao Partizan, govori o klubovima koje najviše voli

- Vojvodina mi je pružila mnogo. Ono što je meni Zvezda dala kao igraču, to mi je Vojvodina dala kao treneru. Kako to doživljavam. Imate majku, ona vas odgoji, da vam sve, a onda vas najuri iz kuće, baš onako kako sam ja otišao iz Zvezde. Rekla mi je idi, ne zanimaš me, bori se na ulici - sa dosta gorčine u glasu priča Lalatović i nastavlja:

- Ja sada imam drugu majku, koja me je prihvatila. Obe majke se vole, i ona koja me je rodila i ova, koja me je usvojila. Ovde se osećam prelepo, osvojio sam prvi trofej. Novi Sad je grad gde ću sigurno ostati da živim, u Beograd se neću vratiti. Uskoro ću ovde da kupim stan. Moje prebivalište biće u Novom Sadu, ovde sam našao mir. Beograd je moj grad, volim ga, ali smeta mi gungula, treba mi mir, a to imam ovde u Novom Sadu.

Dotakao se Lalatović i nekih priča o regularnosti i stalnih prozivki sa ljudima iz Partizana.

- Nikada nisam učestvovao u nameštenim utakmicama. Ko će meni da dođe i kaže Nenade, ovo moramo da namestimo. Nema šanse. Kažu za mene da sam lud, kako meni onda da kažu, hej namesti... To kod mene ne može! Kako ja, da vodim nameštenu utakmicu. Ne znam kako se to radi. Kao igrač i kao trener nikada nisam igrao, ni vodio nameštenu utakmicu. Ako je nešto i bilo, ja za to nisam znao. Dobio sam prozivke iz Partizana. Kažu, reci Lalatoviću! Pogini Lalatoviću! Poginuo bih ja, da znam. Ali, sam siguran da oni znaju. Pa, neka izađu i neka kažu. Znaju oni dobro šta rade poslednjih 15 godina.

Nenad Lalatović smatra da je najpotcenjeniji srpski fudbalski trener. I to obrazlaže ovako:

- Da bilo koji drugi trener ima rezultate kakve imam ja, njega bi dizali u nebesa. Ovako... To niko neće da napiše. Ja sam jedini trener koji radi preko 10 godina i ima skoro 60 odsto pobeda, u svim takmičenjima. To je podatak TV Arena i može lako da se proveri. I to u kontinuitetu, bez dana pauze. I to se tako prećuti. Da kojim slučajem nosim laptop, da se šlihtam, onda bi se to potenciralo. Onda bi za takvog rekli da je budućnost srpskog fudbala. Ne, nije, to nije budućnost srpskog fudbala. Budućnost srpskog fudbala je da pričaš da te narod razume, a ne da prodaješ termine na latinskom jeziku.

Kao trener, Nenad Lalatović daje sebe klubu koji vodi.

- Ja sam profesionalac, svaki klub vodim isto. Bilo to u Crvenoj zvezdi, Borcu iz Čačka ili sada Vojvodini. Svaki trening vodim isto, a kamoli utakmicu. Rekao sam mojim igraćima, kad me budete videli da trening ne vodim sa emocijom, onda i vi tako radite.

Na poseban način sprema ekipu za utakmice.

- Kad vidim drugog trenera znam da nije bolji od mene i da mogu da ga pobedim. To isto govorim mojim igračima. I oni treniraju kao i mi, i oni su ljudi od krvi i mesa. Samo takvim pristupom možeš da motivišeš igrača i iz njega izvučeš ono najbolje. Tako im oteraš strah, ako ga ima. Pred finale kupa, rekao sam momcima da je to naš trenutak istine, da nam je Bog sada ukazao šansu i da treba da je iskoristimo. Volim da čitam knjige o velikim vojskovođama i njihovim govorima. Ako protivnik u meni vidi strah, onda je gotovo. A, oni u meni treba da vide strah.

Nenad Lalatović otkriva da voli da se prepire sa sudijama, ali da ih nikada ne psuje, jer je drugačije vaspitan:

- Kad se prepirem sa sudijama ne psujem ih. Kažem im - Šta si to uradio, zašto me ubijaš... U Nišu u kupu, rekao sam Grujiću što si produžio šest minuta? Da su oni vodili produžio bi tri minuta. Isključio bi on mene, da sam psovao, ali nisam - objasnio je Nenad Lalatović.

Kurir sport

Tekst: Aleksandar Radonić

Foto: Nemanja Nikolić