ISTINITA PRIČA SA SEVERA: Kako je nastala čuvena bakljada od novina na Marakani (VIDEO)

Postoje neke istinite priče u koje niko ne veruje. Tako je to s tim nekim pričama: svi misle - laž, urbana legenda ili tome slično, a ono jok. Istinita skroz. Da mi umre majka ako lažem.

Ove priče do sada nije bilo na internetu.

Bakljada od novina, ono kad je devedeset hiljada ljudi upalilo novine na tribinama, nastala je slučajno. Spontano i neorganizovano. Jeste da su navijači tih godina već bili počeli da ozbiljno organizuju navijanja na tribinama, vođa ovde, vođa onde, ovaj na jednu šipku, ovaj na drugu, ajmo ceo stadion i taj repertoar, ali to s paljenjem novina nisu kontrolisali.

Među 97.000 gledalaca (kažu da je toliko naroda bilo) bila su i dvojica momaka s Lekinog brda, jedan se zvao Jerko, a drugi Vinja. Danas se ne zovu tako i imaju tu oko pedeset godina. Tada su imali po osamnaest. Dakle, gledaju oni utakmicu, deru se, navijaju, psuju, viču, rade sve što rade mladi na stadionu, što se kaže.

Počinje da pada magla, bilo je hladno, ali se igra. Nema zime, Zvezda je bolja: napada i pritiska. I DEJO DAJE GOOOOOOL! Urlaju od sreće oni koji su gol videli: Dejo, Piksi, Bursać i nešto naroda na severu. Na toj ga je strani Dejo zakucao. Dika teško da je mogao da vidi - kao i sva ostala publika na jugu, istoku i zapadu - bio je u svom šesnaestercu, a magla svuda, magla oko nas...

I onda stiže za Milan spas! Sudija prekida utakmicu. Ne vidi se ništa, fudbaleri lutaju ko guske, i sudija kaže aj zdravo, dosta je! Narod bleji na tribinama, niko ništa ne javlja, vreme prolazi, spiker ne zna šta da objavi, čeka se zvanično obaveštenje i... I u tom nekom trenutku, možda deset minuta od prekida, organizovani deo navijača negde na istoku krene da pali baklje. One bengalke, sve profi i sve navijački. Popale, naravno, i oni najvatreniji, sa severa. Da se ne baci. Ionako niko ne zna šta će biti dalje, oficijelni spiker ništa ne javlja.

E sad... Pošto je prilično hladno kad samo stojiš na golom betonu i ne skačeš i ne navijaš, nekoliko likova na severu - bili su bliže zapadnoj strani - krene da pali novine kako bi se eto malo zagrejali. Stanu pored tog ognjišta i taj Jerko i taj Vinja. Greju se i skaču. I gledaju kako gore "profesionalne baklje" na istoku i na jednom delu severa. Ne više od deset komada.

U jednom trenutku obojica, i Jerko i Vinja, uzimaju one zapaljene novine, podignu ih i počnu da viču u pravcu onih "profesionalnih baklji i navijača": "Evo, imamo i mi baklje! A-le-a-leeee!" Zezaju se klinci, čekaju šta će biti. Vide ih neki likovi pored i krenu i oni da pale novine, ali ih ne bacaju na gomilu, nego ih i oni dignu i krenu u navijanje. Vide to neki likovi sa zapada, krenu i oni da pale novine, pa krenu i oni pored njih, pa oni pored, pa... Buknu požar na Marakani, čoveče! Gori ceo stadion.

Impresivno je izgledala ta slika: mrak, magla, brujanje mase i VATRA BUKVALNO PO CELOM STADIONU. Svi koji su bili dobro se sećaju. Osim ako ih nije roknuo onaj Nemac, ne sećam se kako se zove. Nije Diter Pauli, taj je sudio, nego onaj na A.

Uglavnom, u jednom trenutku gorelo je najmanje 80.000 baklji, prema svojevoljnoj proceni. Osamdeset hiljada ljudi drži uzdignute ruke a vatra plamti. Eto, neka ta brojka, tih 80.000, bude jedina laž u ovoj priči. A šta je bilo s tim Jerkom i Vinjom? Ništa, oni su se - navijačkim rečnikom rečeno - usrali kad su videli šta su napravili.

Pričao posle jedan od njih svom sinu šta je radio '88, a sin mu reko: "Daj, ćale, pa u to ni budala ne bi poverovala!"

(Branislav Bjelica)