HALO SIDNEJ, MILOŠ NINKOVIĆ: Umoran sam od srpskog fudbala, Vidić je sve rekao, ali problemi nisu došli sa Kokezom!

Bivši srpski fudbalski reprezentativac smatra da su problemi u srpskom fudbalu sistemski i da im se ne nazire kraj

Popularni Nine i dalje uspešno igra fudbal u Australiji, iako je u 36. godini života. Smatra da i dalje imamo nerealno mišljenje o sebi kao fudbalskoj naciji, ali i podržava sve ono što je rekao Nemanja Vidić, jer je i sam iz istih razloga pre sedam godina napustio Srbiju i oti{ao u Australiju, iz koje nema nameru da se vraća.

Srpska fudbalska reprezentacija nije uspela da se plasira na EP, posle poraza od Škotske u baražu Lige nacija.

- I ja sam bio iznenađen rezultatom i činjenicom da se nismo kvalifikovali na EP! Opet, nisam to doživeo toliko tragično. Godinama unazad mislim i pričam da mi nismo fudbalska velesila. Više nemamo najbolje igrače u vodećim svetskim klubovima. Neki ljudi i dalje žive u doba Deje i Piksija, kada smo lako dobijali neke reprezentacije. Setite se Mađarske koju smo pobeđivali sa 7:1. Oni su danas mnogo bolji, a mi - zapitao se na početku razgovora za Kurir Miloš Ninković.

Promene u FSS su tema koja se već nedeljama provlači kroz domaću javnost.

- Poslednja sam osoba koja bi trebalo da priča da li bi nešto trebalo menjati ili ne! Iskreno! Pre sedam godina otišao sam iz sprskog fudbala rekavši da sam preumoran posle samo samo jedne godine provedene u Crvenoj zvezdi. Gledao sam da odem što dalje... Odavde iz Australije ne pratim mnogo srpski fudbal. Samo reprezentaciju, Zvezdu i Čukarički. Na kraju sam sveta i ne bih da pametujem. Ali, definitivno je posle odlaska Slavoljuba Muslina sve krenulo nizbrdo!

Miloš Ninković odlično je razumeo reakciju Nemanje Vidića sa porukom "Dosta više" kroz svoje pismo srpskoj javnosti.

- Vidić je i kao igrač malo pričao. Ali, kada bi nešto rekao to je imalo veliku težinu. Kao i sada. Mislim da Vidić ne misli samo na neuspeh protiv Škotske, već ukazuje na iste stvari i probleme o kojima sam i ja pričao kada sam odlazio iz Zvezde. To je da su problemi ne u A reprezentaciji, već u klubovima i mlađim generacijama. U dečijim kategorijama se gleda interes. Ako neko dete nema nekoga iza sebe, ili neku vezu, ono ne dobije pravu šansu. Manje talentovani bivaju gurani. Kad na sve to dodamo da tu istu decu, u većini, treniraju oni koji su tu došli preko veze, onda nije dobro. Njima je bitan samo rezultat, umesto da decu nauče kako da se ponašaju, te da stvore igrače za prvi tim.

Ninković ukazuje na srž problema srpskog fudbala koji je kancer već decenijama.

- Onda dolazimo do potpunog debakla. I zato nemamo uspeha u mlađim selekcijama poslednjih godina. Taj problem imamo dugi niz godina. I taj problem nije došao sa Slavišom Kokezom! Biće jako teško iskoreniti te pojave, jer nam je celo društvo takvo. Mislim da Nemanja Vidić u svom pismu baš ukazuje na takve stvari, a ne na poraz od Škotske.

Iz sličnih razloga koje navodi Vidić, Miloš Ninković je pre šest godina napustio srpski fudbal i otišao u Australiju.

- Jeste! Tako je. Kada smo osvojili titulu otišao sam iz Zvezde. Ta cela godina je bila frustrirajuća. Bio sam preumoran od cele situacije u našem fudbalu. Da je moglo dalje od Australije, otišao bih i dalje.

Uz Nemanju Vidića stali su Nemanja Matić, Danko Lazović, Slavoljub Muslin, Dragan Mrđa, Ljubinko Drulović... Na drugoj strani su Marko Pantelić, Nenad Bjeković, Nikola Žigić, Albert Nađ, Goran Drulić...

- Biće dosta ljudi koji će stati uz Vidića, kao što će biti i onih koji će biti protiv njega. Sada je najbitnije da se ne dese podele. Jer to neće doneti ništa dobro. Svi koji komentarišu su velika imena i treba da kažu ono što misle, ako žele da pomognu. Nikako da neko drugi priča umesto njih. Voleo bih da se te dve suprotstavljene strane udruže i doprinesu rešenju problema. Neke stvari nisu lake za menjanje jer se rade godinama.

Uspesi Crvene zvezde u Evropi su nešto, što posebno raduje Miloša Ninkovića.

- Pratim utakmice Crvene zvezde, posebno ako nisu baš rano. Pratio sam i ranije kroz Ligu šampiona. Vlada Milojević je napravio veliki uspeh, postavio neke nove standarde. Lično, više sam uživao u evropskim utakmicama Lige Evrope, nego u Ligi šampiona. Sem finansijskog dela u Ligi šampiona ne možeš da se takmičiš sa najjačima. Oni ulažu ogroman novac, i ako neku utakmicu dobiješ, braniš se 90 minuta, pa je to muka za gledanje. U Ligi Evrope Zvezda može da igra sa svima, može svakog da pobedi i dogura baš daleko. Videlo se to protiv Hofenhajma, Libereca i Genta.

Dejan Stanković kao trener beleži sjajne rezultate u debitantskoj sezoni.

- Deki je pravi! Pravi čovek! Bio je vrhunski igrač i vrhunski čovek. Legenda Crvene zvezde. Drago mi je da je karijeru trenera počeo baš u Crvenoj zvezdi. S obzirom sa kojim trenerima je radio i kakvu je igračku karijeru imao, mislim da bi mogao da postane izuzetan trener. Da bude uspešniji, nego što je bio igrač!

Samo se Miloš Ninković u punoj igračkoj snazi vratio u srpski fudbal sa jasnom željom da uzme titulu sa Crvenom zvezdom. Niko to pre, ni posle njega od poznatih fudbalera koji su zvezdaši nije učinio. Zbog toga se njegovo ime sa poštovanjem izgovara kod navijača Crvene zvezde.

- Ne treba gledati svakog igrača kroz moj primer. Neki igrači nemaju kao deca tu želju i san da igraju za Crvenu zvezdu! Ja sam to imao. Moj otac je bio zvezdaš, kao dete je pisao pisma Draganu Džajiću. Tako da sam ja odmalena, uz oca, gledao Zvezdu, išao na utakmice. Dana kada sam potpisao za Crvenu zvezdu bio sam mnogo srećan. Onako, izistinski! Jedini koji je bio srećniji od mene, bio je moj otac. Posle svih ovih godina, isto bih uradio! Rekao sam da ću se vratiti u najboljim godinama i tako je bilo. Što opet, nije značilo da sam igrao najbolje. Ta godina u Crvenoj zvezdi je bila jedna od mojih lošijih, protkana brojnim povredama i nedaćama. Bez obzira na sve, meni je najbitnije bilo da smo vratili titulu posle šest godina. Zato je to za mene jedna od najlepših godina u mojoj karijeri . Nažalost bilo je tu nekih stvari nevezanih za fudbal i onda tu više nisam video sebe.

Sidnej je do pre nekoliko dana igrao Azijsku Ligu šampiona. Bio je u grupi je sa japanskom Jokohamom, kineskim Šangajem SIPG i korejskim Jeonbukom.

- Bili smo prethodnih nedelja u Kataru, u Dohi. Tu smo igrali Ligu šampiona. Skoro četiri nedelje bili smo tamo. Sezona nam počinje krajem decembra i ova Liga šampiona nam je došla za uigravanje i borbu za titulu u Australiji. U Katar smo došli pre svega da vidimo koliko možemo. Nismo jurili rezultat.

Australija u vreme korona virusa ima neke svoje čvrste zakone kojih svako mora da se pridržava. Opet, publika je bila na stadionima.

- Australija je odlična! Mislim da u poslednjih nekoliko meseci nema mnogo obolelih. Urađena je prava stvar sa karantinom. Svako ko dođe iz inostranstva mora da ostane dve nedelje u karantinu. Isto je očekivalo i nas, kad smo se vratili iz Dohe. Zakon je za sve isti, nema pošteđenih ili privilegovanih i tako treba da bude. Poslednju finalnu seriju igrali smo pred publikom, bilo je 50 odsto kapaciteta stadiona. Mislim da će i početak prvenstva biti po istom principu, što znači sa gledaocima. Muka je igrati pred praznim stadionom, a još veća muka gledati. Kad nema navijača gotovo i da ne gledam utakmice velikih liga. Nije mi to više fudbal. Nadam se da će vrlo brzo sva ova muka da prođe i da se i u Evropi vrati publika, makar 30 odsto od kapaciteta. Odmah je drugačija atmosfera - zaključio je Miloš Ninković u razgovoru za Kurir.

Kurir sport/Aleksandar Radonić