JUGIN OFICIR ISKREN I EMOTIVAN: Jugović je ponos 63. padobranske brigade, mnogo bih voleo da ga opet vidim i zagrlim

Hasan Omerović dirnut pričom Vladimira Jugovića o njemu i elitnoj jedinici poželeo da se sretne s njim posle 20 godina

- Vladimir Jugović će uvek biti deo naše jedinice!

Način na koji su se upoznali Hasan Omerović i Vladimir Jugović bio je poseban.

- Kada je došao u jedinicu raspoređen je u vod za pakovanje padobrana. Bio je nizak rastom, ali kada sam mu video noge, odmah sam znao da je fudbaler. Pitam ga, gde igra? On kaže - u Zvezdi! Rekoh mu, nikad nisam čuo za tebe, a navijam za Zvezdu. (smeh) A, on će meni, tek ćete da čujete. Bio mi je simpatičan odmah na prvi pogled.

Nekadašnji oficir potom potvrđuje Jugovićevu priču da je baš on bio zaslužan da Vladimir ostane u padobrancima ceo vojni rok.

- Posle tri meseca Jugović je trebalo da dobije prekomandu. Dva puta sam ga sreo u vojnom krugu i pitam ga da li bi hteo da ostane u Nišu. Odgovor je bio potvrdan. Kasnije je prošao svu specijalnu obuku na zemlji, jedino nije skakao, iako je imao želju. Hteo je da skače iz aviona, ali smo se i on i mi plašili zbog njegove karijere, tako da smo od toga odustali.

Hasan Omerović emotivno otkriva da bi mnogo voleo da ponovo vidi Jugovića.

- Voleo bih da se opet sretnem s njim. Da ga zagrlim. To mi je velika i jedina želja. Poslednji put smo se videli pre 20 godina, u hotelu Hajat. Mnogo je dobar momak. Veličina! Poklonio sam mu crvenu beretku, bio je srećan i ponosan zbog toga. Moja želja je da nas vi iz Kurira spojite, da napravimo i jedan zajednički intervju.

Legendarnog srpskog fudbalera čeka priznanje od strane 63. padobranske brigade.

- Ostao nam je u srcu, posebno delu starešina koji je tada bio u jedinici. Uvek je dobro došao. Javno kažem da će biti pozvan od strane nas veterana i biće mu uručena jedna specijalna povelja.

Čelnici Crvene zvezde posećivali su Vladimira Jugovića u kasarni u Nišu.

- Sećam se da su jednom došli Džajić i Cvetković, mislim da je bio i pokojni Šekularac. Zatražili su od mene da Jugoviću omogućim da trenira sa Radničkim iz Niša. Za mene kao velikog navijača Crvene zvezde to nije bio problem. Međutim, posle tri treninga Vlada se razočaran vratio u kasarnu. Kaže, nije to to. (smeh) Radije bi da ostane da trenira sa mnom džudo, rvanje i teretanu. I to je dalo rezultat. Kada je došao u vojsku dizao je 50 kila iz benča, a kada je odlazio 120 kilograma.

Jugović nam je otkrio da je bio na vojnoj vežbi bojevog gađanja kada je Crvena zvezda ugostila Milan 1988. godine. Hasan Omerović setio se šta su radili u kasarni kada je igrana prva utakmica u Italiji.

- Bio sam dežurni to veče, kažem Jugoviću da namesti TV da gledamo Milan i Zvezdu u Kupu šampiona. Milan strašan, tamo Gulit, Rajkard, Van Basten, mnogo italijanskih reprezentativaca... A, Jugović meni kaže, igraću ja protiv njih. (smeh) Nisam mu verovao, šalio sam se sa njim. Ali, je na kraju uspeo. Uvek je verovao u sebe i znao šta hoće u životu.

Fotografija sa Žabljaka na snegu je iz lične arhive Hasan Omerovića.

- Uh, tu sam ga mnogo maltretirao. (smeh) Ali, naučio je da skija, fenomenalno je to radio. Skijali smo se goli do pojasa, i onda rešili da to ovekovečimo. Tako mi je i ostala uspomena na njega.

Padobranska 63. brigada imala je i svoj fudbalski tim za koji je igrao Vladimir Jugović.

- Ma, to su divne uspomene. Sećam se naših fudbaskih dana, imali smo svoju ekipu kao jedinica. Juga je igrao za 63. padobransku na jednim radničkim igrama. Uzme on tako loptu i od gola do gola. Sećam se, kao juče, dao je devet golova na jednom meču. I mi tako osvojimo turnir. Pitaju protivnici, ko vam je ovaj mali. Gde igra? Ja kažem, pojačanje iz Zvezde. (smeh)

Vladimir Jugović trebalo je da bude član zlatne generacije YU fudbala iz Čilea, ali nije otišao na mundijal zbog povrede.

- Pričao mi je da je slomio palac na nozi i da zbog toga nije otišao u Čile. A, oni su postali prvaci sveta. Eh, šteta što nije tamo igrao - konstatovao je Omerović.

Kurir sport/Aleksandar Radonić