Legendarni srpski fudbaler Dragan Džajić nalazi se među kandidatima za najbolji tim u istoriji fudbala, u izboru Frans fudbala.

Čuveni francuski list ove godine zbog pandemije korona virusa neće dodeliti Zlatnu loptu, ali je pokrenuo akciju izbora najboljeg tima ikad, a Džajić se našao među kandidatama za najbolje levo krilo/napadača.

Rivali legendarnom fudbaleru Crvene zvezde u glasanju biće Oleg Blohin, Kristijano Ronaldo, Rajan Gigs, Tijeri Anri, Rivaldo, Rivelinjo, Ronaldinjo, Karl-Hajnc Rumenige i Hristo Stoičkov.

Ukupno 170 novinara širom sveta biraće najbolje u istoriji po pozicijama.

Džajić je jedini fudbaler iz regiona koji se našao na listi kandidata, uz brojne legende svetskog fudbala.

Rezultati glasanja biće saopšteni krajem decembra.

whatsapp-image-20191221-at-13.52.25.jpg
Ana Paunković 

Džajić je rođen 30. maja 1946. na Ubu, gde je u Jedinstvu načinio prve fudbalske korake.

Dragan Džajić je u Crvenu zvezdu došao kao petnaestogodišnjak, nakon maestralno odigranog juniorskog turnira u Valjevu gde su ga zapazili „lovci na talente“ najvećih klubova. Po prelasku u Beograd, Džajiću je trebalo samo šest meseci da zasluži poziv u seniorski tim, a kao važan istorijski podatak ostaće činjenica da je tadašnji trener Miša Pavić „velemajstoru“ ukazao šansu 8. juna 1963. godine u utakmici sa podgoričkom Budućnošću.

Prvu titulu u crveno-belom dresu osvojio je u narednoj sezoni 1964. godine, a ostaće upamćen i kao predvodnik generacije koja je prva u istoriji zabeležila het-trik u tadašnjoj ligi kks Jugoslavije.

Petim naslovom prvaka okitio se 1973, a uz to je i četiri puta podizao pehar namenjen osvajaču nacionalnog kupa.

Statistika kaže da je zabeležio rekordnih 590 mečeva u Zvezdinom dresu i postigao 287 golova.

U nacionalnom timu debitovao 17. juna 1964. u Beogradu, u meču protiv Rumunije (1:2).

Na Kupu nacija 1968. održanom u Italiji, Džajić je 5. juna u Firenci, u meču protiv svetskih šampiona Engleza, u trku prevario direktnog čuvara Vilsona, u šesnaestercu spustio na kolena kapitena Mura i onda lobovao Benksa koji je video loptu tek kada se našla u mreži i doneo Jugoslaviji plasman u finale, koje je kasnije ona, nakon dve utakmice, izgubila od Italije.

Džajić je postigao gol za Jugoslaviju u prvoj utakmici, a sa 2 gola je bio najefikasniji strelac završnog dela prvenstva.

U sezoni 1970/1971. Džajić je isključen u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona u meču protiv Karl Cajs Jene i dobio tri meča zabrane igranja. Zbog toga nije mogao da igra protiv Panatinaikosa u polufinalu, kada je Crvena zvezda slavila 4:1 u Beogradu i izgubila 3:0 u Atini. 11. oktobra 1972. u Londonu (bilo je 1:1 protiv Engleza) Džajić je srušio dotadašnji rekord Branka Zebeca u broju odigranih utakmica.

Učestvovao je na Svetskom šampionatu 1974. u Zapadnoj Nemačkoj, na kom je reprezentacija Jugoslavije na otvaranju prvenstva igrala nerešeno sa svetskim prvakom Brazilom i postigla rekordnu pobedu od 9:1 protiv reprezentacije Zaira, a Džajić je postigao jedan gol. Međutim, nakon prolaska u drugu fazu prvenstva, reprezentativci Jugoslavije nisu ponovili igre kao iz prve faze i naređali su 3 poraza, pa su se morali vratiti kući.

Dve sezone (1975. i 1976) proveo je u Bastiji, gde je za francuskog prvoligaša odigrao 80 mečeva, vratio se u Beograd i u Crvenu zvezdu, čiji je dres poslednji put nosio 28. maja 1978. u Mostaru. Od reprezentacije se oprostio 16. septembra 1979, u prijateljskom meču protiv Argentine (4:2) na Marakani. Za Crvenu zvezdu je odigrao rekordnih 590 mečeva, postigao 287 golova (od toga 305 prvenstvenih mečeva i 113 golova). Za reprezentaciju je igrao ukupno 85 puta, a njegov rekord je oborio Savo Milošević oktobra 2004.

pjimage-71--copy.jpg
Profimedia 

Crvena zvezda je Džajiću 1979. ponudila ulogu tehničkog direktora kluba sa kojih je postigao najveće uspehe u istoriji Crvene zvezde, osvajanje Kupa evropskih šampiona i Interkontinentalnog kupa 1991.

whatsapp-image-20200811-at-14.06.19.jpg
Fk Crvena Zvezda 

Prvi mandat predsednika Crvene zvezde, od 1998 do 2002, u tešim finansijskim uslovima i sa neadekvatinim igračkim kadrom, okončao je sa dve titule prvaka i dva trofeja u kupu, da bi prihvatio i drugi mandat na funkciji predsednika.

Nakon loših rezultata Crvene zvezde i zdravstvenih problema, Džajić se 2004. povukao sa mesta predsednika Crvene zvezde.

Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ga je 2003. izabrao za najboljeg igrača države u proteklih 50 godina.

Nakon više nego uspešne igračke karijere Džaja je na predlog rukovodstva Crvene zvezde 1979. godine, seo u fotelju tehničkog direktora. Dvanaest godina kasnije osvajanjem titule prvaka Evrope i sveta, zajedno sa svojim saradnicima, Dragan Džajić, ispisao je najlepšu stranicu u istoriji srpskog klupskog fudbala.

Osim mesta tehničkog direktora velemajstor driblinga je od 1998. godine, obavljao u dva mandata i funkciju predsednika kluba. Pod njegovim rukovodstvom Zvezda je osvojila još tri prvenstva i četiri Kupa. Sa funkcije se povukao 2004. godine zbog bolesti i loših rezultata. Međutim, nikada nije mogao skroz da ode iz Zvezde.

Džajić je proglašen za treću Zvezdinu zvezdu.

Burna mladost vlikog šmekera i zavodnika

Proslavljeni fudbaler bio je veliki šarmer u mladosti. Žene su bile lude za njim... Kao "bomba" odjeknula je vest da je slavni fudbaler osvojio srce Mis Jugoslavije 1968. - prelepe Dubrovčanke Ivone Puhiere. Ovaj mladi ljubavni par bio je zanimljiv medijima u to vreme. Navodno, prelepa Ivona je bila luda za srpskim fudbalerom, nije krila da zbog njega navija za Zvezdu, a njen otac se nadao da će mu sjajni fudbaler biti zet.

"Oni se vole, a i ja obožavam Dragana. Koliko sam video, Dragan je iskren, dobar i lep mladić. Naravno, i odličan fudbaler. Ne znam da li će se venčati. On meni još ništa nije rekao, a hoće li, to ćemo videti. Meni lično ne bi bilo mrsko da se oni venčaju", rekao je jednom prilikom Ivonin otac.

U intervjuu koji je prošle godine dao za hrvatske medije, Džaja se prisetio ljubavi iz mladosti i otkrio jedan zanimljiv detalj.

"Bila mi je devojka. Vrlo lepa. Ja mlad. Dešavalo se da se čujemo i nakon udaje. Sada imam suprugu Branku, dve ćerke i unuke. Jako smo srećna porodica i dobro živimo u Srbiji", rekao je Džajić.

Hapšenje

Dragan Džajić je 5. februara 2008. godine, zajedno sa Vladimirom Cvetkovićem i Milošem Marinkovićem, uhapšen zbog sumnje da je proneverio oko 5 miliona € prilikom transfera fudbalera Gorana Drulića iz Crvene zvezde u španski klub Saragosa, tokom 2001. i 2002. godine.

Njih trojica su osumnjičeni da su deo novca kojim je plaćen transfer Drulića (oko 12 miliona nemačkih maraka) prebacili na bankovni račun koji otvoren u Komercijalnoj banci na Drulićevo ime, tako što je njegov potpis falsifikovan. Ugovorena cena transfera je bila 27 miliona maraka, a od toga je Druliću trebalo da pripadne 18 miliona.

Džajić je oslobođen 4. jula 2008, a protiv njega nije podignuta optužnica.

" U životu mi nije padalo na pamet da mogu biti uhapšen. Nikada neću zaboraviti policajce koji mi stavljaju lisice i kažu: 'Džajo, izvini.' Uvlače me u maricu, slikaju i onda će jedan od njih: 'Sad mu skini lisice.' Ponižen i uvređen sam i dan-danas. Hteli su da me sa svinjama pomešaju i provuku kroz blato. U istrazi sam proveo pet meseci. Kad ti donesu suvu boraniju, ili klot pasulj i kad vidiš onu plastičnu kašiku, to je da se čovek ubije. Druga je stvar kako ja to nosim. Sada svuda idem normalno, ali je ožiljak ostao", rekao je u jednom Intervjuu za "Nedeljnik".

Kurir sport