Sudbina je htela da Mitar Egrelaš prvenac za Čukarički u seniorskom dresu postigne svega 30 kilometara od rodne Rume. Pogodio je mladi vezista u Šapcu protiv Mačve za vođstvo svog tima, ispostailo se kasnije da je na taj način poveo Brđane ka vrednom trijumfu (2:1).

- Uz Inđiju, najbliže gostovanje mom rodnom mestu, možda je i do toga – uz osmeh je kazao jedan od najmlađih strelaca u dresu Čukaričkog u Super ligi.

- Bio sam stvarno euforičan posle tog pogotka, čitav taj dan nisam ni bio svestan da sam postigao prvenac u seniorskom fudbalu. Stiglo je dosta čestitki, sa svih strana, baš mi je bilo drago zbog toga. Iskreno, ni ne sećam se toliko momenta kad sam dao gol, bio sam u šoku da se to uopšte dogodilo.

Priznao je Ergelaš da nije njegov manir da glavom trese protivničke mreže i da mu je zbog toga prvenac još draži.

- Imao sam pre toga odličnu priliku, možda i lakšu situaciju da postignem gol nogom, ali je golman Mačve odbranio. Srećom, nije me to pokolebalo, usledio je odličan centaršut Miladina Stevanovića, tada nije bilo greške. Verujem ipak da ću sledeći pogodak postići baš nogom.

Otkrio je Ergelaš i detalj sa poslednjeg treninga pred put u Šabac.

- Vežbali smo završnicu, imao sam dosta udaraca glavom, ali nikako nisam uspevao da postignem gol. Sve do kraja treninga, kad sam napokon pogodio. Tada mi je trener Delibašić kazao da će jedna tako ući i na utakmici, i ispostavilo se da je bio u pravu. Hvala čitavom sturčnom štabu i Upravi kluba što su verovali u mene, što su me hrabrili i pred taj me protiv Mačve. Naravno, najdraža čestitka stigla je od roditelja, oni su konstantno uz mene.

Kazao je mladi prvotimac Čukaričkog da početkom sezone nije očekivao da će imati ovoliko prostora za igru.

- Kad sam video ko je sve na mojoj prirodnoj poziciji, a to je ofanzivni vezni, mislio sam da se baš i neću naigrati. Ipak su tu Docić, Pantić, Kajević... Sekundarna pozicija mi je na krilu, tu je takođe konkurencija ogromna. Na moju sreću, otvorilo se mesto, na meni je da se trudim se i da svaku šansu koja mi se ukaže iskoristim. Odigrao sam polusezonu za omladince, posle zimskih priprema u Turskoj rečeno mi je da ću ostati sa prvim timom, da je na meni da se dokazujem.

Istakao je Ergelaš da mu mnogo znači i podrška starijih prvotimaca, ali i činjenica da je u prvom timu mnoštvo momaka njemu približnih godina.

- Sa Baićem i Lukićem sam igrao u mlađim kategorijama, biće u narednim sezonama u prvom timu još mojih vršnjaka. Sa druge strane, stariji igrači su mi pomogli, pre svega Docić kao kapiten tima, Pantić, uostalom svi stariji prvotimci mi znatno olakšavaju da se dodatno prilagodim ovom nivou fudbala.

Ergelaš se pogotkom u Šapcu svrstao među deset najmlađih strelaca u istoriji Čukaričkog u Super ligi, pogodio je u trenutku kad je imao tačno 18 godina i 228 dana.

- Video sam taj podatak, stvarno mi je bilo baš drago, osećaj je predobar, imponuje mi taj podatak.

Meč u Šapcu je arhiviran, posle pauze zbog obaveza reprezentacija Čukarički će na Banovom brdu ugostiti najbližeg pratioca na tabeli, ekipu Spartaka (petak, 2. april, 19,05 časova).

- Nije nam bilo lako u Šapcu, znali smo šta nas čeka protiv tvrde, defanzivno orijentisane ekipe, ali smo igrali svoju igru. Na kraju nas je Bog pogledao, osvojili smo važna tri boda. Imamo lepu zalihu u borbi za plasman u Evropu, što je i krajnji cilj kluba ove sezone. Sledeći meč je protiv Spartaka, očekujem utakmicu koja će biti „lepa za oko“, s obzirom da oba tima gaje napadački stil. Ipak, igramo na svom terenu, to je naša velika prednost, a trijumf bi nam mnogo značio pred nastavak sezone.

Pre četiri godine, Ergelaš je stigao na Banovo brdo „u paketu“ iz Vojvodine zajedno sa Petrom Mićinom, Slobodanom Tedićem i Slobodanom Rubežićem. Dvojica od pomenute četvorke već su ostvarila velike evropske transfere, Tedić je potpisao za Mančester siti, a Mićin za Udineze.

- Želim da krenem njihovim putem, oni su mi takođe motiv više da naporno radim. Pokušaću da dostignem i ako je moguće, prestignem nivo na kojem su oni sada. Čujemo se često, delimo utiske, oni su mi takođe čestitali. Zanimljivo je da smo i Tedić i ja prvence za svoje sadašnje klubove postigli baš istog dana.

U međuvremenu, Ergelaš se ustalio u Omladinskoj reprezentaciji Srbije.

- Okupili smo se dva puta u ovoj godini. U prvom navratu smo odigrali dva meča protiv vršnjaka Bosne i Hercegovine, oba puta smo pobedili. Potom smo odigrali nerešeno sa Rumunijom u gostima. Svaki poziv u reprezentaciju mi prija, sa ponosom nosim dres sa državnim grbom – poručio je Mitar Ergrelaš.

(Kurir sport/FK Čukarički)